Izvor: Politika, 23.Avg.2013, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac spasava čast srpskog pozorja
Predstavom „Noć u kafani Titanik” biće obeležena dva veka od prvog izvođenja predstave na srpskom jeziku i posveta ocu srpskog teatra Joakimu Vujiću, autoru „Kreštalice”
Kragujevac – Novu pozorišnu sezonu Knjaževsko-srpski teatar započeće svečano, proslavom velikog jubileja, dva veka od prvog izvođenja jedne pozorišne predstave na srpskom jeziku. Večeras od 21 sat, u čast Joakima Vujića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autora „Kreštalice”, koja je 1813, prikazana u Pešti, na Velikoj sceni KST, koja nosi ime oca srpskog teatra, biće izvedena predstava „Noć u kafani Titanik” u režiji Nebojše Bradića, umetničkog direktora Knjaževsko-srpskog teatra. „Kreštalica” je inače posrba drame „Papagaj”, tada sasvim sigurno najpopularnijeg evropskog dramskog pisca Augusta Kocebua. Vujićev prevod na srpski je prošao cenzuru krajem juna 1813, a mesec dana kasnije, 30. jula, srpski studenti u Mađarskoj zatražili su dozvolu da se u Pešti odigraju tri predstave. Prvo izvođenje „Kreštalice” bilo je u zgradi Mađarskog pozorišta, u „Rondeli”.
Predstava je najavljena samo plakatom Mađarskog pozorišnog društva: „U vtorak to jest 24. avgusta u Mađarskom pozorištu, po milostivom odobrenju Visokog kraljevskog namesničkog veća, jedna racka diletantska družina, u korist instituta sentandrejske racke preparandije izvešće na rackom jeziku jednu pozorišnu igru u tri čina pod naslovom ’Kreštalica’ (Papagaj).”
– Ta Vujićeva predstava je, zapravo, graničnik u istoriji srpskog pozorišta. Do tada, a počevši od 1734. kada je Emanuel Kozačinski izveo svoju „Traedokomediju” u Sremskim Karlovcima, bilo je povremenih predstava, ali samo u školama. Pojedini učitelji pripremali su ih sa svojim đacima. Publiku su činila ostala deca, njihovi roditelji i pozvani uglednici. Ulaznica nije bilo, predstave su igrane u školskim zgradama ili na otvorenom, u okviru školskih svečanosti. „Kreštalica” je predstava sasvim druge vrste. Igrala se u pravoj pozorišnoj zgradi, sa ulaznicama, u izvođenju odraslih, među kojima je bilo i troje profesionalaca. Zbog te predstave, i kasnijeg pozorišnog rada, Vujić je nazvan ocem srpskog pozorišta – kaže Bradić, koji u KST uskoro počinje pripremu na predstavi „Ubiti pticu rugalicu”, po istoimenom romanu Harper Li, koja je za to delo dobila Pulicerovu nagradu.
Kako je Srpsko pozorište u Mađarskoj ostalo bez planiranih sredstava koje je sve do skoro obezbeđivala vlada te zemlje, na šta se nadovezala i sve redovitija zaboravnost nadležnih u našoj državi, Kragujevcu je pripala čast da bude jedini grad koji će obeležiti ovaj veliki kulturni jubilej.
– Kragujevac je bio važno mesto na maršruti Vujićevih mnogobrojnih pozorišnih putovanja. On ne samo da je u Kragujevcu prikazao prvu predstavu, 1835, već je u radu sa glumcima i amaterima rasadio pozorišnu umetnost. A mesto koje jedanput okupa pozorište, ne odriče ga se lako – uveren je sagovornik „Politike”.
Pre početka predstave „Noć u kafani Titanik”, na platou ispred Knjaževsko-srpskog teatra biće izvedeni fragmenti predstave „Čudo po Joakimu”, koja govori kako je nastajala Joakimova „Kreštalica”. Na istom mestu, muzički trio iz Kragujevca „Art kvart” odsviraće nekoliko poznatih filmskih songova, a posle besede predsednika Skupštine grada Saše Milenića u čast Joakima Vujića i obraćanja ministra kulture i informisanja Bratislava Petkovića, u zgradi kragujevačkog pozorišta biće otvorena izložba pod nazivom „Joakim Vujić na sceni Knjaževskog srpskog teatra“.
– To što je Joakim Vujić organizovao prvu pozorišnu predstavu na srpskom jeziku, značilo je da je ovaj jezik postao pozorišni i da je srpsko pozorište ušlo u istoriju pozorišne kulture sveta. Predstava „Kreštalica” je na simboličan način ukazala da svet preko pozornice može da dođe u Srbiju, ali i da Srbija može da ode u svet. Posle dvesta godina od ove predstave, pozornice srpskog pozorišta omogućavaju čudesan susret glumaca sa gledaocima. Na te pozornice stigli su i originalni likovi srpskog pozorišta – Kir Janje, Feme i Ružučići, Smrdići i Šerbulići, Maksimi Crnojevići, Jovanče Micići, Ilije Čvorovići, Bore Šnajderi...Tako se nastavilo čudo pozorišta u Srbiji – navodi Bradić.
Brane Kartalović
objavljeno: 24.08.2013
