Izvor: BKTV News, 12.Dec.2012, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija – stil života
Svi bi da iskorene korupciju ali da oni ostanu gde jesu. E, to je već nemoguće. Jer korupcija jeste maligno čudovište na isrpljanom i osiromašenom telu Srbije, koje se ne leči ni „tabloidnim“ senzacionalnim naslovnim stranama, ni Deklaracijama stranaka, koje bi da ispod pokrova sakriju sopstvenu odgovornost.
Korupcija nije smeće ostalo posle izbornih mitinga prošlog maja. Niti je moguće šmrkovima oprati ono što se taloži decenijama. Odista, to je postao stil života. U pravu je lider LDP-a kada kaže:
„Korupciju u Srbiji ne zavisi samo od onih koji su bili na vlasti ili od onih koji na vlast dolaze, nego, pre svega, posledica institucijalne slabosti i nemoći“ ?
A instiucije se ne grade preko noći. Niti se greške u njima ne otklanjaju u prvih sto dana nove vlade. Najteži udarac borbi protiv korupcije je zadat upravo reformom sudstva koje je učinila prethodna vlada i na šta je reagovala EU, jer je hiljadu sudija i tužilaca ostalo bez posla, pošto su bili u „pogrešnim stranačkim dresovima“!
I sada hoćemo to da lečimo Deklaracijama po kojoj bi Vlada bila dužna da skupštini podnosi kvartalne izveštaje o tome šta je uradila. Malo je čudno ako poslanici svakog četvrtka imaju šansu da pitaju nministre šta rade i šta su dosad uradili.
Aferama se, istina, zadovoljava „žedj mase“ i vlast uljujkuje da je nešto uradila. Medjutim, korupcija jeste teška, ali ipak izlečiva bslest, ali ako u zdravstvu sve funkcioniše tako da niko ne mora ni da viskijem se zahvakljuje bilo kome, a na šalterima rade stručni ljudi kojima nije potrebno više od godinu dana za gradjevinsku dozvolu. Dakle, kada oragnizacija države i zakoni besprekorrno funkcionišu. Tada nije potrebno stalno ponavljati da nema „nedodirljivih“. U suprotnom se nameće asocijacija da ih ipak ima?!
Čovek koji u ime LDP predlaže Deklaraciju o borbi protiv korupcije je bio i potpredsednik Vlade Srbije, pa sigurno zna o čemu govori. Pogotovo što je Jovanović daleko neposrednije upoznao mnoge centre moći, korupcije, pa čak i kriminala. Rekao bih da je više nego studiozno proučio taj „stil života u Srbiji“.
Daleko sam, svakako, od pomisli da ga za bilo šta optužim. Ali, prateći njegov razvoj od temperamentnog govornika sa studentskih skupova, preko uspona u Demokratskoj stranci u vreme Zorana Djindjića, a i kasnije kao lidera LDP-a– teško je naći još jednog političara koji je bio u bližem kontaktu sa ljudima iz miljea onih koje danas optužuju za korupciju ili kriminal.
Neposredno po tranzicionim promenama, Jovanović je bio blizak sa vlasnikom „Krmivo produkta“, koji je jedno vreme imao monopol na prodaju jaja na beogradskim pijacama. Jovanović je odlazio u Šilerovu. I najzad, korisno je savladati i lekciju kako se kupovinom ili iznajmljivanjem silosa, usput dobije na poklon vredna robna marka pšeničnog brašna. Bitnije od toga je naučiti kako da se dobija kredit od banke a za uzvrat se ne stavlja hipoteka na kuću ili poslovni prostor firme, već se priloži ugovor da će moćna „Viktorija grupa“ u tim silosima lagerovati svoje žito! E toga nema ni u zemljama totalitarizma. Iskreno, nisam još čuo da banka daje kredit a kao zalog uzima ugovor o čuvanju tudje robe.
I najzad, u vesti koju je emitovala i RTS o Jovanovićevoj Deklaraciji protiv korupcije, nije jasan tekst spikera u kome se kaže: “Lider LDP kaže da smo posle kamapnje Bogoljuba Karića svedoci identične kampanje koja se danas vodi protiv Miškovića”.
Ovako rečeno – znači da je Bogoljub Karić kampanju vodio sam protiv sebe? I , čemu uopšte mešati Bogoljuba Karića sa onim što Vučić trenutno čini i otkriva neverovatrne stvari poput afere Agrobanka ili kupljenih pa ojadjenih preduzeća za puteve?!
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
