Izvor: Večernje novosti, 15.Avg.2013, 22:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kovačević: Najbolji odlaze, teško se vraćaju
NOVI ministar prosvete i nauke moraće prvo da se pozabavi finansijama, jer nam je to najveći problem. On treba da bude čovek iz obrazovanja i mislim da partije na vlasti imaju više univerzitetskih profesora koji bi mogli da dođu na to mesto. Ovako prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta i bivši rektor Univerziteta u Beogradu, za „Novosti“ komentariše ko bi mogao da zauzme mesto Žarka Obradovića u Vladi Srbije. On dodaje da su prosvetnom sistemu potrebne korenite reforme, i to po vertikali, od vrtića do doktorskih studija. * Šta visoko obrazovanje i nauka očekuju od ministra čije ime će se znati za deset dana? - Materijalni položaj je opet najvažnija tema. Nije nastava samo tabla i kreda, potrebni su umreženi kompjuteri, laboratorijske vežbe. Bez modernih alata nema ni savremenih znanja. * Mislite li da će rekonstruisana vlada, kada bude krojila sledeći budžet imati više sluha za obrazovanje i nauku? - Iskreno se nadam, ali povećanju smo se nadali i svih prethodnih godina, a onda nam je rečeno da budemo srećni što nam budžet nije smanjen. A, zapravo, smanji se svake godine bar za iznos inflacije. Vlada koja nema osećaj za to koliko je važno ulagati u obrazovanje i nauku, ne može daleko da dogura. To mora da joj se obije o glavu.NAUCI DATI MINISTARSTVO * DA li bi nauci trebalo vratiti ministarstvo? - Visoko obrazovanje i nauka teško će opstati u velikom sistemu kakvo je obrazovanje. Mi smo na repu tog sistema u kome većinu čine predškolsko i osnovno obrazovanje. Zato bi valjalo da posebno ministarstvo brine o nama. * Da li se makar malo popravlja težak materijalni položaj u nauci i prosveti? - Ne popravlja se, već se kvari. Trebalo je da do 2015. godine stignemo na izdvajanje za nauku u iznosu od jedan odsto BDP. U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da sa najniže stope u Evropi - 0,3 odsto - izdvajanje za nauku još smanjimo, i to na svega 0,23 odsto BDP. Jedno vreme imali smo izdvajanje od 0,44, ali to je veštački podignuto novcem iz kredita od 200 miliona evra, koji će neko morati i da vrati. Zato tim privremenim povećanjem ne bi trebalo da se hvalimo. * Verujete li da će novi ministar finansija popraviti ekonomske prilike i da će biti više novca za fakultete i institute? - Neće to ići lako. Naše propadanje traje decenijama i još nije zaustavljeno. Sada smo negde na 60 odsto BDP koji smo imali kada se raspala SFRJ. Ako bismo jako krenuli da napredujemo, trebalo bi nam bar pola veka da dostignemo nivo koji smo imali 1990. godine. Tako da za mandata jednog ministra ne može mnogo da se uradi. * Budući ministar je diplomac Jejla, mlad, ambiciozan, sa međunarodnim iskustvom. Da li je dragoceno da država vraća takve ljude u zemlju? - To smo već jednom radili posle 5. oktobra, kada nam je stigao i Božidar Đelić. Nažalost, nije dalo spektakularne rezultate. Jer, nije dovoljno da znate matematiku i ekonomiju, morate dobro da poznajete prilike u koje ste došli. Ministar je politička figura, koja treba da ima snagu da se za ideje svog tima izbori pred vladom. Bez toga može da se desi da njihove dobre ideje nikada ne dođu do izražaja. A, eksperti treba da budu pomoćnici. Obećavano nam je da će se oni, kao i direktori javnih preduzeća, birati na konkursima, ali to još nismo doživeli. * Kakvu poruku država šalje mladima koji su ostali ovde nastojanjima da se stranci i dijaspora dovedu kao „spasioci“? - Loša je poruka i mladima i investitorima. Govori da nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova u državi. Verujem da i ovde imamo potencijal, da bismo mogli da obučimo mlade i za najsloženije poslove, da sami stvorimo potrebne kadrove. * Ipak, kada dođupotencijalni investitori u fabriku čipova, ispostavi se da u Srbiji nema stručnjaka koje bi uposlili. Gde su vaši studenti? - Trećina svake generacije studenata i dalje odlazi u inostranstvo. Nije problem što je to trećina, nego što su to najbolji studenti, oni koji u Americi i Evropi dobiju stipendije, dobro plaćene poslove... Kasnije ih je teško sa Stenforda, Prinstona, Berklija, Kembridža ili iz „Gugla“ i „Majkrosofta“ vratiti u Srbiju. Da bismo to uspeli potrebne su nam promene. * Šta sve treba da menjamo? - Nije dovoljna rekonstrukcija vlade. Treba nam rekonstrukcija privrede, reindustrijalizacija. Neko mora da odgovori gde Srbija sebe vidi, a ne da lutamo, pa malo hoćemo da ulažemo u energetiku, malo u poljoprivredu, infrastrukturu... EU ima 40 platformi za podizanje privrede. Zna se šta će da se radi u narednih sto godina. Bilo bi dobro kada bismo mi imali plan bar do 2020, a nemamo ni to. Kada budemo imali više „zdravih“ para, lako ćemo se dogovoriti kako ćemo ih rasporediti.
Nastavak na Večernje novosti...
