Izvor: TvojPortal.com, 05.Sep.2011, 04:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolumna Ruže Ćirković: Tri za jedan
/bizlife.rs/ Svojevremeno smo se smejali crnogorskom političaru Svetozaru Maroviću kad je u jednoj od stupidnih televizijskih anketa na pitanje koja mu je omiljena knjiga odgovorio: Ustav. Rizikujem li da se izložim istom podsmehu ako kažem da su budžet i Službeni glasnik uzbudljiva štiva?! Ako imate dovoljno vremena da im se malo posvetite. I ako vam je sposobnost koncentracije bar oko proseka. Kako je budžetska knjiga u Srbiji kako koja godina sve duža, insistiranje na vremenu i koncentraciji >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << nije preterano.
Tako, odvojivši malo vremena za ovogodišnji budžet, u njemu sam našla vrlo zanimljiv odeljak o sredstvima iz evropskih fondova (IPA) na koja ove godine može računati Srbija. Prvi uslov za korišćenje ovih sredstava jeste da država Srbija obezbedi odgovarajuće, svoje, učešće. Radi se, videćete, o milionima.
Od iznosa kojim se u ovom odeljku budžetske knjige operiše, nije manje zanimljiva ni namena sredstava. Recimo, impozantna evropska suma predviđena je za pripremu dece za polaganje prijemnih ispita za srednje škole. Ali, time se neću baviti. Jer, ozbiljna suma iz istih izvora predviđena je i za zbrinjavanje najtežih bolesnika u završnoj fazi bolesti. Da ovakve donacije uglavnom odu na konsultacije, imali smo prilike da se uverimo manje potresnim povodima, recimo, na poslovima kompjuterizacije opština. Slučajevi koji su mi poznati bili bi smehotresni da nisu bezobrazni. Recimo, od donacije od 50.000 evra, ostane šest kompjutera , sve ostalo se potroši na edukacije i kontrole. Ne biste verovali koliko je službenih putovanja potrebno da bi jedna jedinica lokalne samouprave dobila šest kompjutera?!
Da se vratim zbrinjavanju najtežih bolesnika. U te svrhe je iz evropskih izvora predviđena suma od 3,5 miliona evra. Fondovi EU, plus naše obavezno učešće. E, sad čitam u novinama, da je 2,7 miliona evra od te sume potrošeno na edukaciju kadrova i formiranje specijalnih službi. A za period od 2009. do 2012. godine predviđeno je da se za ove nesrećne bolesnike obezbedi u bolnicama 139 postelja, a od 2012. do 2013. godine još 161 postelja. To vam je za celu Srbiju. Dakle, na svaki novootvoreni krevet, što znači na svakog bolesnika koji će imati šansu da se na ovakav način zbrine, a to neće biti mnogo, obučeno je prosečno više nego tri, pretpostavljam, medicinska radnika. I kad budu obezbeđeni svi planirani kreveti, ukupno 300, to će značiti da je samo prošle godine na svakog bolesnika obučeno 1,5 medicinskih sestara. Da nije tragično, bilo bi smešno. Pogotovo ako sa užasom ove društvene pojave imate i neposredna iskustva. Da se o svakom ovakvom bolesniku brine po jedan medicinski radnik. Znate šta, viđala sam takva mesta, tamo ljudi umiru na krevetima bez posteljine, a jedini medicinski tretman im je trodon. O kakvoj se edukaciji ovde priča, kad ljude nemate gde da smestite, za početak?! I o kakvim troškovima edukacije?! Koje edukacije?!
*izvor: Biznis magazin
kolumnabizlifeRuža Ćirković
