Izvor: Blic, 24.Feb.2014, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kori Udovički: Bez reformi plate i penzije još niže
Neodrživo je da javni dug raste vrtoglavom brzinom, a da veliki deo privrede stoji. Nešto hitno mora da se menja, kaže za „Blic“ Kori Udovički.
Nekadašnja guvernerka i ministarka u Vladi Srbije, a danas direktorka Centra za visoke ekonomske studije dodaje i da je sigurna da se “borba” mora istovremeno voditi na tri fronta, odnosno da mora da se sprovede smanjenje troškova države, raščišćavanje nelikvidnosti koja je potpuno zagušila poslovanje privrede, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << promena organizacije i svesti u državi tako da počne svaki deo da podržava, umesto što sputava preduzetništvo.
- Prva dva posla većina zemalja uradila je odmah po izbijanju finansijske krize, dok ih je Srbija odlagala. Kako više nema prostora, prinuđeni smo da stegnemo budžetski kaiš na platama i penzijama. Sve to kako bi smanjili javni dug, ali i uverili svet da smo ozbiljni u namerama da se reformišemo. U protivnom, presušiće izvori finansiranja. I tek će onda plate i penzije da se strmoglave.
Ima li rešenje za Železaru
Ako uopšte ima načina da se Železara spase, to je kroz veliku investiciju. Morao bi se naći partner zainteresovan da upotrebljava njene proizvode kako bi im se podigla vrednost. U protivnom, njihov čelik preopterećen je troškovima prevoza rude do Železare, a zatim čelika do korisnika. Koliko je verovatno da se takav investitor pronađe? Koliko bi mu se moralo platiti podsticaja, komentariše Udovički situaciju sa Železarom.
Šta je to što mora odmah da se menja?
- Moraju se ne samo izmeniti zakoni o stečaju, privatizaciji, radu..., već, pre svega, promeniti način razmišljanja kroz sopstveni primer. I sve to, koordinacijom aktivnosti svih delova države i privrede, a naročito banaka. Mora se jednom za svagde uspostaviti čvrsta finansijska disciplina - da firme koje nemaju prilike da se oporave prestanu svojim neplaćanjima da guše one koji za to imaju šansu. I, na kraju, mora da se napravi jasan red u tome šta su pravila igre u privredi. Kod nas sve stoji, privrednici se ustežu da investiraju, banke da kreditiraju, a državni činovnici da donose odluke jer ne znaju ko će posle da ih proziva.
Treba li Vlada i dalje da traži partnere za firme u retruktuiranju ili da konačno podvuče crtu i prizna da za neke od njih nema budućnosti?
- Rešavanje problema firmi u restrukturiranju spada u drugi, gorepomenuti front. Vrlo je važno da se zacrta rokovi u kojem se traže strateški partneri, kao i da se ti rokovi usklade sa iznosima koji se mogu izdvojiti za subvencije, jer svaki njihov dan košta. Posle tog roka sledi podvlačenje crte, koja ne bi trebalo da znači samo socijalni program i stečaj, u kom stečajne sudije malo po malo prodaju sredstva.
Šta oni mogu drugo, osim da prodaju imovinu?
- Moguće je, mada istovremeno i zahtevno za našu nesređenu državu, da se razviju programi u kojima bi se lokalna zajednica, zaposleni u firmama u restruktuiranjui iskusni stručnjaci okupili oko osmišljavanja niza manjih i krupnijih načina da se novac i ljudi produktivno angažuju, pre nego što se ostatak preda stečajnim upravnicima. Mogu se osnovati radionice koje će da nastave sa opravkama i održavanjem proizvoda fabrike, a koji su još u upotrebi, ili da se pomogne radnicima koji ostanu bez posla da osnuju preduzeća koja bi potom snabdevala veliki sistem.
A kako rešiti problem firmi poput „Srbijagasa“, firme koja već ozbiljno ugrožava i javne finansije?
- Isto što biste uradili i sa trafikom: ne može da prodaje novine, odnosno gas ispod cene koštanja, niti da se „brine“ o poslovanju pekare na ćošku. Mora i da striktno naplaćuje to što proda. Mnogo građana ne plaća račune za grejanje. I, naravno, upravljanje mora biti profesionalno, a ne partijsko.
Najčitanije SADA:
