Izvor: Blic, 20.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj steriliteta
Sedamdesetdvogodišnja Indijka Omkali Panvar rodila je u decembru prošle godine blizance. Time je postala najstarija mama na svetu, ali po svemu sudeći neće ostati na vrhu liste još dugo. Naučnici predviđaju da će, zahvaljujući brzom napretku u lečenju neplodnosti, za 30 godina i stogodišnjakinje moći da rađaju decu.
Napredak u lečenju neplodnosti u kom će se ćelije kože koristiti za pravljenje spermatozoida i jajnih ćelija, a zatim kombinovati kako bi stvorili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudski embrion, uskoro će omogućiti ženama da osnuju porodicu u bilo kom životnom dobu. Tehnologija u još u povoju, ali biolozi veruju da bi ćelije kože koje nazivaju „specijalno tretirane pluripotente matične ćelije" uskoro mogle da zamene „klasičnu" veštačku oplodnju. Genetski inženjering će roditeljima omogućiti da biraju savršenu bebu, specijalno dizajniranu za njih. A unapred će odrediti sve, od toga kakvu će dete imati boju očiju, koje će visine biti, sve do inteligencije i gena „oslobođenih" od bolesti. Prema prognozama vodećih svetskih naučnika, to bi trebalo da bude moguće do 2038. godine, baš na 30. rođendan Luisa Brauna, prve bebe iz epruvete.
Biolog Davor Solter iz Instituta za biologiju u Singapuru kaže da je naučnicima cilj da omoguće roditeljstvo ljudima koji dosad nisu mogli da imaju dece, a da ga „oduzmu" onima koji ih ne žele.
- Smatram da je veštačka oplodnja dostigla svoj vrhunac i da dalje ne može. Sledeće što očekujem je da uspemo da ćelije embriona, spermatozoida i jajne ćelije dobijemo iz specijalnih matičnih ćelija koje imaju mogućnost da se razviju u bilo koju drugu ćeliju - objašnjava Solter.
Te specijalne matične ćelije je, prema njegovim rečima, moguće dobiti iz ćelija kože. Njih zatim treba iskoristiti da se dobiju ćelije spermatozoida i jajašaca, koje se zatim iskombinuju zajedno i od njih se dobije ljudski embrion. Naučnici razmatraju dalje mogućnosti, kao što je razvoj embriona u veštačkoj materici, smanjenje troškova veštačke oplodnje i ono što je najspornije - korišćenje embriona u daljim eksperimentima. Stručnjaci veruju da će im posao olakšati ako se ljudi narednih godina budu lakše odlučivali za zamrzavanje sopstvenih ćelija, i to u što ranijem dobu, kako bi ćelije bile što zdravije, bez potencijala za bolesti do kojih dolazi kasnije u životu.
- Danas je teško eksperimentisati na embrionima zato što se to smatra moralno neprihvatiljivim, zbog čega je i teško doći do embriona za istraživanja. Kada bismo mogli da odgajamo embrionalne ćelije u laboratoriji kao sve druge ćelije, to bi nam umnogome olakšalo posao. Mogli bismo da sprečimo mutacije, da ih poboljšamo, kao i da napravimo embrion-mutant koji bi služio samo za ispitivanja. U početku bi to ljudima zvučalo okrutno, ali na kraju bi i to prihvatili kao deo života – dodaje Solter.
Glavni stručnjak Instituta za regenerativnu medicinu u San Francisku, Alan Trounson, upozorava da će ova tehnologija podići sigurno veliku prašinu, jer se postavlja etičko i pitanje sigurnosti zbog produžavanja ženinog reproduktivnog perioda izvan granica koje je priroda odredila.
- Da li neko misli na to kako će biti deci čiji su roditelji tako stari? - kaže on.
.jpg)
