Izvor: B92, 25.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo: Blizu nezavisnosti
O razvoju događaja
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Soren Jessen-Petersen, koji je trenutno zadužen za Kosovo, sledećeg meseca će napisati izveštaj za Savet bezbednosti. Savet bezbednosti će onda da imenuje nekog od starijih zvaničnika, moguće je Kai Aidu (Kai Eide), Norveškog ambasadora u NATO, mada ovo još uvek nije sigurno, koliko je nama poznato - mesto još nije nikome ponuđeno. On će, dalje, napraviti detaljan izveštaj o situaciji na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosovu da bi ustanovio da li ono ide u pravcu finalnog statusa. Naša pretpostavka je da će odgovor na to pitanje biti pozitivan. Onda će u drugoj polovini godine druga visoko rangirana osoba dati zvaničan predlog rešenja za Kosovo. To rešenje bi trebalo da bude takvo da ga prihvate sve strane, kaže Nikolas Vajt.
Dokument Međunarodne krizne grupe "Kosovo ka konačnom statusu", u kome se, na 42 strane, uglavnom zagovara nezavisnost Kosova, u Srbiji nije zavredio naročitu pažnju; nije baš da je bio ignorisan, ali je očigledna bila tendencija da mu se umanji značaj. Ta vrsta odbrane imala je efekte zabijanja glave u pesak, jer ova nevladina međunarodna organizacija, sa sedištem u Briselu (kojoj je u opisu delovanja "politička analiza događaja u zemljama u kojima postoji rizik od izbijanja oružanog sukoba") ni najmanje nije za potcenjivanje, što najbolje potvrđuje lista njenih finansijera (videti okvir "Lična karta MKG). Nedavno je, pak, pomenuti dokument u njujorškom Međunarodnom pres centru predstavio Nikolas Vajt (Nicholas Whyte), direktor evropskog programa ove organizacije. Vajt je rođen u Belfastu, što je činjenica koja se ispostavila kao važna za ovaj razgovor.
Ekonomist: Dokument koji je Vaša organizacija nedavno objavila bavi se faktorima kosovske krize, a rešenje problema pronalazi u nezavisnom Kosovu. Možete li nam ukratko navesti zaključke do kojih ste došli?
Nikolas Vajt: Kosovo se približilo rešavanju finalnog statusa, i to je činjenica koju analiziramo u dokumentu. Naša percepcija je da to znači nezavisnost, ili pak rešenje koje je veoma blizu nezavisnosti. Na međunarodnim faktorima je da porade ukoliko žele da proces prođe mirno. U dokumentu se nalazi i niz preporuka koje se pre svega odnose na narod Kosova i tiču se poštovanja ljudskih prava i prava manjina. Iako se o tome možda još uvek ne priča javno, primetili smo da međunarodna zajednica sve više prihvata ovaj koncept rešenja situacije na Kosovu. Takođe, primetili smo promene i u samoj regiji.
Lična karta MKG
Međunarodna krizna grupa je internacionalna organizacija sa sedištem u Briselu i više od 100 zaposlenih na pet kontinenata, čiji je cilj rad na "sprečavanju i rešavanju tragičnih sukoba". Na osnovu informacija prikupljenih sa terena, MKG izdaje izveštaje koji sadrže praktične preporuke glavnim donosiocima odluka u međunarodnoj zajednici. Predsedavajući organizacije je Lord Paten, bivši evropski komesar za spoljnu politiku, a predsednik je Garet Evans, bivši ministar spoljnih poslova Austrije. Sudeći prema sajtu organizacije, korisnici usluga MKG su ministarstva inostranih poslova i međunarodne organizacije. Među finansijerima MKG izlistane su brojne vlade evropskih država, američke fondacije kao što su "Ford" i "Carnegie Corporation", te Fond za otvoreno društvo. Ukupno oko 70 različitih organizacija. Pored sedišta u Briselu, MKG još ima predstavništva u Njujorku, Vašingtonu, Moskvi i Londonu, te 19 kancelarija na terenu. Izveštaji MKG su dostupni na internet stranici organizacije ww.crisisgroup.org.
Ekonomist: O kojim je tačno promenama reč?
N. Vajt: Pre svega na Kosovu, i to u pogledu sigurnosti.
Ekonomist: Sudeći prema izveštajima beogradskih medija, to tako ne izgleda. Vi sigurno imate neki primer kojim biste mogli da potkrepite ovu tvrdnju?
N. Vajt: Pa evo, predaja Haradinaja, premijera Kosova međunarodnom sudu za ratne zločine. Tada su stvari mogle da krenu u pogrešnom pravcu, moglo je da dođe do eskalacije sukoba, ali nije. Naravno, reći da nasilja na Kosovu nema, prosto ne bi bilo tačno. Ali je naša procena da se stanje popravlja. Ohrabrujuće deluje što su različiti incidenti prošli bez ozbiljnog nasilja. Još više ohrabruju glasovi koji dolaze iz Beograda. U prvom trenutku Vlada Srbije bila je šokirana onim što smo rekli, ali je onda zaključila da ako već postoji proces, da je onda bolje da se i oni uključe i da budu njegov deo. Sada vidimo da su stavovi srpskih zvaničnika mnogo fleksibilniji nego što su bili ranije. Vidimo raskol između umerene i tvrde političke struje. Isto se primećuje i unutar pravoslavne crkve. Takođe, čini nam se da umerena struja trenutno preovlađuje.
O regionu
Upravo smo objavili izveštaj o Sandžaku. Čini nam se da je Međunarodna zajednica potpuno zaboravila na ovaj deo regiona, otuda naslov dokumenta: "Srpski Sandžak i dalje zaboravljen". Naš zaključak je da nema mnogo stvari zbog kojih treba brinuti, mada on i dalje ostaje potencijalno trusno područje. Kad je u pitanju Makedonija i tu sam umereno optimističan. Ove godine je bio prisutan neprijatno visok nivo lažiranja na lokalnim izborima, ali su i makedonski i albanski političari pristupili rešavanju stvari na prilično zreo način. Što se tiče Bosne, tamo smo zatvorili kancelariju, što verujem da dovoljno govori o situaciji na terenu. Bosna je skoro dostigla nivo na kome je samoodrživa, ali je i dalje očekuje ozbiljna reforma policije. Generalno posmatrano, za sve zemlje u regionu važi da imaju tešku ekonomsku situaciju i ne uvek dovoljno kompetentne političare, kaže Nikolas Vajt.
Ekonomist: Rekli ste da će Kosovo biti ili nezavisno ili da će postojati u nekoj formi koja je veoma bliska nezavisnosti. Šta to tačno znači?
N. Vajt: To znači da ubuduće srpski ambasador neće predstavljati Kosovo. Srbi su mi, naravno, skrenuli pažnju na to kako su ranije Belorusija i Ukrajina imale posebne predstavnike u Ujedinjenim nacijama, iako su bile u okviru jedne države. Ali to su bila čudna i prošla vremena. Moje lično mišljenje je da ukoliko određena teritorija već funkcioniše samostalno, onda nema preterano svrhe da se pretvaramo da to ne vidimo.
Ekonomist: Dobro, ali zar ne postoje i neki drugačiji predlozi Beograda?
N. Vajt: Na koje rešenje mislite? Iz Beograda se čuju predlozi tipa - nezavisnost bez suvereniteta. Ali molim vas, šta to tačno znači? Takva rešenja mi se čine prilično teološka. Kao da ga je predložio neko koga su vaspitavale kaluđerice iz Belfasta. Ali ako će neki takav predlog da olakša proces, onda zašto da ne.
Ekonomist: Postoji i predlog o podeli Kosova. Zar Vam se to ne čini kao pravednije rešenje? Ovako može da izgleda kao da su kosovski Albanci zapravo nagrađeni za ponašanje koje je i u vašem dokumentu ocenjeno kao "očajan odnos prema manjinama"?
N. Vajt: Pre svega, kad govorimo o podeli - treba da se zapitamo - kakva podela. Na koji način?
Ekonomist: Takav koji bi i Srbima i Albancima na Kosovu dao prostora za život.
N. Vajt: Mi bismo mnogo radije videli Kosovo na kome Albanci postupaju sa manjinama na ispravan način. Ne čini nam se da je opcija u kojoj iseljavate i preseljavate ljude dobra.
Ekonomist: Sigurno imate i nekakvu argumentaciju?
Moje lično magično rešenje - ne samo za Kosovo, nego za ekonomska pitanja celog regiona - je da se EU vrati na liberalni režim viza
N. Vajt: Zbog mogućeg izbijanja "domino efekta". Kad počnete da pomerate jedne granice, onda odmah dovodite u pitanje i neke druge. Postoji rezolucija 1244 kojom su ta pitanja definisana, i treba je se pridržavati. Ako pogledate Evropu, postoji samo jedna granica koja sa istorijskog, geografskog, lingvističkog, etničkog i svakog drugog stanovišta ima smisla: to je granica između Francuske i Engleske. Princip po kome se oslanjamo na granice koje su utvrđene istorijski možda nije najbolji, ali je jedan od onih koji funkcionišu. Mada bi odgovor na vaše pitanje mogao da bude i kraći: jer ne vidim na koji način možete da napravite bolje granice. A razlog zbog koga mi podržavamo ideju da Albanci imaju veću kontrolu nad Kosovom nije zbog nagrade, već stoga što oni tamo žive.
Ekonomist: Kao i Srbi. I Romi.
N. Vajt: Da, zato je neophodno da i oni budu uključeni. Ali je činjenica da je čak i pre konflikta na teritoriji Kosova živelo 95 odsto albanskog stanovništva.
Priština, otvoreni grad
Odmah bi trebalo početi sa radom na kampanji "Priština -otvoren grad". Ova kampanja bi obuhvatila i praktične mere koje bi stanovnike obližnjih srpskih enklava privukle da dolaze u glavni grad, kao što su uvođenje redovne autobuske linije; distribucija nalepnica za izlog po prodavnicama na kojima na pozadini na kojoj je prikazana albanska zastava piše - "govorimo srpski"; postavljanje znakova sličnog izgleda na ulazima u grad na kojima bi pisalo "Priština - otvoreni grad"; promovisanje slobode kretanja u glavnom gradu preko radija i televizije; prikazivanje filmova u bioskopima u Prištini koji su pored albanskog titlovani i na srpskom jeziku; pružanje podrške otvaranju jedne strateške, velike knjižare sa velikom ponudom knjiga na albanskom, engleskom, srpskom, bošnjačkom i hrvatskom; i otklanjanje ograničenja koja onemogućavaju Srbima pristup stotinama hiljada srpskih knjiga u "narodnoj" biblioteci (dok bi istovremeno biblioteku trebalo bolje prilagoditi potrebama svih korisnika). Na Univerzitetu u Prištini neka predavanja mogla bi biti na srpskom/bošnjačkom i engleskom.
(Odlomak iz studije, poglavlje "Udovoljavanje potrebama kosovskih Srba i drugih manjina", strana 17)
Ekonomist: Svakodnevni događaji svedoče o tome da nealbansko stanovništvo nije bezbedno na Kosovu. Zar Vam se ne čini da ta činjenica govori protiv teze o nezavisnom Kosovu?
N. Vajt: Naprotiv. Rešenje pitanja sigurnosti manjina je upravo u tome da Albanci dođu na vlast i da onda oni budu odgovorni za sve što se dešava. Naravno, pre nego što se proglasi nezavisnost Kosova, manjine bi morale da budu zaštićene. Da li ja želim da se to tako desi? Da. Da li će se to tako desiti? Sudeći prema situaciji na terenu - danas to izgleda izvesnije nego ranije. Danas postoji policija Kosova koja jeste multietnička. U njoj ima i Srba, koji su, srazmerno broju koji ih danas živi na Kosovu, prilično dobro zastupljeni. To nije slučaj sa Kosovskim zaštitnim korpusom. I to će biti jedna od bitnih stavki u procesu pregovaranja.
Kosovo se približilo rešavanju finalnog statusa; naša percepcija je da to znači nezavisnost ili, pak, rešenje koje je veoma blizu nezavisnosti
Ekonomist: Oponentima ideje o nezavisnom Kosovu slogan vaše organizacije "Radimo na sprečavanju konflikata širom sveta" mora zvučati ironično. Vaš predlog će ispuniti maksimalističke težnje kosovskih Albanaca, ali će se istovremeno kao posledica sigurno pojaviti neki broj nezadovoljnih Srba. Drugim rečima, ne čini li Vam se da ako se vaše preporuke realizuju, da može doći do novog konflikta?
N. Vajt: Naša preporuka je bazirana na proceni da se time što se finalni status ne rešava, zapravo povećava stepen verovatnoće da će konflikt biti izazvan. Činjenica je da međunarodna zajednica neće moći da održi mir na Kosovu, ukoliko na to ne pristane lokalno stanovništvo.
Ekonomist: Šta možete odgovoriti onima koji bi Vam rekli da su težnje lokalnog stanovništva da Kosovo postane deo Albanije?
N. Vajt: Za takav razvoj situacije ne postoji dovoljno entuzijazma sa Albanske strane! A to je, verujem, jedan od bitnih preduslova da bi do spajanja dve teritorije došlo!
Ekonomist: Sigurni ste? Kako onda tumačite postojanje oružanih grupa koje kao jedan od svojih javno deklarisanih ciljeva imaju borbu za Veliku Albaniju?
N. Vajt: Ovo pitanje sam baš dosta istraživao tokom prošle godine. Pre svega, sigurno je da postoji određeni sentiment kad je u pitanju stav - svi Albanci u jednoj državi. Ali čim pitate bilo kog Albanca iz Albanije da u tom pravcu učini bilo kakvu žrtvu, videćete da on neće biti voljan da to uradi. Albanci čak ni ne glasaju za političke stranke koji imaju tu opciju u svom programu. Ni na Kosovu, ni u Albaniji, ni u Makedoniji. A oni koji bi i glasali za njih, ne bi se borili za tu stvar.
Ekonomist: Izuzev pripadnika oružanih organizacija kakva je na primer ANA?
N. Vajt: Da, ANA mi je poznata. Razgovarao sam sa njihovim pristalicama. Znate, odrastao sam u Belfastu i stoga mogu da vam kažem da mi pripadnici Ane ne deluju preterano ubedljivo. Šta su oni uradili u poslednje vreme? Bacili su bombu na kola Ibrahima Rugove. Mada, slažem se, iako to nije dramatično opasna aktivnost, ljudi sa oružjem i glupim idejama jesu opasni. I oni svakako predstavljaju pretnju sigurnosti koju ne treba gubiti iz vida.
Hteo bih da vam kažem jednu drugu stvar o kojoj možete više da pročitate na našem web sajtu. Pripadnici KLA, baš kao i oružane formacije Ali Ahmetija koji su bili aktivni u Makedoniji, započeli su svoju delatnost sa idejom o Velikoj Albaniji, da bi se obe kasnije odmakle od te ideje. U oba slučaja je teško reći šta je uzrok, a šta posledica, ali je evidentno da su prestali sa panalbanizmom u trenutku kad su dobili veća prava. Upravo tada su počeli da budu šire prihvaćeni, i na Kosovu i u okviru Makedonije. Dakle, naravno da možemo da kažemo da postoje ljudi koji zastupaju tezu o Velikoj Albaniji, i naravno da su neki od tih ljudi naoružani, ali kao što znate u regionu ionako svi imaju oružje.
Ekonomist: Kosovo je, na žalost, globalno poznato po tome što ima veliki problem, na primer, sa krijumčarenjem oružja. Kako vaša organizacija posmatra ekonomski razvoj entiteta koji će uskoro postati nezavisan, a koji je mahom baziran na ilegalnim delatnostima? Možemo li uopšte govoriti o ekonomskoj održivosti nezavisnog Kosova?
N. Vajt: Pitanje ekonomske održivosti nije limitirano na Kosovo. Štaviše, čini mi se da biste pitanje ekonomske održivosti mogli da postavite za svaku zemlju u regionu, sa izuzetkom Grčke i Bugarske. Na Kosovu se ovi problemi rešavaju sa teškoćama upravo zato što ono nije suverena država. Postoji problem krijumčarenja, i to baš zato što ne postoji vlada koja bi bila odgovorna pred ostatkom međunarodne zajednice.
Ekonomist:Vi, dakle, očekujete da probleme kao što su trgovina ženama i krijumčarenje oružja, koje onolika međunarodna zajednica do sad nije uspela da reši na Kosovu, budu uspešno rešeni pošto Kosovo postane nezavisno?
N. Vajt: Ne, ono što ja kažem je da do sad niko nije ni mogao da počne da rešava ova pitanja na odgovarajući način.
Ekonomist: Ali i u Bosni je prisutna međunarodna zajednica, pa se nekako čini da se sa tim problemima izlazi na kraj.
N. Vajt: Ja sad neću da poredim gde je bolje, a gde gore. Ostaje činjenica da su neophodne lokalne policijske snage da se uhvate u koštac sa problemom, jer rešenje koje mogu da ponude međunarodne snage na terenu nije dugoročno. Takođe, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, ekonomska situacija će biti sve gora i gora. Niko neće ulagati u Kosovo sve dok ne bude izvesno kome ono pripada. Taj isti razlog sprečava i dolazak međunarodnih finansijskih organizacija, jer za sada ne postoji vlada koja bi se pojavila u ulozi garanta.
Ekonomist: Neko ciničan bi Vam rekao da je odvajanje Kosovo uzaludna delatnost, jer će ono ionako biti deo Ujedinjene Evrope?
N. Vajt: Na ovaj ili onaj način, izvesno je da će Kosovo postati deo te zajednice. Ekonomski je već prilično integrisan u smislu da se poslovi najviše sklapaju sa evropskim zemljama. Moje lično magično rešenje - ne samo za Kosovo, nego za ekonomska pitanja celog regiona - je da se EU vrati na liberalni režim viza. Jer, kako sada stvari stoje, čini mi se da restrikcije favorizuju krijumčarenje, a kažnjavaju poštene putnike. Takođe, ovaj sistem ohrabruje ljude iz regiona da uzimaju bugarske, rumunske ili hrvatske pasoše, legalno ili ne, da bi dobili lakši ulazak u EU. Ukoliko bi se Evropa otvorila, to bi pospešilo razvoj čitavog regiona.
