Izvor: Blic, 11.Jan.2010, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kome i kako verovati?
Makar i površan pogled na političku scenu otkriva da postoje krupne razlike između onoga što se građanima obećava pre izbora i onoga što se posle izbora od toga oživotvori. Ne mislimo pri tome na opšta mesta koja su u svim državama na svetu formulisana kao želja za boljim životom i očuvanjem teritorijalne celovitosti već na određene programe svake partije ponaosob.
Šta je od njih ostalo ako se sve partije odreda rukovode isključivo političkom celishodnošću? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ako ih obećanja data biračima nimalo ne obavezuju? Ako su na delu neprirodne koalicije i odustajanje od zavodljivih pokliča (i usput i od nekih ličnosti) kojima su pridobili birače? Ako se proizvoljno pokreću inicijative od sudbinske važnosti za društvo i državu bez konsultovanja javnosti čime se u suštini izražava prezir prema biračima, uključujući i one koji su za njih glasali? U toj meri čak da su neke partije promenile ne samo ime već i usvojile programske ciljeve koji su u dijametralnoj suprotnosti sa ciljevima u koje su se kleli na prethodnim izborima.
Imajući sve to u vidu, nameće se pitanje kako i kome verovati? Da se pitanje verodostojnosti osnovano nameće, svedoči činjenica da broj onih koji ne vide za koga bi glasali nadmašuje broj onih koji glasaju. Zapažanje da je tako i u bogatijim državama nije utešno jer su građani tamo manje zavisni od političkih prilika. Kao što nije utešna pouka da - za izneverena obećanja - sleduje kazna na idućim izborima jer su izbori svake četvrte godine. U međuvremenu treba živeti.
