Izvor: Press, 29.Jul.2016, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konkurs ogoleo licemerje na medijskoj sceni
Iz Ministarstva kulture i informisanja saopšteno je danas da su ovogodišnji konkursi tog ministarstva za medije sprovedeni besprekorno u pogledu poštovanja zakonskih procedura i transparentnosti procesa, a da je reakcija pokazala licemerje dobro poznatih "larmadžija" na medijskoj sceni.
Foto Tanjug/ B. Gigović, ilustracije
BEOGRAD - Iz Ministarstva kulture i informisanja saopšteno je danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da su ovogodišnji konkursi tog ministarstva za medije sprovedeni besprekorno u pogledu poštovanja zakonskih procedura i transparentnosti procesa, a da je reakcija pokazala licemerje dobro poznatih "larmadžija" na medijskoj sceni.
U saopštenju Ministarstva, koje potpisuje ministar Ivan Tasovac, naglašava se i da su konkursi istovremeno istakli u prvi plan nespremnost dela medijske zajednice da u sprovođenju medijskih zakona preuzme svoj deo odgovornosti.
Podseća se da je Ministarstvo od 898 prijava u oblasti informisanja na predlog stručnih komisija podržalo 348 u iznosu većem od 255 miliona dinara, te navodi da se među podržanim projektima nalazi zavidan broj onih koje su predložili mediji i pojedinci izuzetno kritični prema Vladi Srbije.
"To je jedno od merila uspeha ovog konkursa i prava slika medijskih sloboda u našoj zemlji", ističe se u saopštenju.
U devet slučajeva u kojima su uočene drastične nepravilnosti i nelogičnosti, predlozi komisije su, kako se navodi, preinačeni, odnosno tri projekta su odbijena, četiri su dobila nešto niža sredstva, a dva projekta su dobila više od onoga što je komisija predložila.
"Tako je propao pokušaj pojedinih novinarskih udruženja, koji delegiraju svoje predstavnike i imaju većinu u konkursnim komisijama, da ministarstvo uvuku u svoj dobro razrađen mehanizam međusobnog nagrađivanja i tapšanja po ramenu u stilu 'ja tebi serdare, ti meni vojvodo'", navodi se u saopštenju.
Takođe se dodaje da su rezultati konkursa ogolili licemerje dobro poznatih larmadžija na medijskoj sceni, koji već dve godine, ne toliko iz ideoloških koliko iz finansijskih uverenja, kritikuju stanje medijskih sloboda u Srbiji i sve vreme se žale na tobož sveprisutnu cenzuru.
Vlada Srbije je, prema uverenju ministra, i kroz zakonski okvir i kroz projektno sufinansiranje na najbolji način demantovala apsurdnost takvih tvrdnji, kao što su to učinili i medijski sadržaji koje svakodnevno čitamo ili gledamo.
"Stoga je razumljiva nervoza dela srpske medijske čaršije. One iste čaršije koja je već decenijama spremna da menja sve i svakoga izuzev sebe samih. Lako je od komarca napraviti slona; a još lakše je sve vreme vikati 'vuk' ili, od milošte, 'vučić'. Lako je graditi javni profil na prvoboračkom statusu i staroj slavi", kaže se u saopštenju.
Ministarstvo kulture i informisanja i vlada i dalje čvrsto veruju u medijske reforme i u pluralizam na medijskoj sceni, te da će, ako medijska udruženja i sami mediji ne preuzmu svoj deo odgovornosti, buka i dreka uvek nadjačati javni interes, što bi bilo pogubno za demokratiju u Srbiji.
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Poslovno udruženje Lokal pres u zajedničkom saopštenju uzvraćaju da je ministar kulture i informisanja ugrozio i obesmislio medijske reforme u Srbiji odlukom da prepravi predlog stručne komisije.
Takvom odlukom potpuno su se urušila dva stuba medijskih reformi - izlazak države iz medijskog vlasništva i sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz stručne komisije, navode ta udruženja.
Ministarstvo kulture objavilo je u međuvremenu rezultate konkursa iz oblasti javnog informisanja na kojem su 176 projekata podržana iznosom od 151.410.000 dinara.
Ova suma raspoređena je između štampanih i elektronskih medija, kao i nezavisnih produkcija.
Na konačno rešenje čekalo se duže nego što je zakonom planirano, budući da je kamen spoticanja bio predlog koji je Komisija za elektronske medije, na čijem čelu je bio Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), podnela ministru Ivanu Tasovcu.
Ministar je izmenio devet njihovih predloga - neki su odbijeni, drugima je umanjen iznos, ali bilo je i onih prema kojima je ministar, kako je prenela Politika, bio darežljiviji od komisije.
Bez novca su ovoga puta ostala tri projekta čiji su nosioci Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Medija centra (čiji je osnivač NUNS) i NDNV.
Posle ministrove revizije novinskim agencijama Beta i Fonet pripalo je po milion dinara manje od predložene sume - 1.662.000, odnosno 2.536.122 dinara.
Niška agencija „Siti marketing centar" umesto 840. 000 dinara dobila je pola miliona, a portal „Južne vesti" milion što je za 700. 000 dinara manje od komisijskog predloga.
Za neke učesnike konkursa ministarstvo je bilo šire ruke nego komisija - u slučaju portala „Seecult", te udruženja „Eutopija".
Zbog „uočenih brojnih nelogičnosti" početkom meseca ministar Tasovac je od predsednika Komisije za elektronske medije, Dinka Gruhonjića (NDNV) i njenih članova Dalile Ljubičić (Asocijacija medija), Mihajla Kovača (NUNS), Olivere Zekić (REM) i nezavisnog stručnjaka Sibine Golubović zatražio da pojasne kriterijume kojima su se vodili prilikom odlučivanja.
Nakon toga je usledio rat saopštenjima.
Tasovac je optužio Gruhonjića da je svom udruženju dodelio milion dinara, dok je NDNV optužio ministra da dovođenjem u pitanje objektivnosti komisije, zapravo prinosi „darove Vučiću" kako bi opstao u Vladi.
.jpg)
