Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2010, 20:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko je nafte iscurelo u Meksički zaliv?
VAŠINGTON - Nekontrolisano isticanje nafte u vode Meksičkog zaliva, koje je počelo pre više od tri nedelje, nakon eksplozije naftne platforme ispred obala Luizijane, moglo bi se pokazati mnogo gorim nego što se dosad verovalo, upozoravaju naučnici I borci za zaštitu čovekove okoline.
Istraživačka naftna platforma kompanije "Britiš petroleum" (BP) eksplodirala je 20. aprila i potonula u more. Tom prilikom poginulo je 11 radnika.
Kada je početkom maja vlada iznela >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << okvirnu procenu da iz bušotine na dnu mora dnevno ističe oko 5.000 barela dnevno, niko nije dovodio u pitanje taj podatak, koji je, stalno ponavljan u medijima, postao nešto na šta se svi bez ograde pozivaju, piše "Njujork tajms".
Univerzitetski stručnjaci i ekolozi sada pokreću pitanje otkud ta procena i kritikuju "Britiš petroleum" zbog odbijanja da koristi dobro poznate naučne tehnike kojima bi količina isticanja nafte mogla preciznije da se odredi.
Reagovanja je pokrenuo snimak sa dna mora na kome se vidi veliki crni stub nafte kako izbija prilično brzo iz oštećene cevi bušotine.
Brojku od 5.000 barela (oko 800.000 litara) prvi su izneli vladini naučnici iz Sijetla, ali su, kako se sada otkriva, koristili metode koje ne važe upravo za velika isticanja nafte, kakvo je ovo u Meksičkom zalivu.
Ian Mekdonald, okeanograf državnog univerziteta na Floridi, koji je stručnjak za analize naftnih mrlja, izjavio je da je grube proračune napravio koristeći satelitske snimke iz kojih se, prema njegovim rečima, naslućuje da bi isticanje lako moglo biti četiri-pet puta veće od vladinih procena.
"Vlada ima odgovornost da se domogne dobrih brojeva. Ako je to van njihovih tehničkih sposobnosti, svi su spremni da im pomognu", rekao je Mekdonalds.
Pravilna procena količine nafte koja je završila u moru može da pomogne u proceni štete koja će biti naneta.
U BP-u su u više navrata rekli da je njihov cilj da zaustave isticanje, a ne da ga mere, tvrdeći čak da se i ne može izmeriti.
Stručnjaci, međutim, decenijama koriste tehniku koja je gotovo skrojena za taj problem. Opremom koja podseća na mašine za ultrazvuk u bolnicama, oni mogu da izmere brzinu isticanja iz takozvanih "čunaka" sa toplom vodom na dnu okeana. Takva oprema može se upotrebiti I za tačno merenje isticanja nafte i gasa.
Ričard Kamili i Endi Bauen, iz Okeanografskog institute u Masačusetsu, koji rutinski obavljaju takva merenja, prošle nedelje su razgovarali sa BP-om i bili spremni da krenu u Meksički zaliv.
Posle im je rečeno da ne dolaze, jer je BP počeo da spušta metalni kontejner da bi zapušio rupu. Taj pokušaj je propao, a Kamili i Bauen nisu ponovo kontaktirani.
Vladini stručnjaci su koristili tehniku merenja koja polazi od toga kolika je površina naftne mrlje, kao i od njene boje da bi se procenila debljina sloja. Taj metod, međutim, izričito se ne preporučuje za analizu velikih isticanja nafte, jer joj je teško odrediti debljinu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
