Izvor: Blic, 15.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krajem marta sporazum sa Unijom
BANJALUKA - Ima puno elemenata koji ukazuju na to da će ova godina biti prekretnica u procesu približavanja BiH Evropskoj uniji. U martu očekujemo potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uz preduslov da se do tada usvoje zakoni koji se tiču reforme policije, ali i preostalih uslova - napredak u reformi javne uprave, Javnog RTV servisa i u saradnji sa Haškim tribunalom. Nakon toga ćemo se posvetiti ispunjavanju obaveza iz sporazuma i razmišljati o podnošenju zahteva za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << članstvo u EU - kaže za „EuroBlic" direktor Direkcije za evropske integracije BiH Osman Topčagić.
On očekuje da će BiH 2010. dobiti status kandidata za članstvo u EU, što će joj omogućiti pristup mnogo izdašnijim evropskim fondovima, posebno onim koji se tiču ruralnog razvoja i ljudskih resursa. Takođe, to bi značilo i ulazak u fazu pregovora o punopravnom članstvu u EU, što je trenutno slučaj sa Hrvatskom.
Koji evropski fondovi će biti dostupni BiH u 2008. i o kojoj sumi novca je reč?
- Ove godine nastavljamo da koristimo sredstva IPA fonda (pretpristupna pomoć) i to prve dve komponente tog fonda koje se odnose na institucionalnu izgradnju i tranziciju i programe prekogranične saradnje. U 2008. za BiH je predviđeno 74,1 miliona evra. Upravo smo započeli programiranje za prvu komponentu, a u toku su aktivnosti i za programe prekogranične saradnje.
Kada očekujete početak realizacije tih projekata?
- Rano je govoriti o tome. Mi smo ranije pripremili projekte za 2007. i oni su usvojeni u Briselu. Međutim, da bi počelo ugovaranje i realizacija tih projekata, BiH mora da potpiše tzv. okvirni sporazum o korišćenju fondova IPA sa EU i to za period 2007-2013. a onda finansijski sporazum za svaku pojedinačnu godinu. Pripreme za potpisivanje sporazuma su u toku i očekujem da bi se u narednih mesec-dva ta procedura mogla završiti. Malo se kasni zato što je ovo novi fond, pa je i EU trebalo više vremena da pripremi odgovarajuće dokumente. Kada se potpiše finansijski sporazum za 2007. onda će se moći ugovarati projekti za 2007, odnosno izabrati firme koje će ih raditi tako da njihova realizacija može početi tek u drugoj polovini ove godine. Istovremeno, pripremamo projekte i za 2008. i nadam se da ćemo uskoro početi da pratimo ritam godina za godinu i da više neće biti kašnjenja.
Na kom principu funkcionišu projekti prekogranične saradnje?
- Trenutno formiramo tim za pripremu projekata, a takve timove formiraju i sve tri susedne države - Crna Gora, Srbija i Hrvatska. Uvek se jedna država definiše vodećom za programe prekogranične saradnje, tako da je BiH vodeća u pripremi projekata sa Crnom Gorom, a Hrvatska i Srbija su vodeće za pripremu projekata za saradnju sa BiH. Osim toga, uspostavlja se i sekretarijat koji će pomagati i pratiti realizaciju tih projekata, tako da će sekretarijat za programe sa Crnom Gorom biti u BiH, a druga dva u Srbiji, odnosno Hrvatskoj. U suštini ta tela se sastaju i razmatraju koji su to projekti koji zaslužuju sredstva EU i koji imaju obostranu podršku. Projekti se mogu odnositi na infrastrukturu, kulturnu saradnju i druge oblike saradnje koji su interesu obe države.
Šta će BiH zapravo doneti potpisivanje sporazuma sa EU?
- Pristup novim fondovima se otvara sticanjem kandidatskog statusa, a do statusa se može doći tek kad ovaj sporazum bude potpisan. Međutim, ispunjenjem svega onoga što je predviđeno sporazumom sigurno će dovesti do mnogo boljeg uređenja države u celini. Posebno se to odnosi na uređenje zakonodavnog i institucionalnog okvira u BiH. Primenom evropskog zakonodavstva i osposobljavanjem institucija približićemo se svim standardima koji važe u EU, a to onda čini ukupni ambijent za život i poslovanje u BiH mnogo boljim i za građane, firme i potencijalne investitore. Svugde je rezultat potpisivanja sporazuma bio povećan priliv stranih investicija, a to onda znači veću zaposlenost, porast društvenog bruto proizvoda, veći izvoz i ukupan ekonomski razvoj.
Koliko je naša zakonska regulativa u ovom trenutku spremna za Evropu i šta se u toj oblasti mora prioritetno menjati?
- Mnogi propisi su usvojeni po uzoru na evropske. Istina, nisu u potpunosti harmonizovani jer se to nije ni tražilo. Kada krene proces priprema za naredne faze ka evropskom putu, Evropska komisija će detaljno analizirati naše zakonodavstvo i uporediti naše propise sa evropskim, što će rezultirati detaljnim promenama koje treba učiniti u našim propisima da bi se u potpunosti harmonizovali sa evropskim. Za primenu sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju identifikovali smo 1.200 evropskih uredbi ili direktiva koje treba da preuzmemo da bi ispunili obaveze iz ovog sporazuma.
Koji su najteži zadaci BiH na evropskom putu?
- Teško je izvojiti jednu aktivnost, s obzirom na strukturu BiH i njeno ustavno uređenje. Poseban izazov za nas je bio uspostavljenje administrativnih kapaciteta, pri čemu smo ustanovili tridesetak novih institucija na državnom nivou. Preuzimanje zakona je veliki posao, ali su ga obavile i druge države i siguran sam da će i BiH to uraditi na kvalitetan način. Politički kriterijumi se u određenoj meri već ispunjavaju, ali se mora promeniti Ustav, posebno odredbe o načinu izbora članova Predsedništva i Doma naroda, u skladu sa nalazom Venecijanske komisije.
Da li su ustavne promene prioritetne za potpisivanje sporazuma sa EU?
- Za potpisivanje sporazuma traži se usvajanje zakona koji se tiču reforme policije, napredak u reformi javne uprave, RTV servis i saradnja sa Haškim tribunalom. Međutim, novo evropsko partnerstvo, koje je obelodanjeno u novembru prošle godine, među ključnim prioritetima navodi ustavne promene u cilju obezbeđenja funkcionalnosti ukupne državne strukture u BiH. Dakle, to je jedan od prioriteta za naredni period, ali nije uslov za potpisivanje sporazuma.
Napredak ekonomije omekšava vizni režim
Kada će građani BiH moći da putuju bez viza?
- Osim niza zahteva koji se odnose na kvalitet dokumenata, kontrolu granica, politiku azila... Evropska unija kao kriterijum za liberalizaciju viznog režima uzima i opšte stanje u jednoj zemlji. Dobijanje kandidatskog statusa će biti jak argument za nas da tražimo ukidanje viza. Mi ćemo već u martu dobiti mapu puta - šta je to šta bi trebalo dalje da radimo. To ćemo kvalitetno ispuniti. Međutim, ukupno stanje u zemlji je veoma bitno, poput povećanja DBP, zaposlenosti, ekonomske situacije kako bi se uklonio strah koji postoji u EU da će građani BiH tražiti posao u njihovim, umesto u svojoj državi. Opšta situacija i ekonomski ambijent moraju biti mnogo bolji da bi EU imala sigurnost da nam ponudi bezvizni režim.
