Izvor: RTS, 04.Jan.2010, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontratužba očekivana
Cilj Srbije da dokaže da su raspad Jugoslavije izazvali politički i međuetnički odnosi, rekao pravni stručnjak Martin Dikson. Srpska kontratužba trebalo bi pozitivno da se odrazi na izbegle iz Hrvatske, ocenio Savo Štrbac. Profesor Stojković: Javno mnenje problem za vansudsko poravnanje.
Profesor prava na Univerzitetu u Kembridžu Martin Dikson izjavio je za Bi-Bi-Si da je svrha srpske protivtužbe da odgodi razmatranje hrvatske tužbe i da se pokaže, da događaji koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su pratili raspad Jugoslavije nisu bili izazvani samo jednostranim potezima Srbije, već da su na delu bili kompleksni politički i međuetnički odnosi u bivšoj Jugoslaviji.
Dikson je ocenio da odluka Srbije da tuži Hrvatsku za genocid, kao odgovor na tužbu Hrvatske podnetu pre više od deset godina, nije neuobičajena i u skladu je sa praksom Međunarodnog suda pravde.
"Kada se pred MSP nađu sporni slučajevi, često se dešava da tužena strana, u ovom slučaju Srbija, ukaže na pitanja koja osporavaju sposobnost suda da presudi u korist tužitelja", naveo je Dikson.
Profesor je ukazao da se dešava da tužena zemlja pokrene nešto što bi moglo da se nazove protivtužbom, u kojoj se tvrdi da ponašanje tužiteljske zemlje nije bilo u skladu sa zakonima i propisima na način na koji je predstavljeno.
Moguće je, smatra Dikson, da će Hrvatska pokrenuti pitanje nadležnosti suda, ali tu zapravo nema na šta da se osloni, s obzirom da se Sud u novembru 2008. godine proglasio nadležnim za tužbu protiv Srbije, na osnovu Konvencije o genocidu.
Profesor Univerziteta napominje da postoji i mogućnost da Sud odluči da srpsku protivtužbu posmatra kao poseban predmet, što bi značilo da bi on u proceduru ušao odvojeno, ali to je, kako kaže, malo verovatno.
Cilj kompromisno rešenje
"Radi se, dakle o političkom pritisku, čiji je konačni cilj kompromisno rešenje", smatra Dikson i dodaje da bi i sud pozdravio kompromis jer ne bi morao da donosi tu politički vrlo osetljivu odluku.
"To je uobičajena praksa i očigledno je da Srbija želi da ide tim putem - da predmet izvuče iz Suda i pronađe praktično rešenje koje bi zadovoljilo obe strane", istakao je profesor sa Kembridža.
"Mislim da je ova kontratužba poslednja prilika za Beograd da postigne vansudsko poravnanje. Ukoliko ne da rezultat, mislim da će predmet ući u uobičajenu proceduru", naveo je profesor Dikson.
Sagovornik Bi-Bi-Si-ja, pritom, ocenjuje da je Srbija pogrešila kada je odlučila da u okviru protivtužbe za genocid podnese i materijal koji se odnosi na stradanje Srba u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.
Dikson je ocenio da je uvodeći taj materijal, Srbija na neki način potkopala svoje argumente vezane za događaje u periodu od 1991. do 1995. godine.
"Ako morate da se pozivate na nešto što se dogodilom pre 60 ili 70 godina, mislim da će Sud biti manje blagonaklon prema vama nego što bi inače bio", naglasio je profesor.
Korist za izbegle iz Hrvatske
Predsednik Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac smatra da bi kontratužba Srbije protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde trebalo povoljno da se odrazi na srpske izbeglice iz Hrvatske.
Štrbac je u izjavi agenciji Beta rekao da bi se, ako sud prihvati kontratužbu i tužbeni zahtev Srbije, rešila mnoga pitanja Srba izbeglih iz Hrvatske.
Štrbac je objasnio da bi to pozitivno uticalo na rešavanje brojnih imovinskih i neimovinskih pitanja izbeglih Srba, pre svega povratka, stanovanja i penzija.
Štrbac je ocenio da će podnošenje kontratužbe doprineti i rešavanju pitanja nestalih jer se prema tužbenim zahtevima i od Srbije i od Hrvatske traži otvaranje arhiva i davanje podataka o nestalima.
"I jedna i druga država su dužne da otvore sve arhive i daju sve podatke o nestalima", dodao je Štrbac.
Usmena rasprava najranije za dve godine
Profesor međunarodnog prava Radoslav Stojanović ocenio je da je, iako postoji interes da dođe do poravnanja između Srbije i Hrvatske, problem kako to objasniti javnom mnenju.
"Usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde povodom kontratužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid, najranije bi mogla da počne za dve godine, ali u svakom trenutku dve strane mogu dogovoriti poravnanje, čak i na početku rasprave", izjavio je profesor.
"Kad se podnese tužba Međunarodnom sudu pravde, on tu tužbu pošalje strani koja je tužena i ta strana ima pravo da u određenom roku odgovori na tu tužbu. Hrvatska će morati da odgovori na tužbu Srbije, ali ima pravo i da odgovori i na takozvani odgovor Srbije na tužbu Hrvatske, koji je takođe predala srpska strana", rekao je Stojanović koji je bio glavni pravni zastupnik srpske strane u tužbi BiH protiv Srbije za genocid.
"U pitanju su politički razlozi, jer pravni ne postoje. Da je Vlada Srbije vodila računa o međunarodno-pravnoj kvalifikaciji genocida, onda sasvim sigurno ne bi mogla da optuži Hrvatsku za genocid, kao i što ne bi mogla ni hrvatska strana da optuži srpsku", naglasio je Stojanović.
Prema redosledu, prvo Hrvatska izlaže svoju tužbu, pa onda Srbija svoju protivtužbu. Zatim se pokreće rasprava o onome što je dato u pismenim podnescima i iznose se novi argumenti obe strane.
"Mogućnost poravnanja postoji i do početka usmene rasprave. U slučaju tužbe BiH ja sam na raspravi pred sudom kad sam dobio reč, posle bosanske strane, u svom uvodnom govoru predložio da BiH povuče tužbu i da sednemo za pregovarački sto i rešimo pitanje nacionalnog pomirenja", rekao je Stojanović.
Stojanović je dodao da je poravnanje mnogo bolji put od sudskog rešavanja spora jer presudom nikada ne mogu biti zadovoljne obe strane, tako da konflikt može da se nastavi.
.jpg)
