Izvor: B92, 17.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovu maksimalna samouprava
B92: Dobro veče. U Beču je juče održan sastanak Kontakt grupe za Kosovo, kom su prisustvovale najvažnije ličnosti iz međunarodne zajednice, koje će učestvovati u odlučivanju o budućem statusu Kosova. Ovaj sastanak bio je deo priprema za razgovore o decentralizaciji Kosova, kojima će uz, naravno članove Kontakt grupe, prisustvovati i predstavnici međunarodne zajednice. Radi se o pregovorima Srba i Albanaca s Kosova o decentralizaciji, koji bi trebalo da budu održani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 25. januara, dakle, za 7-8 dana. Gost Poligrafa večeras je savetnik predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandar Simić. Gospodine Simiću, dobro veče, dobrodošli.
Simić: Dobro veče i hvala na pozivu.
B92: Moram ipak pre nego što pređemo na ovo prevashodno polje Vašeg interesovanja da Vas pitam za sastanak i zapravo za ovu akciju države prema, sada već ne samo Mobtelu, već prema pojedinim članovima porodice Karić i prema televiziji BK Telekom. U ovom trenutku završen je sastanak između austrijskog vicekancelara i austrijskih investitora u Mobtel i premijera Koštunice. Saopštenje još nije izdato, znam da Vi ne znate detalje sa tog sastanka, ali ono što želim da Vas pitam jeste principijelne prirode i to je zašto je premijer primio austrijskog vicekancelara? Da podsetimo samo naše gledaoce da je gospodin Gorbah, vicekancelar i ministar za saobraćaj uputio jedno kritičko pismo premijeru Srbije krajem decembra i da je najavio mogućnost da će u Beč pozvati beogradske novinare, a da je nakon toga usledio poziv iz kabineta premijera Srbije gospodinu Gorbahu da dođe u Beograd.
Simić: To nije prvi susret vicekancelara Gorbaha i predsednika Vlade Srbije, isti takav susret ili u verovatno sličnom sazivu, ja na tom susretu nisam bio, odigrao se negde u maju mesecu ili početkom juna ove godine, kada je gospodin Šlaf u ime grupe investitora koji su poreklom iz Austrije saopštio Vladi Srbije da je spreman da otkupi deo u Mobtelu koji je vezan za grupaciju privatne imovine braće Karić, bez obzira kako se ta grupacija zvala, a s obzirom na to da ni sudski nije jasno kako se ta firma zove, da li je registrovana samo u Rusiji ili u Srbiji ili na Kipru i tako dalje. Istovremeno, tada je vrlo jasno i gospodinu Šlafu i gospodinu vicekancelaru saopšteno od strane predsednika Vlade i nadležnih ministara da je država u sporu oko udela u vlasništvu, da se taj spor vodi pred Međunarodnom trgovinskom arbitražom u Cirihu i da se kupuje nešto što se ne zna do kraja šta je. I s druge strane, vrlo je jasno naznačeno da je kompanija Braća Karić kompanija koja je na neki način, na jedan, drugi ili treći, medijski, pravni ili na neki drugi način vezana sa prethodnim režimom Slobodana Miloševića, tako da se prosto dalo na znanje austrijskim investitorima i austrijskom vicekancelaru da se ulazi u nešto što nisu do kraja raščišćeni odnosi. Ja mislim da je ideja da se današnji sastanak održi upravo bila ta da se upravo ukaže na to da su ti odnosi pred raščišćavanjem, ali da ti odnosi ni na koji način ne mogu ići na štetu stranih investitora koji su bona fide, mi bi pravnici rekli, znači u dobroj veri i sa punim znanjem da ulaze u pravo valjan posao, ušli u takav posao. Dakle, ako su strani investitori bona fide ušli u taj posao oni ni na koji način ne mogu biti oštećeni.
B92: Gospodine Simiću, sve to što ste isključii upravo pojačava važnost tog pitanja. Zašto ih je premijer primio? Zašto, ako su već sve to znali, šta sada žele, šta želi austrijski vicekancelar, šta žele gospoda koja su znala da ulaze u priču koja nije čista?
Simić: Ja ne znam šta je hteo austrijski vicekancelar.
B92: Ispada da premijer reaguje na pritisak, znate, i na ucenu.
Simić: Ne, ne. Vi znate da je Austrija predsedavajuća Evropske unije u prvoj polovini ove godine, da je Austrija vrlo važna zato što je Beč centar, logistički centar, pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije. I ne samo što je logistički centar tih pregovora, već će se u Beču odigravati i neki od tih pregovora, kao ovaj koji ste napomenuli, pregovor o suštinskoj decentralizaciji u južnoj srpskoj pokrajini. Austrija je i veliki investitor u Srbiji, jedan od najvećih ako se izuzme ova ogromna investicija SAD u US Stilu. Austrija je najveći investitor u Srbiji i u tom smislu zaista, mi ne želimo s jednom značajnom i donedavno, tako da kažem, susednom zemljom da na bilo koji način zaoštravamo odnos.
B92: Gospodine Simiću, neću sad da Vas pitam za Vaše mišljenje o tome da li je ovo sad pravna ili politička akcija, uostalom, mnoge stvari se još ne znaju, vreme će tek pokazati neke stvari. Ono, međutim, što je simptomatično i što želim da Vas pitam, a i dalje je u vezi sa ovom pričom, jeste taj detalj da se u ovom trenutku u pritvoru nalaze tri bivša prinudna upravnika Mobtela koje je postavila država, nije ih postavila porodica Karić. To šalje jednu dosta neugodnu poruku da je zapravo država bila uključena u proces koji je sad predmet istraga.
Simić: Svi mi znamo da je država bila uključena u rešavanje naplate ekstra profita od strane sistema Braća Karić. Taj ekstra profit je pokušan da se naplati preko jednog zakona, koji je najblaže rečeno bio pravno sumnjiv. Ja sam sam kao sudija Saveznog ustavnog suda donosio odluku o tom zakonu i hoću da vas podsetim da mi kao sud, tad nas je bilo šestoro sudija, nismo mogli da donesemo odluku jer smo imali podeljene glasove, tri prema tri. Ja sam, odmah ću vam reći, smatrao da je taj zakon u njegovim bitnim elementima retroaktivan i samim tim protivan i Ustavu tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Ustavu Srbije i u tom smislu hoću da kažem da se država više puta pokušavala baviti Karićem na način na koji je, po meni, tada bar bio potpuno pravno nepromišljen i nedomišljen. Da li će danas biti pravno promišljen ili drugačiji pokazaće vreme, pokazaće ustvari sudski procesi, kako sudski procesi pred redovnim sudovima, tako sudski procesi i pred upravnim sudovima, odnosno upravnom sporu, tako i procesi vezani za eventualnu ustavnost nekih od ovih akata. Što se tiče pritvora ove tri osobe koje su od strane Vlade 2002. godine, ako se ne varam, postaljeni kao prinudni upravnici, ja mogu samo da kažem da zakonske osnove za taj pritvor će ceniti nadležno veće beogradskog Okružnog suda. Ja u ovom trenutku ni na koji način, ni kao pravnik, ni kao bivši sudija ne mogu da ulazim u....
B92: A šta Vam kao građaninu recimo, govori činjenica da je godinama postojao profit te kompanije, a to se pokazuje danas, država traži određenu desetinu miliona evra nazad, ali to sve ove godine nije tražila. Jel' Vama to ne liči da je možda neko bio korumpiran u toj priči od strane držav da ćuti, da ne traži u ime države?
Simić: Država je pokušavala na različite načine, kao što sam malopre rekao, da to zatraži, od promene režima, od 5. oktobra. Problem je bio u tome što država nije do kraja imala razrađenu pravnu strategiju, Zakon o ekstra profitu kao što kažem, po mojoj proceni, naravno mnogi pravnici misle suprotno, je dobrim delom bio retroaktivan. Gospodin Vukadinović ga je ovde nazvao nekom vrstom reketa, ja ne bih bio tako oštar ni kao pravnik, ali nije bio dovoljno pravno utemeljen. S druge strane, i sami znate da je prva Vlada Zorana Đinđića imala isto tako nedovoljno jasnu koncepciju i nedovoljno jasnu snagu da se sa takvom pojavom obračuna, upravo zato što politička sadržina te Vlade, a to je DOS. Znači, prosto političke snage koje su došle na vlast 5. oktobra u sebi su sadržavale dovoljne razlike da je onda neko vešt kao što je to Bogoljub Karić, za to sam siguran da je vešt, mogao na odgovarajući način da iskoristi.
B92: Gospodine Simiću, da se fokusiramo na pitanje Kosova, mislim da neće biti suvišno da Vas zamolim da nam u najkraćem, možda još jedanput, sintetizujete ključne ideje koje se nalaze u platformi Vlade Srbije za rasplet ovog kosovskog čvora i za rešenje statusa Kosova.
Simić: Ova platforma je 5. januara na sednici tima usvojena, objavljen je samo četvrti, zadnji deo platforme koji se odnosi na decentralizaciju, odnosno na suštinsku autonomiju Srba i ostalih nealbanaca u južnoj srpskoj pokrajini, a objavljena je ova četvrta, ovaj četvrti deo iz taktičkih razloga, zato što neposredno predstoje razgovori o tome. Ali, ne samo iz taktičkih razloga, mi smatramo da ti razgovori treba da počnu konkretnim temama da bi se onda, ako o njima je moguć dijalog, da ne budemo toliko optimisti pa da odmah smatramo saglasnost u nečemu, ali makar dijalog o nečemu, onda bi se krenulo na pitanja koja su podjednako važna, ako ne i važnija. To su imovinska pitanja, pitanja povratka i na kraju, pitanja samog državno- pravnog statusa južne pokrajine. U tom smislu, ono što je tim zaključio 5. januara to je potpuno jasno, ono je na liniji državne politike koja se prema Kosmetu sa više ili manje naglasaka, ja to volim da kažem, vodi još od 2000. godine, a to je politika koja smatra da se mora poštovati međunarodno pravo, da Kosmet mora ostati pod suverenitetom, etnitetom, integritetom tada Savezne Republike Jugoslavije, sada Srbije i Crne Gore, odnosno Republike Srbije, čija je autonomna pokrajina u sastavu. S druge strane, imajući u vidu da je u pokrajini bila oružana pobuna sa elementima terorističkog rata i kasnije velike akcije NATO pakta, koju neki kvalifikuju kao agresiju, a neki kao vazdušnu intervenciju, nije moguće da se autonomija koja je postojala dole ili koja postoji u uporednom pravu ili koja postoji u Evropi primeni i na Kosmetu, već se tu traži jedan specifičan vid proširene suštinske autonomije, da kažemo, autonomije koja bi bila veća od one koju uporedno pravo poznaje. I sa treće strane, traži se da se istovremeno zaštite one vrednosti zbog kojih je upravo međunarodna zajednica intervenisala u južnoj pokrajini, a to su vrednosti poštovanja prvo ljudskih prava, onda poštovanja principa vladavine prava, poštovanja demokratije, poštovanja multietničnosti i multikulturalnosti. Dakle, da bi se ovi principi na neki način poštovali mi smo još ranije ukazivali da sada takozvani ustavni okvir Kosmeta ne treba da izgleda kakav izgleda od 2001. godine, gde većina može relativno lako da nadglasa manjinu i to je bio razlog što je koalicija Povratak, tako da kažem, imala slab učinak u kosmetskoj Skupštini. Podsetimo se, više od 50 njihovih amandmana je odbijeno, samo par njih je za nepune dve godine usvojeno. S druge strane, to je bio jedan od razloga što kosmetski Srbi ogromnom većinom nisu učestvovali na sledećim izborima za Skupštinu. I na kraju, to je bio razlog što je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini u aprilu mesecu i u maju mesecu je Skupština usvojila plan koji je predviđao neku vrstu autonomije unutar autonomije, pri čemu se nije razrađivao položaj Kosmeta unutar Srbije, već je pokušavao da principom stvaranja bezbednih zona, bezbednih opština, bezbednih regija za Srbe omogući da Srbi prvo tamo opstanu, a onda da se raseljeni Srbi vrate i da na kraju cela pokrajina izgleda onako kako je po meni i po svima onima koji su opet da kažem dobronamerni, kako su je zamišljali, imajući u vidu prvo razloge zbog čega se međunarodna intervencija na Kosmetu desila '99. godine, a onda i uloga Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i sve ostale institucije koje ustvari idu ka garancijama ovih vrednosti koje su....
B92: Gospodine Simiću, to su stvari koje će svakako biti rešavane nezavisno od toga kakav će konačan status Kosova biti.
Simić: Ne slažem se sa vama.
B92: Čekajte, sloboda kretanja, decentralizacija...
Simić: Ne, ne, izvinite, dozvolite da objasnim. Upravo su sve te vrednosti suštinski vezane sa statusom, zato što jedna strana, konkretno albanska strana smatra da je jedino što je bitno to je status i da ako se obezbedi status onda sa statusom dolaze realizacije ovih vrednosti. S druge strane, naša strana i ranije, a pogotovo posle ovih šest i po godina, skoro sedam, vladavine UNMIK-a, ima jako puno empirijske osnove da kaže da to prosto nije istina, da su Albanci mogli da pokažu da li su za te vrednosti, ali su nažalost pokazali da za njih nisu ili nisu dovoljno spremni ili nisu dovoljno iskreni ili nema dovoljno snage u albanskom nacionalnom korpusu da se za te vrednosti izbori. U tom smislu te dve stvari, znači te vrednosti i status, ne mogu se odvojiti. Uostalom, to je na neki način i konačan zaključak onoga što je ambasador Kai Eide i napravio u svom konačnom izveštaju o standardima.
B92: Da, ali on je predložio da se razgovara o konačnom statusu.
Simić: Tako je, on je rekao, pokušaću da ga parafraziram, da se taj momentum dinamike mora iskoristiti, ali istovremeno da se pitanje statusa ne može odvojiti od pitanja standarda. Znači, zadnji dokument Evropske unije u koji sam imao uvid, kad je objavljen zajednički dokument gospodina Solane i gospodina Rena, znači gospodin Solana je zadužen za spoljnu politiku i bezbednost i komesara zaduženog za proširenje, negde iz decembra prošle godine, koji nam je tek skoro objavljen, upravo naglašava da je suština politike Evropske unije prema Kosmetu, koja će očigledno biti aktivnija nego do sada, a i s druge strane naravno potencira da neće zameniti Ujedinjene nacije, je upravo u tome da se politika standarda i da se ostvarivanje standarda stalno prati uz razgovore o budućem statusu.
B92: Znate kako, to što Vi pričate, to zaista zvuči uverljivo, ali to je samo jedna strana priče. Ono što ja želim Vas da pitam jeste gde je zapravo realna slika. Vi se uporno opirete procenama da su na stolu u pregovorima dve ravnopravne opcije, dakle opcija ograničene autonomije ili široke autonomije i opcija nezavisnosti. Srpska Vlada, pregovarački tim, svi koji učestvuju u tom procesu konstantno se pozivaju na Rezoluciju 1244 i na suverenitet i teritorijalni integritet koji pominje ta Rezolucija. Međutim, ta Rezolucija pominje i sporazum u Rambujeu, čak na tri mesta, u kom je predviđeno da se građani Kosova u jednom trenutku mogu izjasniti o sopstvenoj budućnosti, pa i o tome da se odvoje i da postanu nezavisna država. Zašto to nikada ne pominjete? Ja mislim da je to nešto što građani Srbije treba da znaju, da to praktično otvara izvestan pravni osnov i za zahteve za nezavisno Kosovo. Zašto to nikad niste pomenuli?
Simić: Ne, da vas ispravim, dakle, sporazum u Rambujeu u svom završnom poglavlju, u svom završnom bukvalno stavu, to je jedan ogroman tekst koji u sebi inkorporira i Ustav ne samo Kosmeta već i delimično Ustav buduće Srbije s jako autonomnim Kosmetom, ima rečenicu koja je naknadno ubačena, to je da će se konačni status Kosmeta rešavati posle tri godine, imajući u vidu principe međunarodnog prava, imajući u vidu principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, imajući u vidu principe Helsinškog završnog akta, što je vrlo interesantno. To je Završni akt koji je garantovao nepovredivost granica u Evropi 1975. godine, osim ako se države drugačije ne dogovore, kao što su se na primer dogovorile Rusija, Belorusija, Ukrajina ili Slovačka i Češka, i na kraju volju naroda. Znači, na samom kraju pominje i volju naroda.
B92: Referendum.
Simić: Volja naroda ne mora da bude da se on izjasni referendumom.
B92: Kako drugačije može to da se shvati?
Simić: Može da se izjasni i svojim predstavnicima u Skupštini naprimer.
B92: Mislite da bi rezultat bio drugačiji recimo, da se u Skupštini izjašnjava narod Kosova?
Simić: Nije suština u tome, suština je u sledećem, dakle da Rezolucija 1244, a pogotovo Aneksi I i II, koji predstavljaju ustvari, političku i pravnu osnovu. Aneks I je dokument iz maja meseca 1999. godine, to je sporazum grupe G8, znači 8 najznačajnijih država u svetu, sa sastanka održanog u Bonu u zamku Petersburg, gde izričito saopštavaju da će se političko rešenje krize na Kosmetu tražiti u okviru suštinske autonomije. I s druge strane, sporazum Černomirdin - Ahtisari, koji je predstavljao političku osnovu za završetak rata i istovremeno političku osnovu da Skupština Srbije izglasa onu čuvenu odluku da se vojska Savezne Republike Jugoslavije i policijske snage povuku sa teritorije južne pokrajine, isto tako sadrži formulaciju o suštinskoj autonomiji. Tako da ta dva ključna teksta koji predstavljaju Aneks I i Aneks II Rezolucije 1244 pominju suštinsku autonomiju kao konačno političko rešenje. Dakle, moj pravni stav, i ne samo moj pravni stav, već i pravni stav mnogih međunarodnih pravnika, je da ovi pregovori ustvari nisu pregovori oko toga da li će Kosmet biti u sastavu Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore ili ne, jer to je već Rezolucijom 1244 pravno odlučeno, osim naravno ako bi voljom građana Srbije bilo drugačije, ali su pregovori oko toga koja je mera i koji je nivo suštinske autonomije koji že južna pokrajina imati.
B92: Vi zaista mislite da je to moguće, postaviti stvari tako?
Simić: Apsolutno, to je jedini način da se sačuva međunarodno pravo.
B92: Dobro, hajde samo još jedanput da pojasnimo čitavu stvar. Dakle, slažete se, zapravo je ovde ispred mene dokument, Rezolucija 1244 i tačno na tri mesta se kaže da će se između ostalog i u saglasnosti sa sporazumom iz Rambujea rešavati trajno pitanje Kosova i da se u sporazumu u Rambujeu, u tom velikom dokumentu na jednom mestu pominje i volja naroda Kosova kao osnov za trajno rešenje Kosova. Da li je to tačno ili nije?
Simić: Sporazum u Rambujeu je na neki način Rezolucijom 1244 već delimično stavljen van snage.
B92: Kako kad se Rezolucija poziva na njega, gospodine Simiću?
Simić: Malopre sam to pokušao da vam objasnim. Sporazum iz Rambujea je govorio o održavanju međunarodne konferencije tri godine posle postizanja tog sporazuma. Pod 1 - sporazum u Rambujeu nije postignut, kao što znate on nije postignut i zbog toga što prvo albanska strana nije želela da ga potpiše. Na kraju, kada je bivši državni sekretar gospođa Madlen Olbrajt došla, ona ga je potpisala dok srpska strana, zbog aneksa koji je bio vezan za prolazak NATO trupa kroz Srbiju, nije potpisala. S druge strane, u samom tekstu Rezolucije 1244 na mnogo više mesta imate pozivanje na to da je suštinska autonomija državno pravni okvir rešavanje kosmetskog problema. Prema tome, ako imate eksplicitno pozivanje na suštinsku autonomiju, ako imate pozivanje na sporazum iz Rambujea, u kome je jedna od četiri kvalifikativa koje će se uzeti u obzir, to je kao što sam rekao, međunarodno pravo, princip nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta, onda Helsinški završni akt, i tek na kraju volja naroda. Unutar tog, kako bih rekao, materijala za pravno dokazivanje ili za advokatsko dokazivanje onda ćete mnogo lakše dokazivati da ustvari je stvar na ovoj strani nego na onoj strani. Ali u svakom slučaju, ono što je, kako bih ja rekao, bitno, to je što se kod mnogih u međunarodnim krugovima, posebno u međunarodnoj štampi čuje da navodno Kosovari, znači to su stanovnici Kosova ili kako ih oni nazivaju građani Kosova, dakle, ne kosovski Albanci ili kosovski Srbi ili pripadnici ostalih manjina, već Kosovari, imaju pravo na samoopredeljenje. I to je jedan od stavova koje na primer zastupa albanska strana u Prištini i to je stav koji se povremeno čuje. Princip samoopredeljenja po deklaracijama Ujedinjenih nacija rezervisan za narode, a ne za etničke manjine. Kosmetski Albanci su od '45. godine pa do danas definisani kao etnička manjina.
B92: Pa, ima izuzetaka, gospodine Simiću.
Simić: Ne, ne, što se toga tiče to je potpuno jasno.
B92: Ali ima izuzetaka, ja samo na to upozoravam.
Simić: Kad bi bilo izuzetaka, ja govorim kako je definisano unutar ustavnopravnog okvira prethodne Jugoslavije i kako su definisani unutar ustavnopravnog okvira Srbije. Da je bilo izuzetaka oni bi bili definisani kao konstitutivni narod i samim tim bi imali formu Republike, a ne Autonomne pokrajine. Vi znate da je parola kosmetskih Albanaca od '68. godine, od novembra meseca '68. godine, pa posle preko '81. godine i nadalje, bila - Kosmet Republika, Kosovo Republika, upravo zato da bi se na njih primenili principi samoopredeljenja koje su Republike imale po Ustavu još iz '46. godine, pa zaključno sa Ustavom iz '74. godine. U tom smislu je onda i logika koja je izvedena pravnim tumačenjem Badinterove komisije, koju su činili kao što znate pet najuglednijih pravnika, odnosno predsednika ustavnih sudova, odnosno ustavnog saveta Francuske, gospodin Badinter, je rekla da raspad Jugoslavije, odnosno ona je konstatovala da je raspad Jugoslavije u toku, da je rastakanje Jugoslavije u toku, a da se to rastakanje pravno može završiti samo u administrativnim granicama Republika, a nikako ne pokrajina.
B92: Gospodine Simiću, moram da Vam postavim još jedno pitanje koje možda mnogima neće biti simpatično, ali radi se zaista o nečemu što je vrlo jasna realnost na Kosovu. Stalno govorimo o tome kakva će eventualna prava biti Srbije prema Kosovu i prema njegovim građanima, a ja želim da Vas pitam kakve će obaveze biti Srbije prema Kosovu i prema njegovim građanima. Dakle, na Kosovu ima 50 odsto nezaposlenog stanovništva, 80 odsto su mladi, da citiram jednog našeg književnika - teško je očekivati multietničko društvo tamo gde uopšte nema društva. Nije nepoznato ni to da Srbija neće skoro na belu Šengensku listu zbog emigrantskog potencijala, 90 odsto možda i više tog emigrantskog potencijala čini taj emigrantski potencijal koji dolazi sa Kosova. Šta to Srbija preuzima i gde su te granice racionalnosti i da tako kažem patriotizma i onoga što Vlada i građani Srbije osećaju kao granicu preko koje ne žele da idu?
Simić: Da, ja ću vas čak i dopuniti, prosto, ja mislim da su poslednji pokazatelji još strašniji, više od 50 odsto je na Kosmetu nezaposlenih i jedan podatak koji me je zaista neposredno skoro fascinirao, to je, imajući u vidu ideju liberalizacije koju je sprovodila Svetska banka na Kosmetu i želju da na Kosovu zavlada totali liberalizam, da danas imamo situaciju da je, ako se Kosmet posmatra kao posebna jedinica, kosmetski izvoz pokriven, odnosno uvoz kosmetski, pokriven sa kosmetskim izvozom sa manje od 3 odsto. To je nešto što ne postoji apsolutno nigde u svetu, znači prosto imate jednu negativnu utopiju.
B92: Šta bi to Srbija zadržala, kakve obaveze zadržavanjem izvesnog suvereniteta prema Kosovu, ja Vas to pitam, koliko to košta Srbiju?
Simić: Tako je.
B92: To niko nije, odnosno Vlada o tome nije govorila.
Simić: Upravo se o tome ozbiljno i razmišlja, upravo se o tome vrlo ozbiljno i razgovara. S jedne strane, vi imate tamo većinsku populaciju koja ne želi da više bude pod vlašću Beograda, niti da ima bilo kakve veze s Beogradom. S druge strane, vi imate situaciju da je za vreme vladavine Ujedinjenih nacija tamo nastupio potpuni ekonomski kolaps, naravno ni ranije nisu ruže cvetale, ali nastupio je potpuni ekonomski kolaps. Kosmet je neto uvoznik električne energije, ako se pretpostavilo da je to pokrajina koja je trebala da daje energiju ne samo Republici Srbiji, Makedoniji, već i nekim drugim republikama u bivšoj SFRJ i tako dalje. Dakle, imamo ta dva važna pokazatelja racionalna koja govore o tome da mi tamo otprilike nemamo šta da tražimo. Ali, s druge strane, postoji nešto što se smatra prirodom ili obaveznim ponašanjem kako u ljudskoj, tako i u međunarodnoj zajednici. Nijedna država se nije odrekla svoje teritorije, države se ne odriču svoje teritorije, države smatraju da su teritorije nešto za šta imaju i prava i obaveze. Mnogi smatraju da bi Srbija mogla da se odrekne Kosmeta pozivajući se na to kako se Francuska odrekla Alžira, kako se Britanija odrekla Indije...
B92: Ili kako se Indonezija odrekla Istočnog Timora.
Simić: Na primer, ali to su kolonije, to su prostori.
B92: Timor nije kolonija.
Simić: Istočni Timor je bio posebna kolonija Holandije koja nije stekla nezavisnost istovremeno kad i Indonezija, postoji pravna razlika, državnopravna razlika između Timora i Indonezije. Indonezija je stekla nezavisnost mnogo ranije od Istočnog Timora. Dakle, ako se to ima u vidu onda moramo voditi računa da li ćemo se ponašati kao sav ostali svet, znači kao normalna država, da li ćemo o sebi misliti da smo normalna država, da li ćemo o sebi imati i taj stav da smo normalna država ili ćemo sebe smatrati da smo država čije su teritorije na prodaju. I sami znate da ustvari, građanski ratovi na prostoru bivše SFRJ su uglavnom nastali kao ratovi za teritorije, jer je srpski narod smatrao da je konstitutivni narod i u bivšoj Hrvatskoj i u bivšoj Bosni i Hercegovini, međunarodna zajednica u Hrvatskoj to nije priznala, u Bosni i Hercegovini je to priznala. Sada pokušava na neki način to priznanje, ne da revidira, ali na neki način da uklopi u nešto što ona naziva funkcionalnom državom ili državom koja može na neki način da uđe u proces pregovaranja sa Evropskom unijom. Ono što je osnovni stav Vlade u Beogradu, to je sledeće - nad Albancima kao etničkom populacijom Beograd ne želi da vlada, Beograd želi da da maksimalnu samoupravu Albancima, da sve svoje poslove, svakodnevne poslove, javne poslove obavljaju sami, ali istovremeno mora da znaju da ta teritorija ne pripada samo njima, da legitimno pravo na toj teritoriji imaju pre svega Srbi, i to Srbi koji žive tamo, Srbi koji su nekada živeli tamo i Srbi zbog svoje istorije i ogromnog duhovnog i crkvenog nasleđa koje tamo postoji. I sa druge strane, da država Srbija ima pravo, a onda i obavezu da sačuva celokupnu svoju teritoriju, celokupni svoj teritorijalni integritet kako je on predviđen rešavanjem statusnih pitanja nastalih posle raspada bivše SFRJ. Da su ta statusna pitanja bila rešavana na drugi način, da su ta statusna pitanja bila rešavana tako što bi naprimer Srbi iz Hrvatske ili Srbi iz Bosne i Hercegovine imali pravo da jedan deo tih republika otcepe i ujedine sa Srbijom, onda bi se s pravom postavilo pitanje u Srbiji - pa, dobro, zbog čega onda mi toliko uporno zadržavamo deo južne srpske pokrajine, eventualno celu južnu srpsku pokrajinu kada tamo zaista ne živi narod koji želi da živi sa nama. Ali, s druge strane, ni Srbi nisu želeli da žive u Bosni i Hercegovini, pa ih je međunarodna zajednica naterala da žive u Bosni i Hercegovini, danas kako-tako žive. S druge strane, znači i Albanci će morati da žive u Republici Srbiji, naravno, moraće pre svega sami o sebi maksimalno da vode računa, Evropa će morati vrlo mnogo da vodi računa, jer pazite, nezamislivo je da 400 kilometara južno od Beograda vi imate potpuno drugačiju ekonomsku i civilizacijsku sredinu. A ako neko govori o Evropi bez granica, ako neko govori o tome da se Evropa proteže od Edinburga ili od Dablina pa do naprimer Kosovske Mitrovice, taj greši, jer Kosovska Mitrovica je udaljena od Beograda manje od 400 kilometara, a Priština 400 kilometara. Znači, nemoguće je da tu bude granica Evrope. Tako da ja upravo želim da postavim pitanje onima koji se zalažu za evropske integracije do kraja, da li su spremni da tako nerazvijenu južnu pokrajinu, sa tako velikim socijalnim problemima, sa tako velikim kulturnim problemima, sa tako velikim političkim problemima i sa jednim nacionalizmom koji zaista u jednom momentu pokušava da provocira sukobe sa susednim narodima do kraja radi stvaranja neke imaginarne velike države, velikog Kosmeta ili velike Albanije, da li je Evropa za to slepa ili ne. Prema tome, ja govorim o realnostima....
B92: Isteklo nam je vreme, gospodine Simiću, videćemo koliko će osećaja i razumevanja Evropa imati za tako isključiv stav Vlade Srbije, da se može razgovarati samo o stepenu autonomije.
Simić: To nije isključiv stav, ja sam rekao da je to pre svega pravni stav, inače Vlada Srbije nema tako isključiv stav, znači Vlada Srbije je za to da nema apsolutnih dobitnika i apsolutnih gubitnika.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili. Bilo je to sve, poštovani gledaoci, gost Poligrafa večeras je bio Aleksandar Simić, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice. Prijatno veče.
.jpg)
