Izvor: RTS, 19.Jan.2017, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko debate utiču na rezultat izbora?
Argentina je usvojila zakon koji obavezuje predsedničke kandidate da učestvuju na javnim debatama, uoči izbora. Takvu praksu, uoči ovogodišnjih izbora u Srbiji pozdravlja i domaća javnost. Zašto su važna sučeljavanja i koliko mogu da utiču na rezultat izbora?
Jedan predsednički kandidat i prazna stolica – tako je izgledalo televizijsko sučeljavanje u Argentini 1989. godine. Posle decenija sličnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neuspeha, debata u toj zemlji prvi put je uspešno održana tek 2015. Ubuduće, to će biti i zakonska obaveza, u suprotnom slede kazne.
"Kazne predviđaju smanjenje novčanih sredstava, koja su predviđena za svakog učesnika, kao i vremena za predstavljanje kampanje na televiziji. Zakon je rezultat pritiska političke javnosti, koja je bila odlučna u tome da je potrebno započeti tradiciju političkih debata", kaže Ernan Čaroski, organizator predsedničke debate 2015. godine.
U Srbiji, tradicija političkih debata počinje od 1997. godine i do danas se nije prekidala, iako se predsednički kandidati sučeljavaju isključivo dobrovoljno. Svesni da ta želja može lako da se prekine, deo stručne javnosti zalaže se za model poput argentinskog.
"Vrlo često o izborima i o glasanju na izborima razmišljamo manje nego što razmišljamo kada odemo u supermarket, a zapravo je ključno da mi kroz debate dobijemo odgovore na pitanja koji su stavovi kandidata o najvažnijim temama", ističe Bojan Klačar iz CESID.
O tome brine moderator. Na koji način, objašnjava nam Zoran Stanojević, koji je na javnom servisu vodio poslednje dve predsedničke debate.
"Za debatu je najvažnije da dobro odrediš pitanja, da bi debata bila relevantna i da dobro postaviš pravila da bi bila dinamična. Onda ostaje onome ko moderira samo da učesnici budu ravnopravni", objašnjava Stanojević.
Debate su među najgledanijim programima u Srbiji i svuda gde ih ima. U zemlji koja ih je praktično stvorila, Americi – tri predsedničke i jednu potpredsedničku debatu gledalo je više od 200 miliona ljudi.
"Ono što je sigurno, debate imaju uticaj. On ne može da bude veliki, on se meri sa nekoliko procenata gore ili dole, što je u slučaju nekih neizvesnih izbora zapravo presudno", dodaje Klačar.
Donose i neočekivane obrte – iako su ankete ukazivale na to da je Hilari Klinton pobedila na sve tri predizborne debate, za predsednika je izabran Donald Tramp.
