Izvor: B92, 18.Avg.2020, 17:24
Korona virus i jednakost polova: Hoće li žene posle epidemije morati više da se trude na poslu
Žene tokom pandemije korona virusa na leđima nose nesrazmerno veći teret na plećima. Može li Kovid-19 i da im unazadi karijere?
Simon Ramos, kao i mnoge druge uspešne žene od karijere, smatra da je morala da se trudi mnogo više od muškaraca kako bi stigla do vrha.
Ova direktorka i menadžerka rizika za svetsku osiguravajuću grupu THB kaže da ju je to što je liderka u profesiji kojom dominiraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << muškarci nateralo da "bude jača i da se svakog dana izdigne iznad svojih mogućnosti".
"Vrlo rano u karijeri shvatila sam da moram da odlazim sa posla kasnije, da učim napornije i da se dokazujem tri puta više nego muškarci", kaže ona za BBC.
Situacija je posebno teška u porodicama u kojima se roditelji trude da rade na daljinu, dok se usput staraju i o drugim članovima porodice.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), žene i dalje na plećima nose teret tri četvrtine neplaćenog rada u vidu staranja o drugima.
"Nije tajna da majke nose najveći teret brige o deci i kućnim poslovima u većini porodica", kaže Džastin Roberts, osnivačica i generalna direktorka Mamsneta, najveće britanske onlajn mreže za roditelje.
Roberts kaže da ova realnost ženama "stvara dodatni pritisak", ostavljajući majke posebno "opterećenima".
"Mi zaista moramo da prihvatimo realnost toga kako žene doživljavaju vlastito radno mesto", kaže Alison Cimerman, direktorka Katalista, globalne NVO koja radi sa korporacijama na unapređenju radnih mesta za žene.
"Sistem je prevaziđen. A kad pogledate malo bolje, u interesu je korporacija da pronađu novu normalnost na radnim mestima posle Kovida-19", kaže Cimerman za BBC.
Katalist je proveo godine prateći karijere 10.000 diplomaca - i muškaraca i žena - iz 26 vodećih poslovnih škola u Aziji, Kanadi, Evropi i SAD.
U njihovom istraživanju se navodi kako nedostatak fleksibilnih radnih opcija utiče na motivaciju žena kad postanu majke.
Ali postoje i implicitne predrasude koje u velikoj meri usporavaju napredak žena, nezavisno od njihovog iskustva ili da li imaju ili nemaju decu.
Na primer, žene u studijama Katalista imale su veću verovatnoću od muškaraca da posle diplomiranja počnu sa nižeg radnog mesta.
Muškarcima je naizgled pomagalo u karijeri kada bi radili prekovremeno, ali to nije bio slučaj i sa ženama.
Muški diplomci bili su nagrađivani povišicama nakon što promene firmu, ali su se plate žena povećavale tek nakon što bi se dokazale menadžerima.
Projekat Pedeset: Fotografije žena u slavu (ne)savršenosti tela
"Žene konstantno moraju da popravljaju učinak, dok se muškarci unapređuju na osnovu potencijala", kaže Cimerman.
"Postoji predstava da kad bi žene radile isto ono što rade muškarci, one bi napredovale. A istina je da nije tako", dodaje ona.
"Od žena se često traže mnogo viši standardi nego od muškaraca. To je jedna veoma nesvesna pristrasnost".
Nova američka studija pokazuje da te predrasude mogu ponovo da se jave još izraženije tokom ekonomske krize.
Studija koja tek treba da bude objavljena pokazala je da žene koje žele da dospeju u najviša tela u firmama - upravne odbore - imaju mnogo više problema da to postignu kad i kompanije prolaze kroz težak period.
Svet je postigao ogroman napredak u pravcu rodne ravnopravnosti u poslednjih pedeset godina, ali proći će još najmanje pola veka pre nego što muškarci i žene smanje jaz na radnom mestu, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
A Kovid-19 već pogađa žene sa nižim primanjima.
Ekonomska kriza je uništila više radnih mesta žena nego muškaraca, zato što pogađa ekonomske sektore u kojima su žene pretežnije zastupljene među radnom snagom, kao što su smeštaj, hrana, maloprodaja i proizvodnja.
Tajni znaci rukama i lažno naručivanje pice: Pet načina da pomognete žrtvama nasilja
U Brazilu, Argentini, Rusiji, Ukrajini i Meksiku odgovori su bili blizu globalnog proseka od 40 odsto.
Džulijana Horovic, direktorka za socijalne i demografske trendove u Pjuu, kaže da se "čini da postoji tenzija" u zemljama u kojima ljudi kažu da podržavaju rodnu ravnopravnost, ali veruju da muškarci imaju više prava na rad od žena.
"To može da ima posledice po prilike za žene dok se zemlje bore sa ekonomskim padom koji je izazvala pandemija", kaže Horovic za BBC.
Kakav god njen uticaj bio, pandemija će na kraju proći, a Ramos smatra da će ona stvoriti "novu stvarnost" kojoj su kompanije već počele da se prilagođavaju.
Ona smatra da kompanije počinju da zauzimaju "saosećajniji stav" i da će kao standard nuditi fleksibilnije uslove rada koji će odgovarati ličnim okolnostima zaposlenih.
Lusijana Baros, generalna direktorka kompanije za menadžment imovine sa globalnim portfoliom vrednim milijardu dolara, kaže za BBC: "Mislim da ćemo napraviti jedan korak unazad a dva napred".
Baros navodi da žene postaju svesnije koliko je važno da ih njihove karijere "oslobode i ispune", tako da se "borba za rodnu ravnopravnost ne završava sada".
Međutim, ona veruje da će na post-pandemijskom tržištu rada za žene biti još važnije da "preuzmu kontrolu" nad vlastitom karijerom i zapitaju se da li kompanije za koje žele da rade zaista cene njihove zasluge.
Cimerman je saglasna s tim i kaže da ona obično govori studentkinjama poslovnih škola da obrate pažnju na to šta se dešava u vrhu firme pre nego što se prijave za posao.
"Kad gledate poslodavca, ne tražite u njemu savršenost, već napredak", ističe ona.
"Ukoliko ne vidite sebe zastupljenu u rukovodstvu, ili ako ne vidite da oni aktivno rade na tome… Onda bih ja posao potražila negde drugde", dodaje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
