Izvor: RTS, 18.Jun.2009, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo kraj Ist rivera
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio je od Saveta bezbednosti UN da insistira na tome da se svi pridržavaju obaveza koje propisuje Rezolucija 1244 UN i pozvao da se ne ohrabruju nova priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatrao izveštaj o stanju na Kosovu.
Najmoćnije telo svetske organizacije razmatralo redovni, tromesečni, izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o razvoju situacije na Kosovu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u kojem se kao poseban problem navodi da lideri kosovskih Albanaca ignorišu šefa UNMIK-a Lamberta Zanijera i traže ukidanje te misije.
Govoreći o današnjim susretima sa diplomatama u Njujorku, ministar Jeremić je, za Dnevnik RTS-a, izjavio da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nedvosmisleno odbacio plan Martija Ahtisarija.
"Poslednji ekser u kovčegu ugleda Martija Ahtisarija je zakucan nakon ceremonije kada je primio medalju od kosovskih institucija", rekao je Jeremić i dodao da više niko ne može da tvrdi da je Marti Ahtisari bio neutralan pregovarač.
Kao najvažnije, ministar je istakao to da budući status Kosova neće biti u skladu sa Ahtisarijevim planom.
Srbija nastavlja svoju diplomatsku borbu i svi napori su usmereni na pronalaženje rešenja da budući status Kosova bude u skladu sa međunarodnim pravom.
U govoru, ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio je od Saveta bezbednosti UN da insistira na tome da se svi pridržavaju obaveza koje propisuje Rezolucija 1244 UN i pozvao da se ne ohrabruju nova priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Nikome ne sme biti dozvoljeno da ignoriše odluke Saveta bezbednosti", istakao je Jeremić na sednici SB UN, napominjući da je Rezolucija 1244 UN usvojena po Sedmom poglavlju Povelje UN, koje obavezuje sve strane da u potpunosti poštuju njene odredbe.
Šef srpske diplomatije je, takođe, upozorio da se ne smeju ohrabrivati nova priznavanja nezavisnosti Kosova i pozvao međunarodne organizacije da se uzdrže od prijema Kosova.
O procesu rekonfiguracije UNMIK-a govorio je šef te misije Lamberto Zanijer. On je rekao da je ona bila blagovremena i potrebna.
Zanijer je istakao da je opšta bezbednosna situacija u južnoj srpskoj pokrajini "krhka", a da je situacija sa brojem povratnika "razočaravajuća".
Ministar spoljnih poslova Kosova Skender Hiseni zatražio je završetak mandata UNMIK-a, ocenivši da je bezbednosna situacija mirna i stabilna i da je EULEKS razmešten na celoj teritoriji Kosova.
Hiseni je rekao da je budućnost zapadnog Balkana u evropskim integracijama i da je Kosovo od poslednjeg izveštaja generalnog sekretara UN pre tri meseca, napravilo napredak na svim poljima.
Čurkin: Ponašanje Prištine nedopustivo
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin izjavio je da je Rusija zabrinuta zbog toga što su kosovske vlasti, uprkos pozivima upućenim Prištini, da je neophodno poštovanje odluka Saveta bezbednosti UN, nastavile da traže okončanje rada Misije UN, kao i da insistiraju na tome da nemaju pravne obaveze da i dalje primenjuju rezoluciju 1244.
"Smatramo da je takvo ponašanje nedopustivo", istakao je Čurkin, navodeći da je Rezolucija SB UN 1244 kao i do sada na snazi u punom obimu i da na osnovu nje misija UN treba da nastavi da obavlja svoje funkcije, uključujući obezbeđivanje poštovanja prava nacionalnih manjina i sprovođenje demokratskih standarda.
"A na tom planu ima još dosta toga da se uradi", smatra Čurkin.
Ruski predstavnik je naglasio da su sve međunarodne snage obavezne da deluju u statusno neutralnom okviru i u skladu sa odlukama SB, uključujći Rezoluciju 1244.
Izveštaj generalnog sekretara UN
U izveštaju Ban Ki Muna koji je još prošle sedmice podeljen diplomatama na Ist Riveru navodi se da su kosovske vlasti nastavile da deluju u skladu sa "Ustavom republike Kosovo" i u više navrata tražile okončanje misije UNMIK-a, naglašavajući da rezolucija 1244 više ne predstavlja relevantan dokument i da oni nemaju nikakve pravne obaveze da poštuju taj dokument.
Šef UN je ocenio da misija Evropske unije na Kosovu, Euleks, funkcioniše pod patronatom svetske organizacije i statusno neutralno u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
U Banov izveštaj, po drugi put, uključen je i aneks koji se odnosi na rad Euleksa, u kojem se navodi da je misija Evropske unije postala u potpunosti operativna 6. aprila, od kada su okončana dva suđenja za ratne zločine, uspostavljena kontrola carinskih ispostava, te pokrenut dijalog sa vlastima u Beogradu.
Deo izveštaja koji se odnosi na rad Euleksa potpisao je šef te misije i nekadašnji komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon.
Kao jedan od ozbiljnijih problema u protekla tri meseca, šef UN je naveo kontroverze oko poseta srpskih zvaničnika Kosovu, te tvrdnje vlasti u Prištini da predstavnici vlasti u Beogradu, bez odobrenja kosovskog ministarstva spoljnih poslova, ne mogu ulaziti na teritoriju te pokrajine, odnosno južno od reke Ibar.
Opšta bezbednosna situacija na Kosovu je relativno mirna, ali je u predgrađu Kosovske Mitrovice, Brđanima, izbila serija incidenata zbog činjenice da su Albanci, uprkos otporu Srba, pokušali da obnove kuće porušene 1999. godine.
U izveštaju se navodi da je, posle nedavnog ultimatuma vlasti u Prištini, sve veći broj srpskih policajaca pokazao želju da se vrati u sastav kosovske policije, kao i da postoji znatan interes među Srbima da popune mesta onih policajaca koji se do 30, juna ne vrate na posao. Prema izveštaju Euleksa, na posao se vratilo 45 od ukupno 300 srpskih policajaca.
Problematični lokalni izbori, nema povratka izbeglica
Šef UN je, takođe, rekao da predstavnici međunarodne zajednice nisu preterano ubeđeni da su kosovske institucije u stanju da valjano organizuju lokalne izbore, koje je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, u međuvremenu, zakazao za 15. novembar.
Poseban problem u procesu organizovanja lokalnih izbora predstavljaće Centralna izborna komisija, pošto ozbiljne probleme proizvode pokušaji da se to telo ispolitizuje, a dodatne teškoće stvara nedostatak profesionalnih kapaciteta i natezanja između političkih stranaka.
Ban je naveo da je, prema predlogu budžeta UNMIK-a za naredne dve godine, predviđeno smanjivanje broja službenika ove misije sa 4.911 na 507. Istovremeno, broj službenika Euleksa je 31. maja dostigao 2.569.
Kancelarije UNMIK-a će, kada proces rekonfiguracije bude okončan, ostati u Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Beogradu i Skoplju,
Ban je, kao i u listom svim izveštajima u poslednjih deset godina, naveo i da je broj povratnika razočaravajuće mali, jer se na Kosovo od početka godine vratilo svega 137 prognanih, odnosno 24 Albanca, 30 Srba i 54 Roma, Aškalija i Egipćana.
Govor ministra Jeremića
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio je večeras od Saveta bezbednosti UN da insistira na tome da se svi pridržavaju obaveza koje propisuje Rezolucija 1244 UN i pozvao da se ne ohrabruju nova priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Nikome ne sme biti dozvoljeno da ignoriše odluke Saveta bezbednosti", istakao je Jeremić na sednici SB UN, napominjući da je Rezolucija 1244 UN usvojena po Sedmom poglavlju Povelje UN, koje obavezuje sve strane da u potpunosti poštuju njene odredbe.
Šef srpske diplomatije je, takođe, upozorio da se ne smeju ohrabrivati nova priznavanja nezavisnosti Kosova i pozvao međunarodne organizacije da se uzdrže od prijema Kosova.
Jeremić je rekao da će zaključci koje donese Međunarodni sud pravde, koji treba da se izjasni o leglanosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosovoa, imati "dalekosežne posledice po celokupan međunarodni sistem" i da je stoga od presudne važnosti da sudski proces teče neometano, bez političkih pritisaka.
"Svi moramo poštovati činjenicu da Sud razmatra ovaj slučaj. Zbog toga se ne smeju ohrabrivati nova priznanja nezavisnosti, a takođe, međunarodne organizacije bi morale da se uzdrže od prijema u članstvo secesionističkih vlasti iz Prištine", naglasio je šef srpske diplomatije.
Srpski ministar je istakao da UN i dalje moraju predstavljati najviši autoritet na KiM, kao što je zacrtano u Rezoluciji 1244, dodavši da svetska organizacija treba da nastavi svoju ključnu ulogu u koordinisanju svih međunarodnih organizacija koje u pokrajni rade pod njihovim okriljem.
"Proces rekonfiguracije se privodi kraju, kao što je navedeno u izveštaju. Nakon toga ne sme doći do daljeg smanjivanja resursa UNMIK-a", rekao je šef srpske diplomatije.
Jeremić je istakao da bi, pod trenutnim okolnostima, "smanjenje broja trupa Kfora bilo kontraproduktivno", ocenivši da snage Kfora imaju korisnu ulogu u pokrajini i da su zadužene za zaštitu enklava i svetinja, uključujući i one koje su na listi ugroženih mesta svetske baštine a koju je sastavio UNESKO, od potencijalnih pretnji, nasrtaja i napada.
"Statusno-neutralno prisustvo KFOR-a u pokrajini i dalje je neophodno da bi se zadovoljile legitimne bezbednosne potrebe lokalnog stanovništva, bez obzira na etničku pripadnost", rekao je on.
Jeremić je naveo da se u poslednja tri meseca samo 30 Srba vratilo na Kosovo i Metohiju, dok je prošle godine to učinilo 500 ljudi, a da se 200 hiljada kosovskih Srba koji su raseljeni još nije vratilo u Pokrajinu.
"Ovo je neuspeh monumentalnih razmera. Kosovski Srbi žele da iskoriste svoje pravo na povratak, i moramo učiniti sve da se oni vrate svojim kućama, a za to je neophodno poboljšati uslove na terenu, kako bi se osećali sigurno", ocenio je ministar, dodavši da je podneto više od 40,000 zahteva za povraćaj nelegalno oduzete privatne imovine, na koje nije stigao nikakav odgovor.
On se založio da UNHCR preuzme funkcije koje je ranije obavljala Kosovska agencija za imovinu, kako bi građani dobili odgovore o imovini koja im je oduzeta.
Jeremić se, takođe, založio za postizanje praktičnih rezultata i usredsređivanje pažnje na obnavljanje svetinja, iskorenjivanje siromaštva, stvaranje novih radnih mesta, suzbijanje kriminala i poboljšanje javne bezbednosti.
Govoreći o planu u šest tačaka generalnog sekretara UN, Jeremić je istakao da on mora biti primenjen u potpunosti.
"Ostvaren je određeni napredak u tom pravcu, mada 'sveobuhvatna ili dugoročna rešenja još nisu usaglašena,' naveo je Jeremić, citirajući deo Banovog izveštaja.
On je prezicirao da razlog zbog čega nije postignuto više na tom polju velikim delom leži u odbijanju Prištine da prihvati činjenicu da zloglasni Ahtisarijev plan nije prihvaćen od strane SB UN, zahvaljujući, pre svega, "principijelnom stavu Ruske Federacije".
Jeremić se osvrnuo i na pitanje omogućavanja slobodnog ulaska u pokrajinu srpskim zvaničnicima, rekavši da to pitanje već nekoliko meseci izaziva razdor i preti da poništi konstruktivne napore u svim drugim oblastima.
"Teško je zamisliti kako bismo mogli da pozitivno doprinosimo dešavanjima na terenu ako je naša sposobnost da blisko sarađujemo sa zajednicom kosovskih Srba na celoj teritoriji pokrajine dovedena u pitanje", upozorio je Jeremić.
