Izvor: Politika, 11.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo ne može da preživi od uglja
Priština je jednostrano proglasila nezavisnost, jedan broj zemalja je taj čin priznao, međutim čak i zapadni pokrovitelji „države Kosovo” priznaju da je ta nezavisnost simbolična. Jer, pojam nezavisnosti podrazumeva sposobnost da se stane na svoje noge.
U zapadnim prestonicama objašnjava se da nije realno očekivati da ova teritorija odmah postane politički i ekonomski nezavisna i priznaje se da je teško proceniti kada bi to moglo da se desi. Iz kosovske perspektive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puno je ograničavajućih faktora: većina suseda nije priznala samoproklamovanu državu, konflikt Albanaca i Srba je samo zamrznut, a nema nade za eventualno članstvo ni u Ujedinjenim nacijama, ni u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, ni u Savetu Evrope. Pri tom, administracija Evropske unije će moći da promeni sve izabrane kosovske zvaničnike, kao i da menja zakone.
Ekonomska održivost ove teritorije je posebna priča. Prema zvaničnim podacima, polovina radno sposobnog stanovništva je nezaposlena, a najviše stanovnika bez posla je u populaciji do 30 godina. Snabdevanje energijom je haotično, infrastruktura još iz doba socijalizma u lošem je stanju, a vrednost izvoza je svega 130 miliona dolara godišnje. Sem toga, Kosovo se ne nalazi na glavnim putnim pravcima u jugoistočnoj Evropi, a zbog toga što nije uspostavljena vladavina zakona – što se smatra velikim neuspehom misije UN – ne mogu se privući strani investitori.
Prema izveštaju međunarodne organizacije „Transparentnost” sa sedištem u Berlinu, Kosovo je četvrta najkorumpiranija ekonomija u svetu, a iza njega su samo Kamerun, Kambodža i Albanija. Poslednjih osam godina pokazale su da međunarodna pomoć, ma koliko velika bila, nije dovoljna za funkcionisanje južne srpske pokrajine sada zaodenute u ruho nezavisnosti. Iako je Kosovo od 1999. godine primilo 3,8 milijardi dolara međunarodne pomoći bespovratno što je, prema zapadnim izvorima, 25 puta više nego što je dato Avganistanu, ekonomija nije u mnogo boljem stanju. Potrebe za novcem su velike, a zapadni analitičari ih procenjuju na čak dve milijarde dolara godišnje. Velike nade polažu se u to da će Kosovo ubuduće moći da se zadužuje kod Svetske banke i MMF-a.
Zapadni posmatrači podsećaju ovih dana da Kosovo ima probleme slične onima koje su imala postkolonijalna društva u Aziji i Africi, kao na primer Istočni Timor.
„Karakteristika ovih društava je da stanovništvo ima velika očekivanja od nezavisnosti koja se ne ispunjavaju zbog ekonomske zaostalosti. Teškoće često vode u autoritaran odgovor vlasti i gušenje demokratije”, kaže Demijen Kingsburi, profesor na Školi međunarodnih i političkih studija u Viktoriji, Australija.
Nakon što je na referendumu koji su sponzorisale Ujedinjene nacije 1999. godine Istočni Timor izglasao nezavisnost, u represiji indonežanske vojske koja je usledila ubijeno je 1.400 ljudi, a polovina stanovništva od ukupno milion ljudi napustila je svoje domove. Zemlja je na kraju završila pod administracijom UN sve dok nije proglasila nezavisnost 2002. godine.
Iako Istočni Timor ima ogromne izvore prirodnog gasa, on se i dalje bori s ekonomskim preživljavanjem i stopom nezaposlenosti koja je slična kosovskoj. Zbog neispunjenih obećanja o boljem životu koji se očekivao od nezavisnosti izbili su protesti koji su kulminirali 2006. godine vojnom pobunom koja je prouzrokovala kolaps vlasti i vojnu intervenciju pod australijskim vođstvom. Nedavno su pobunjenici ranili predsednika Žozea Ramoš-Hortu i pokušali da ubiju predsednika vlade Ksananu Gušmaoa.
Drugi posmatrači poput Džejmsa Petifera, proalbanski nastrojenog britanskog specijaliste za Balkan, predviđaju da Kosovo može da postane glavni izvoznik struje u regionu koji je, inače, gladan energije. Ipak, za to su potrebne dugoročne investicije, pa čak i u uslovima da ih bude trebaće vremena da sve to da rezultata. Kosovo ima jednu od najvećih zaliha lignita u Evropi, kao i rezerve olova, cinka, bakra, uranijuma, srebra, zlata.
Ipak, da izvoz struje nije dovoljan izvor prihoda kosovske države svojevremeno je „Politici” potvrdio i jedan od diplomata iz američke kancelarije u Prištini koji je rekao da Kosovo, čak i da izgradi novu termoelektranu i počne da izvozi struju, neće moći da bude ekonomski samoodrživo.
„Najveći izvozni proizvod Kosova biće radna snaga, ali to nije problem, jer je tako bilo i sa Irskom”, rekao je s dozom optimizma. Na pitanje da li misli da će zemlje EU dozvoliti da im masovno dolaze Albanci, Amerikanac je odgovorio da će oni (Albanci) naći put do bogatih zemalja, bez obzira da li ove to hoće ili neće, jer imaju raširenu mrežu rođaka i prijatelja tamo...
Neki drugi, pak, upozoravaju da postoji realni rizik da Kosovo završi kao propala država i „pristanište” za terorističke grupe i kriminalna udruženja u srcu Evrope.
-----------------------------------------------------------
Senat pita koliko to košta
Pitanje ekonomske održivosti Kosova postavljeno je nedavno i pred komitetom američkog Senata za spoljne poslove. Senatore kao i predsedavajućeg Džozefa Bajdena interesovalo je da li će najavljenih dve milijarde dolara pomoći biti dovoljno da Kosovo stane na svoje noge. Jer, i po rečima samog senatora Bajdena, Kosovo se bori sa neviđenom stopom nezaposlenosti, široko rasprostranjenom korupcijom, kao i sa nastavkom etničkih tenzija. Senatori su saglasni da sa proglašenjem nezavisnosti posao Amerike nije završen. Cilj im, kako kažu, mora biti formiranje održive demokratije s vladavinom prava u kojoj će ekonomija biti zasnovana na slobodnom tržištu.
Odgovarajući na pitanja, pomoćnik državnog sekretara SAD Danijel Frid rekao je da bez pomoći Amerike kao i Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke Kosovo neće biti sposobno za život.
„Kosovo ima velike rezerve uglja i ostalih minerala, mlado stanovništvo i mlade preduzetnike voljne da se pridruže EU porodici”, objasnio je Frid.
– Dve stvari mogu da onemoguće Kosovu dalji ekonomski napredak. Nejasan status je prepreka za investicije, a drugo, po svim analizama administracija UN na Kosovu nije bila uspešna koliko smo se nadali da će biti. Kosovu će neko vreme biti potrebna međunarodna pomoć, a mi moramo pomoći da oni stvore klimu za investicije, moderne institucije, kao i da smanje korupciju koja pustoši ekonomiju. Kratkoročno tu ima izazova, ali dugoročno očekujem prosperitet Kosova – rekao je Frid.
Senatori su pitali i ko bi mogli biti očigledni investitori, da li su to možda Evropljani koji sada preuzimaju administraciju na Kosovu. Frid je uzvratio da su to pre svega Albanci iz dijaspore koji su i do sada finansirali Kosovo, a u novim, po njegovim rečima, boljim uslovima to će činiti i više.
Drugi potencijalni investitori su multinacionalne kompanije koje će „naći interes u energetskom sektoru, jer Kosovo može da zaradi novac izvozom struje”. To podrazumeva velike investicije, ali i ulaganje u zaštitu životne sredine zbog velike eksploatacije uglja, zaključio je Frid, dodavši da dim koji nastaje sagorevanjem uglja „mnogo smrdi”.
Senatori su postavili pitanje i procene rezervi uglja, a interesovalo ih je kako će se sporazum „Gasproma” i Srbije odraziti na Kosovo.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 12/03/2008]
