Izvor: Politika, 29.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko zarađuju vođe radnika
Većina članova užeg rukovodstva ne prima plate u sindikatima u kojima su članovi, već u firmama u kojima su zaposleni
Predsednici tri najveće sindikalne organizacije u zemlji – Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), sindikata „Nezavisnost” i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), bili su pomalo zbunjeni pitanjima o brojnom stanju, platama zaposlenih, ili imovini sindikata. Slučajno ili ne, na naš poziv su se ipak rado odazvali predsednici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva sindikata koja nisu učestvovala u protestu, održanom 29. aprila.
– Imamo više od 203.000 članova, ali se posle 10. maja mora definitivno utvrditi reprezentativnost – ističe Ranka Savić, predsednik ASNS. – Predstavnici sva tri sindikata, nisu bogom dani da se stalno nalaze na čelnim pozicijama. Možda je to ključno pitanje zašto nam radnici ne prilaze u većem broju. Da li zato što nemaju poverenja u nas? Dakle, bez svađa se mora ići dalje.
Predsedništvo ASNS ima pet članova – operativaca, a Glavni odbor 105 članova. Tu spadaju predsednici pojedinih grana i predsednici regiona koje ne plaća ASNS već oni primaju plate u firmama u kojima rade i u kojima vode sindikalne organizacije (poput Ju-Es stil, Filip Moris, itd.).
– Mi plaćamo petnaestoro ljudi – profesionalaca koji rade u centrali, a tu spadaju sekretarica, služba knjigovodstva, pravna služba, zaposleni zadužen za odnose sa medijima. Moja plata je 44.175 dinara neto. To je ono što u novčaniku nosim kući – kaže Savićeva.
Prema rečima naše sagovornice, ASNS ne raspolaže nikakvom nepokretnom imovinom. Prostor u kojem je smeštena centrala vlasništvo je grada Beograda i „za te prostorije plaćamo ogromnu sumu višu od 680.000 dinara. To je ono što puno košta i što nas davi”.
– Nemamo nikakvu zgradu ili nameštaj, ali imamo tri automobila. Prostorije u kojima radimo po svoj prilici moraćemo sa nekim da podelimo, da bi opstali u ovoj krizi, ali je to prilično neizvodljivo jer ima jedan ulaz.
ASNS se nije pridružio protestu održanom 29. aprila, ali je pružio podršku organizatoru.
– Srbiji je potreban veliki protest. Greška je da radnike izvodimo na ulicu bez jasnog cilja, koji ne može biti rešenje za rušenje vlade. Šta će se desiti? Doći će izvestan broj članova SSSS-a, prošetati ulicama dva sata i nikom ništa. Dajte da se svi sindikati sastanu tri meseca pre protesta, da vidimo kako ćemo dalje, i da ovaj 1. maj bude poslednji koji je ovako organizovan – zaključuje Ranka Savić.
Na našu molbu da odgovori na nekoliko tehničkih pitanja koja nisu vezana za prvomajski skup SSSS, Branislav Čanak predsednik sindikata „Nezavisnost” je izjavio:
– Pa, to nisu tehnička, već suštinska pitanja. Nije svejedno da na posao dolazimo u patikama ili cipelama.
Inače predsedništvo ovog sindikata ima 20 članova, Glavni odbor 51, kojeg čine po jedan statutarni i jedan nadzorni član iz svake grane. Na pitanje koliko Sindikat ima članova, Čanak u šali pita: „Da li onih spremnih za tuču ili pravih.” Tih „pravih” po njegovim rečima ima 190.000. Na opasku da iz ostalih sindikata stižu informacije kako su im novi članovi stigli upravo iz „Nezavisnosti”, Čanak kaže: „Neka im je sa srećom. I njihovo novo članstvo i naše pare koje su sa sobom poneli.”
Sindikat u vlasništvu nema nikakvu imovinu, ili kako kaže naš sagovornik „nula”, a za prostor u Nušićevoj ulici, u srcu Beograda, koji je u vlasništvu Republike Srbije, Javnom preduzeću za izdavanje poslovnog prostora plaća popriličnu sumu – 11.000 evra.
Sindikat ima i dva automobila i tri šofera – „dvojica skupljaju delove, a jedan vozi”.
Plata koju Čanak prima je na nivou prosečne u Srbiji, oko 33.000 dinara.
U vezi sa protestom SSSS se slaže sa Rankom Savić, da je to valjalo mnogo ranije i ozbiljnije pripremiti.
– To se tako ne radi. Kao da samo oni imaju autorsko pravo ili svojinu nad protestima. Nije to ničija slava, ne može ovaj sindikat da prima članove ostalih sindikata u goste kad mu se prohte – zaključuje Branislav Čanak.
SSSS danas čini 30 samostalnih sindikata formiranih za sve privredne grane, uslužne i javne delatnosti u koje je učlanjeno blizu 500.000 zaposlenih, što ga čini i najvećom sindikalnom centralom u Srbiji.
Zaposleni se učlanjuju u 6.897 sindikalnih organizacija formiranih u preduzećima i drugim ekonomsko-pravnim subjektima.
Učlanjivanje je dobrovoljno i ničim uslovljeno – nacionalnom, verskom ili političkom pripadnošću.
Za zastupanje interesa i zaštitu prava zaposlenih, SSSS je formirao u pokrajinama, okruzima, gradovima i opštinama 107 organizacija i 61 povereništvo.
Kao organizacija zaposlenih, Sindikat ostvaruje svoju ulogu nezavisno od političkih stranaka i pokreta. Prema rečima Duška Vukovića, od 29 članova najužeg rukovodstva, neki su volonteri, neki primaju 50 odsto zarade u SSSS, a ostatak u preduzeću gde su zaposleni.
– Platu prima predsednik Ljubisav Orbović i stručna služba koju čini 45 zaposlenih – ističe naš sagovornik. – O platama predsednika i zaposlenih u Sindikatu moraćete da pitate predsednika, ali to nisu zaposleni koji će doveka raditi. Ako sutra dođe neko drugi, imaće svoja primanja.
Prema rečima Vukovića, u velikoj poznatoj zgradi na Trgu Nikole Pašića, smeštena je centrala SSSS i granskih sindikata, ali to nije imovina kojom ova organizacija raspolaže.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović, uoči protesta održanog 29. aprila, nije imao vremena da odgovori na ova pitanja, ali nam je obećao će vrlo rado oko svih nedoumica razgovarati posle praznika.
Snežana Bogdanović
[objavljeno: 30/04/2009]
