Izvor: Blic, 05.Dec.2009, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kralj drumova“ ostaje bez voznog parka
biznismen Mile Jerković
- Napišite slobodno da „kralj drumova" ostaje u Srbiji, nigde ne bežim, jači sam nego ikada - izjavio je za „Blic" kontroverzni biznismen Mile Jerković kojem Agencija za privatizaciju oduzima jednu po jednu firmu kupljenu u poslednjih nekoliko godina. Jerković tvrdi da je u postupku privatizacije kupio po najvišim izlicitiranim cenama dvadesetak društvenih preduzeća „kapitalom koji ima pokriće do poslednjeg dinara", optužujući Miodraga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kostića, odnosno njegov „MK komerc", da na ovaj način želi da se dokopa njegovih preduzeća.
Srpski „kralj oranica i drumova" Mile Jerković na šest jednogodišnjih rata kupio je 23 firme, što na svoje, što na imena ćerke Višnje, supruge Marije, bratanice Mirjane ili različitih konzorcijuma. Ovaj poslovni čovek iz Bačke Topole, otac osmoro dece, sva preduzeća kupio je u naletu od godinu i po dana, od kraja 2006. do početka 2008. godine. Time je, praktično, vezao ruke Agenciji za privatizaciju, koja u redovne kontrole ide godišnje i koja bi lošeg kupca trebalo da onemogući da dalje kupuje preduzeća.
Obavezu plaćanja, kažu u novosadskoj kancelariji Agencije za privatizaciju, nije izmirivao, kao ni investicione i one iz socijalnog programa, a imovinu firmi je zaduživao mimo dozvoljenog, pa mu je „osam preduzeća oduzeto, pet je u fazi oduzimanja, a najmanje šest je sam prodao".
Jerković je poznat po tome što je učestvovao u dvadesetak krupnih privatizacija uglavnom transportnih i poljoprivrednih preduzeća.
- „Kulatrans" je Mile zadužio do guše - izjavio je posle poništenja privatizacije direktor Dušan Krajinović.
- Kredite dobijene za razvojne projekte trošio je u druge svrhe, pa je već pola godine račun „Kulatransa" u blokadi. Istina, bivši vlasnik je na lizing kupio šest autobusa, ali bez realnih mogućnosti da u dogledno vreme budu otplaćeni, što je „Kulatransu" dodatno otežalo nezavidan poslovni položaj.
Zbog neplaćanja druge kreditne rate i neispunjenja drugih kreditnih obaveza poništena je privatizacija i somborskog „Severtransa". Ovu privatizaciju Agencija je poništila u poslednjem trenutku pošto je „Jerković grup" u to vreme vodila pregovore sa nekim beogradskim biznismenima o njenoj prodaji. Ista sudbina očekuje i ostala transportna preduzeća pošto je novi vlasnik, „umesto obećanog razvoja, napravio pustoš". Zaposlenima iz „Topolatransa" platu nije dao mesecima.
Kupovinom poljoprivrednih preduzeća zagospodario je sa 16.000 hektara oranica.
Osnivao je i nova preduzeća, među kojima je najznačajnija u njegovoj imperiji „Višnja produkt", koja je od početka 2009. godine u blokadi zbog više od 830 miliona dinara. Pošto nije izmirilo obaveze, kako prema Agenciji za privatizaciju tako i prema preduzećima sa kojima je poslovao i bankama, Poljoprivredno dobro „Mala Bosna" iz Gajdobre zbog hipoteke je prešlo u vlasništvo Fabrike veštačkih đubriva u Subotici.
Jedan od najdrastičnijih primera Jerkovićevog gazdovanja je u Poljoprivrednom kombinatu „Aleksa Šantić". Čak i kada je privatizacija raskinuta i imenovan zaštitnik državnog kapitala, Jerković i njegovi ljudi nisu odustajali od „svojih prava". Odmah po poništavanju privatizacije, kada je došlo vreme žetve, pojavili su se Jerkovićevi prijatelji koji su smatrali da imaju pravo da uberu letinu. Ispostavilo se da je Jerković nekakvim vezanim ugovorima izdao tu zemlju u zakup. Poslao je sedam limuzina sa zatamnjenim staklima, a dvadesetak ljudi koji su iz njih izašli pokušalo je da spreči žeteoce da uberu letinu, ali su sprečeni uz asistenciju policije.
Arsenije Katanić, imenovani direktor oduzetog kombinata, kaže da je preduzeće skoro uništeno, da ima ogromne dugove, da je mehanizacija propala i da je Jerković i na zemlju i na objekte kod poslovnih banaka stavio hipoteke. Ovo preduzeće u trenutku privatizacije imalo je 13.000 grla stoke, a danas su štale i obori prazni.
Jerković je izgubio i „Agrobačku" iz Bača. Od 420 miliona dinara, na koliko je izlicitirana „Agrobačka", Jerković je Agenciji otplatio samo šestinu, a u međuvremenu je otuđio 250 hektara zemlje koja je bila u posedu preduzeća. Iz istih razloga početkom godine Agencija je Jerkoviću oduzela „Bačku" iz Sivca, „Graničar" i „Mladi borac" iz Apatina.
Na aukciji u Novom Sadu Jerković je 17. oktobra 2008. godine kupio na ime bratove kćerke Mirjane Jerković građevinsko-rudarsko preduzeće „Vrdnik". Ova firma iako je do privatizacije obavljala uslužne poslove u mnogim rudnicima u našoj zemlji, Bosni i Makenoniji, ostala je bez posla. Novi vlasnik pokušao je da proda dve zgrade preduzeću VB „Šešo" iz Karađorđeva, međutim, radnici su ga u tome sprečili. Pošto je sud poništio taj kuporodajni ugovor, Agencija za privatizaciju je sa njim pre mesec i po raskinula kuporodaju.
Za dve godine gazdovanja u Poljoprivrednom preduzeću „Bačka" Jerković je nemilice krčmio imovinu tog kolektiva i zaduživao se kod banaka stavljajući pod hipoteku oko 3.600 hektara plodnih oranice, a dobijeni novac usmeravao je na račune drugih svojih firmi. Tako je, prema rečima Mlađena Svrkote, predsednika sindikata PP „Bačka" u trenutku raskida ugovora o privatizaciji u februaru 2009. godine dugovala bankama i raznim poveriocima 17 miliona evra.
Nikome ništa ne plaća
U Agenciji za privatizaciju navode da su razlozi za raskid ugovora sa Jerkovićem neodržavanje kontinuiteta poslovanja, nepoštovanje socijalnog programa i radnopravnih propisa, neinvestiranje, neplaćanje rate kupoprodajne cene i slično. Prema nepotpunim podacima NBS njegova poslovna imperija duguje više od 50 miliona evra. On je kupovao preduzeća kreditnim kapitalom koji je dobijao na osnovu hipotekarnog obezbeđenja tako što je za kupovinu svake nove firme zalagao prethodno kupljenu. Međutim, posao mu je stao kad je Narodna banka Srbije u „Metals banci", koja ga je kreditno pratila, uvela privremene mere. Prinudna uprava ove banke, pre nego što ju je kupilo Izvršno veće Vojvodine kao buduću Razvojnu banku pokrajine, aktivirala je menice i aktiviranjem hipoteka pokušalo da naplati dugove. Ovaj način poslovanja ekonomisti zovu imitacija „Dafiment patenta".
Jerković: Tajkuni žele da me opljačkaju
Organizovana grupa tajkuna želi da me opljačka. Oni profitiraju svaki put kada Agencija za privatizaciju raskine ugovor sa mnom, rekao je Mile Jerković.
Protiv mene se plasiraju brutalne laži kako bi organizovana grupa interesno povezanih tajkuna dobila podršku javnosti da opljačka moj kapital. U pitanju su oni koji su profitirali svaki put kada bi Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa mnom. Iza skoro svih raskinutih ugovora stoji „MK komerc". Sistem je jednostavan. Agencija za privatizaciju prethodno raskida ugovore o prodaji kapitala u preduzećima u kojima je otplaćena jedna, dve ili više rata ili su čak isplaćena u celini. Potom Agencija registrovane akcije prenosi u portfelj Akcijskog fonda, nakon čega se imenuje privremeni zastupnik kapitala. Za zastupnike kapitala se potom imenuju osobe direktno povezane sa „MK komercom", tvrdi Jerković.
.jpg)
