Izvor: RTS, 23.Feb.2013, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrola od ambara do ambara
Prisustvo aflatoksina je najlakše utvrditi u mleku, a ostale namirnice životinjskog porekla su manje ugrožene, rekao je Željko Brozović iz Privredne komore Srbije. Aflatoksin, koji potiče iz zaraženog kukuruza, moguće sprečiti terenskom kontrolom farmera i njihovom edukacijo, ukazao je Brozović.
Kod mleka je najlakše utvrditi prisustvo aflatoksina iz stočne hrane, odnosno kukuruza, dok su ostale namirnice životinjskog porekla, kao što su meso ili jaja, manje ugrožene, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kaže sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Željko Brozović.
Uobičajeni dnevni unos mleka ne može biti štetan i potpuno smo bezbedni, kaže za RTS načelnica Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju VMA Slavica Vučinić.
"U toksikologiji sve je stvar doze i dužine ekspozicije. Kada govorimo o ovim dozama u rasponu od 0,05 mikrograma po litru do 0,5 mikrograma, koliko je bilo dozvoljeno do pre dve godine u Srbiji, a toliko je i u mnogim drugim zemljama, znači da smo apsolutno bezbedni", objašnjava Vučinićeva.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Brozović je ukazao da je pojavu aflatoksina u hrani, koji potiče iz zaraženog kukuruza, moguće sprečiti terenskom kontrolom farmera i njihovom edukacijom.
Međutim, kaže da je to teško izvodljivo, jer u Srbiji postoji 637.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega su 628.000 individualni proizvođači.
"Kukuruz posle žetve nije mogao biti stavljen u silose koji su bili pripremljeni za taj zaraženi kukuruz. Naprasno, desilo se to da su ljudi u svojim privatnim mešaonama proizvodili hranu koja je završila u stočnom govedarstvu, odnosno u mleku", objasnio je Brozović.
Na pitanje da li su, osim mleka, aflatoksinom iz stočne hrane zaraženi i ostali proizvodi životinjskog porekla, kao što su meso ili jaja, Brozović je rekao da je mleko najviše ugroženo dejstvu ove toksične materije.
"Može se reći da je mleko okidač i da je prvo na prvi listi namirnica životinjskog porekla gde se može utvrditi prisustvo aflatoksina. Po nekoj logici i u ostalim namirnicima mogu da se nađu toksične materije, ali daleko manje", rekao je Brozović.
Prema njegovim rečima, za kontrolu roda kukuruza zadužene su razne laboratorije, a da se takve situacije mogu sprečiti terenskim radom, edukacijom poljoprivrednika, i usaglašavanjem aktivnosti poljoprivredne i veterinarske inspekcije.
"Postoje razni apsorbenti za smanjenje količine aflatoksina u mleku. Ukoliko se prestane sa davanjem kontaminirane hrane kravama muzarama, za nekoliko dana mleko postoje apsolutno bezbedno", rekao je Brozović.
"Do 2011. godine imali smo dozovljenu nivo aflatoksina od 0,5, sada je to 0,05. Pokušavali smo da saznamo da li je bilo nekih slučajeva trovanja u tom periodu kada je bio viši nivo, i nismo uspeli da saznamo. Stvara se zubnjenost među građanima, ali, verujte, mleko je ispravno", ocenio je Brozović.
