Izvor: Vesti-online.com, 12.Avg.2018, 00:44

Komarci ne biraju žrtve

Komarci ne biraju žrtve

Samo u poslednjih nedelju dana devet osoba u Srbiji preminulo je od virusa Zapadnog Nila, a registrovano je 102 obolelih. Zaraženi komarci, koji prenose ovu bolest, otkriveni su na teritoriji Beograda na čak 47 lokacija, prema podacima Instituta "Batut".

Povodom ovih alarmantnih podataka razgovarali smo sa primarijusom dr Slavišom Zdravkovićem, specijalistom pedijatrije i šefom Tima za sprečavanje i kontrolu bolničkih infekcija

Instituta za zdravstvenu zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << majke i deteta "Dr Vukan Čupić" u Novom Beogradu.

- Na sreću, do danas, kako u Beogradu, tako i u Srbiji, nema dece među registrovanim obolelim od groznice Zapadnog Nila. Međutim, imajući u vidu da bolest nastaje nakon uboda zaraženog komarca, ne postoje prirodno zaštićena i neosetljiva lica.

Dosadašnje iskustvo pokazalo je da se bolest pretežno ispoljava kod osoba starijih od 50 godina i često je udružena sa drugim hroničnim oboljenjem.

Najčešće bolesti koje doprinose razvoju teške kliničke slike su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, stanja nakon infarkta, moždanog udara, bolest jetre, bubrežna insuficijencija, alkoholizam, maligne bolesti ili stanja nakon transplantacije krvi ili organa.

- Za postavljanje sumnje da je možda reč o groznici Zapadnog Nila veoma je značajan podatak o ubodu komaraca u prethodnih tri do deset dana, pa i do tri nedelje pre ispoljavanja prvih simptoma. To je period inkubacije virusa.

Srećom, najveći broj, više od 80 odsto inficiranih, neće imati kliničke znakove bolesti i infekcija kod njih skoro uvek protekne neprepoznata. Samo jedna petina ispoljiće simptome i imaće blagu kliničku sliku, sličnu gripu.

Najčešće su kod njih prisutni povišena telesna temperatura, glavobolja, osećaj umora, mučnina, nagon na povraćanje, proliv, bol u mišićima i zglobovima, osip, uvećanje limfnih čvorova na vratu i pazušnim jamama.

Kod njih bolest prođe spontano, najčešće za nekoliko dana. Međutim, jedan od 150 inficiranih razviće tešku kliničku sliku, encefalitis ili meningitis.

- Kad nas ubode komarac i dobijemo povišenu telesnu temperaturu i ostale navedene simptome. Savet je da se u ovakvim slučajevima svaki odrasli pacijent, a posebno roditelji inficirane dece jave nadležnom lekaru radi procene kliničkog stanja.

Ono što je alarmantni signal za obavezno javljanje lekaru jeste razvoj simptoma i kliničkih znakova koji ukazuju na encefalitis i meningitis.

Najčešći simptomi su bolan i ukočeni vrat, nepodnošenje dnevne i veštačke svetlosti, drhtanje ruku i tela, ubrzano i otežano disanje, nestabilnost pri uspravnom položaju i hodu, intenzivna i progresivna mišićna slabost ili ukočenost najčešće donjih ekstremiteta, povraćanje uz intenzivnu glavobolju, izmenjena svest i nesvestice.

- Znamo da je virus izolovan prvi put u Ugandi, u slivu Zapadnog Nila još 1937. Smatra se da danas predstavlja najrasprostranjeniji arbovirus na svetu. Iako je u Evropi prisutan oko 60 godina, poslednje dve decenije broj obolelih je u povećanju i ima tendenciju daljeg rasta.

Razlozi su brojni, ali smatra se da su globalne klimatske promene jedan od bitnih razloga širenja zaraze, razvoj saobraćaja i migracija stanovništva, nastanak novih endemskih krajeva u kojima žive zaražene divlje ptice i zaraženi komarci. I jedni i drugi su bez simptoma bolesti i oboljenja. Iz ovih razloga je veoma značajno podizati kolektivnu svest na najviši nivo kako bi se zaustavio uzlazni trend širenja virusa.

- Postoje brojne infekcije i oboljenja životinja čije se uzročnici mogu preneti na ljude, poznate kao zoonoze. Neke se javljaju sporadično, a neke u vidu epidemija. Uzročnici mogu biti virusi, bakterije, rikecije. Prenose se na ljude na razne načine.

Među brojnim zoonozama aktuelne su salmoneloza, trihineloza, leptospiroza, Kju groznica, tularemija, besnilo. Mogu da se manifestuju kao laka, ali i kao veoma teška oboljenja. Gotovo svima pogoduju visoke temperature i aktuelna klimatska dešavanja.

- To je tačno, ali nisu pošteđeni ni socijalno i ekonomski bolji krugovi stanovništva.

Svedoci smo antivakcinalne kampanje u Srbiji koja je uzrokovala epidemiju morbila, bolest koju smo gotovo zaboravili.

Prema poslednjim informacijama, među zaraznim bolestima bile su crevne zarazne bolesti, respiratorne, zatim zoonoze, polne, parazitarne i transmisione bolesti. Deca najčešće obolevaju od crevnih i respiratornih zaraznih bolesti.

- Veoma je značajno edukovati stanovništvo, a ona treba da se sprovodi po tipu zdravstvenog vaspitavanja na svim nivoima društva. Potrebno je verovati svom lekaru i brinuti o svom zdravlju. Najbolje je sprečiti ubod komarca.

Tokom boravka na otvorenom treba koristiti zaštitna sredstva i nositi adekvatnu odeću, a u zatvorenom stambenom prostoru zaštitne mreže i druga sredstva, ali i isušiti mesta koja mogu biti pogodna za leglo jaja komaraca, kao što su stajaće vode u bašti, saksije, hranilice za domaće ljubimce, kante, buradi, limenke.

Osmeh najveća nagrada

Pamtite li još neku veću epidemiju i šta je za vas lično vaš najveći profesonalni podvig?

- Kao lekar kliničar radim gotovo 30 godina, ali ono što pamtim jeste epidemija variola vere koju sam doživeo kao dete. Radio sam mnogo toga, na terenu i u zabačenim krajevima, gde smo moji saradnici i ja odlazili najčešće kilometrima pešice i po dubokom snegu i kiši.

Zadovoljstvo je osetiti da ste drugome pomogli, pogotovu kad je bolestan. Radio sam i kao lekar sa decom obolelom od malignih bolesti.

Ono što nikad ne nestaje je topli dečiji pogled, do poslednjeg trenutka. To vas uvek prati, ali i daje novu snagu za rad. Najveće zadovoljstvo je kad vas vaš nekad mali bolesnik, nakon više godina, poseti kao odrasla osoba u društvu svog deteta i još jednom vam kaže: "Doktore, hvala vam."

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.