Izvor: RTS, 09.Okt.2014, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komemorativna svečanost u Marselju
Tačno pre 80 godina, u Marselju je ubijen kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Atentat su organizovali hrvatski ustaški emigrantski krug pod vođstvom Ante Pavelića i probugarska organizacija VMRO, a uz podršku Musolinijeve Italije. Ubijen je i francuski šef diplomatije Luj Bartu i ranjen general Žozef Žorž.
Glavna avenija u Marselju čuva sećanje na dan kada je 1934. ubijen mir u Evropi. Pobedik u ratu 46-godišnji kralj suočava se sa velikim problemima u miru. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
U prvu zvaničnu posetu Francuskoj, gde ga je u Parizu čekao predsednik Le Bren, stiže preko Marselja da bi se zahvalio gradu koji je prihvatio ranjene srpske vojnike i izbeglice u Prvom svetskom ratu.
Posle dvadesetak minuta i nekoliko stotina metara na francuskom tlu iz mase koja je izašla da ga pozdravi istrčava pripadnik VMRO Vlado Černozemski i smrtno ga ranjava. Zbog neadekvatne medicinske pomoći uskoro je preminuo i francuski šef diplomatije.
"Kralj Aleksandar i Luj Bartu su prve žrtve Drugog svetskog rata. Srbija je danas u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Francuska, koja je podržava na tom putu, želi da zajedno sa Srbijom gradi mir i stabilnost u Evropi koji su posebno važni za region Balkana. To je odgovornost svih nas ovde", kaže državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Francuske.
Svečanostima povodom godišnjice smrti Aleksandra Prvog Karađorđevića prisustvovala je zvanična delegacija Srbije predvođena Radoslavom Pavlovićem, savetnikom predsednika Srbije, kao i princ Aleksandar Drugi i princeza Katarina, u pratnji predsedavajućeg Krunskog saveta Dragomira Acovića.
"Političku istoriju Srbije, a potom i Jugoslavije, prve polovine 20. veka beležio je svojim nesebičnim pregnućem regent, a potom i kralj, Aleksandar Karađorđević", rekao je Aleksandar Drugi Karađorđević.
"Preuzevši odgovornost za sudbinu Srbije u samo predvečerje Velikog rata, kralj Aleksandar je nepogrešivo upravljao njenom sudbinom tokom četiri godine borbi, stradanja i egzila i odlučno doprineo da se nova zajednička država zasniva, pre svega, na političkim tradicijama i dostignućima srpske demokratije", dodao je.
