Izvor: Politika, 11.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšiluk gradi biblioteku
Opštinske takse služe za plaćanje lokalne policije, vatrogasaca, đubretara i – biblioteke. Plaćaju se prema kvadraturi kuće
Ideal stanovanja u Americi jeste život u slepoj ulici! To se vidi iz aviona – bukvalno. Dok avion nisko klizi pri sletanju, vide se stotine slepih ulica koje čine meandar naselja. Na kraju takve ulice je okretnica, a na samoj okretnici tri ili četiri kuće. Automobili parkirani "nosom" napred, pull sistem, koš na banderi, travnjak. Oseća se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tišina u dvorištu. Ukrašeno je, često, i američkom zastavom na jarbolu. American dream.
Ukoliko ulica nije slepa, onda se traži da bude jednosmerna. Cilj je imati što manje saobraćaja u komšiluku, pa se organizuju referendumi za proglašenje dvosmernih ulica jednosmernim. Ti referendumi prerastaju u žestoke sukobe sa opštinskom administracijom ukoliko ona ima drugačije planove.
Od borbe za spokojan život se ne odustaje. Visoko se ceni tišina, cvrkut ptica, veverica u dvorištu. Pastorala udaljena od autoputa, pruge, metroa. Mnogo je traženije biti daleko od svake buke, pa makar i one koja dolazi od parkinga megamarketa, nego stanovati u blizini gradske vreve. Što je kuća bliža izvoru buke, cena joj je niža. A blizina gradskih sadržaja iz američkog ugla i nije toliko bitna – jer svuda se ide kolima.(Pored džanki-fuda, to je još jedan razlog što ima toliko "ozbiljno popunjenih".) Na ulicama stambenih kvartova, retko će se sresti pešak, još ređe šetač. Huktavih trkača svih uzrasta ima preko celog dana, ali šetača ne. Šetati nije in.
Jednospratna kuća od stotinak kvadrata (s obaveznom garažom) može da košta i 700.000 dolara, ako je u dobrom komšiluku. Ista takva u "lošijem", i nekoliko puta manje. Dovoljno je dobiti komšije kod kojih interveniše policija – i cene kvadrata odmah padaju. Značaj dobrog komšiluka je jasan kad se pogleda američko dvorište – ono po pravilu nema ogradu, ni živu ni žičanu. Kuće su blindirane alarmnim sistemima koji su povezani sa agencijom za obezbeđenje.
Dobar komšiluk košta. Opštinske takse u boljim kvartovima su visoke, verovatno je to svestan princip rasterivanja nepoželjnih. Takav je slučaj i u Port Vašingtonu, opštini sa 80.000 stanovnika, na Long Ajlendu, 40 minuta metroom od Menhetna.
Opštinske takse za kuću od 100 kvadrata koštaju godišnje 12.000 dolara. U takse spada plaćanje lokalne policije, vatrogasaca, đubretara i – biblioteke. Bez obzira na to da li će kročiti u biblioteku – vlasnik kuće od toliko kvadrata mora da plati 3.000 dolara "knjišku" taksu. Zauzvrat su dobili opštinsku biblioteku na nekih 2.000 kvadrata. Luksuzno opremljena i kao igraonica za decu, internet centar, čitaonica, videoteka i koncertna dvorana u kojoj su koncerti, kao i sve ostalo, besplatni.
Opštinska uprava pošteno se odužuje poreskim platišama. Kante za smeće se svakodnevno prazne, a, recimo, lokalni policajac je najbolji prijatelj dece iz komšiluka; bedž na njegovom ramenu je siguran znak da će loši momci koji su zalutali u dobar kraj biti kažnjeni. Spokoj ima cenu.
Nenad Stefanović
[objavljeno: 11.05.2007.]
.jpg)
