Izvor: RTS, 12.Sep.2011, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko poznajemo prvu pomoć
Svi građani trebalo bi da imaju minimum znanja u pružanju prve pomoći, jer nekada nemamo vremena da sačekamo lekare, kažu stručnjaci. Međutim, neke intervencije, ukoliko niste stručni, bolje je da i ne počinjete.
Bez kiseonika, već za četiri minuta mozak počinje da propada, a posle 10 minuta nepovratno je oštećen i nema više pomoći. Zato je važno da svi građani imaju minimum znanja u pružanju hitne medicinske pomoći i odmah reaguju. Međutim, neke intervencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ukoliko niste stručni, bolje da i ne počinjete.
Kada "dr Haus" pominje retke bolesti i nama se čini da sve znamo, a kada Dr Šepard iz Uvoda u anatomiju operiše deluje tako jednostavno.
Često pomislimo da i mi to možemo, a to pokazuje i nedavni primer iz Zadra, kada je majka pokušala da pomogne četvorogodišnjem detetu koje se gušilo.
Uputstva koje je dobila od Hitne pomoći nisu joj pomogla i stoga se odlučila na očajnički potez, isekla mu vrat ne bi li dobilo malo vazduha. Dete je preminulo, kasnije se ispostavilo zbog epileptičnog napada.
Onoga trenutka kada nečiji život zavisi od naše pomoći, mnogi ne znaju kako da reaguju. Najčešći razlozi su strah i neznanje.
Jedni građani tvrde da ne veruju da bi se snašli u pružanju hitne pomoći, a drugi bi pitali za pomoć ili bi pozvali hitnu pomoć. A kada se i odvažimo da pomognemo, često to radimo pogrešno.
"Kada pacijenti padnu na ulici, odnosno kada dođe do gubitka svesti, najčešći uzrok gubitka svesti je kolaps odnosno pad krvnog pritiska, što za laike može da izgleda veoma dramatično. Oni takvom pacijentu daju neki lek najčešće nitroglicerin. Moram da naglasim da nikako ne daju lekove bez konsultacije", kaže Mara Petrović iz Hitne pomoći.
Minimum znanja u pružanju prve pomoći je neophodan, kažu stručnjaci, jer nekada nemamo vremena da sačekamo lekare.
"Kod odraslih ljudi srčani zastoj je obično primaran - najčešće nastaje zbog infarkta miokarda, pa zbog toga na licu mesta odraslim pacijentima prvo treba pružiti masažu srca, a zatim dati veštačko disanje", kaže anesteziolog Dušica Simić sa Univerzitetske dečje klinike.
"Kod dece prvo treba pružiti veštačko disanje, pa tek onda masažu srca", ističe Simićeva.
Ukoliko želite da uvek budete spremni da pomognete nekome, osnovne stvari možete naučiti na kursevima "Univerzitetske dečje klinike". Oni se organizuju više puta godišnje.
