Izvor: RTS, 09.Okt.2014, 07:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica smrti Aleksandra Karađorđevića
Pre tačno 80 godina u Marselju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.
Prilikom državne posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, kralj Aleksandar Prvi ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934, zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Lujem Bartuom.
Na put u Francusku jugoslovenski vladar je krenuo sa železničke stanice Topčider vozom do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << preko Cetinja, gde je posetio kuću u kojoj je rođen. Iz luke Zelenika razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice "Dubrovnik" isplovio je za Francusku.
U Marselju mu je priređen veličanstven doček. Svečana povorka je nešto iza 16 časova krenula iz luke i uputila se prema centru, a burno ju je pozdravio veliki broj građana Marselja.
Kada su kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedan čovek je iskočio iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća, i na francuskom viknuo: "Živeo kralj!" Iznenada je skočio s desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz revolvera ispalio više hitaca u pravcu kralja.
Francuski pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, s konja je sabljom ubicu oborio na zemlju. Atentator je i u padu, sa zemlje, nastavio da puca na sve oko sebe. Zatim su dva policajca ispalila nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren.
Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž je pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak.
Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine, jer su rane bile smrtonosne. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar Prvi Karađorđević izdahnuo je ne dolazeći svesti.
Ministar Bartu je prevezen u operacionu salu bolnice "Božji dom", gde je izdahnuo. Teško ranjen general Žorž uspešno je operisan.
Atentator Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen s više metaka u telo, isečen udarcima sablje i linčovan od gnevne mase. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro.
Ispraćaj od Splita do Oplenca
Kovčeg sa telom ubijenog jugoslovenskog kralja je istim brodom kojim je otputovao u Francusku, najpre stigao u Split, a potom je transportovan specijalnim vozom, preko Zagreba, u Beograd.
Kralj Aleksandar je sahranjen 18. oktobra na Oplencu u zadužbini svog oca Petra Prvog Karađorđevića.
Stotine hiljada ljudi celim putem odavalo je počast ubijenom vladaru, a u stanicama gde je voz stajao, intonirana je trodelna jugoslovenska himna (Bože pravde – Lijepa naša – Naprej zastave slave).
Prava verzija tragične sudbine kralja Aleksandra, koji je bio stub jedinstvene države Južnih Slovena i novog evropskog poretka na jugoistoku Evrope, ostala je nerazjašnjena.
Mnogi istoričari i poznavaoci tog vremena tvrde da su iza atentata stajale tajne službe zemalja, koje su težile reviziji Versajskog poretka (Italija, Nemačka, Mađarska), dok su izvršioci bili članovi ustaške organizacije, koju je predvodio Ante Pavelić i članovi probugarske struje VMRO-a.
