Izvor: Blic, 11.Maj.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koji su uzroci nerada?
Iako se možda još niste susreli s pojmom povlačenje s posla, sigurno ste svedoci brojnih fizičkih i psihičkih odsustva s radnog mesta. Imate li u okolini pojedince koji su često na bolovanjima, ne dolaze na sastanke, saradnike koji su kontinuirano na internetu, zaposlene koji provode čitavo radno vreme dopisujući se preko neke od mreža?
Gorivo svakog posla jeste motivacija za poslom, a zbog nezadovoljstva poslodavcem, kolegama ili samim poslom javlja se povlačenje s radnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mesta, pa tako i smanjena produktivnost. Budući da je čovek društveno biće, neizbežno je da se stalno upoređujemo s ljudima oko sebe u privatnom, ali i u poslovnom životu. Percepcija da ljudi oko nas rade manje, a nagrađivani su više od nas može da ugrozi zadovoljstvo poslom.
Osobe sklone nezadovoljstvu češće i jače pokazuju negativne emocije (ljutnja, nervoza i slično) na radnom mestu. Karakteristično je da su među glasnijima u organizaciji, a vole sebe da stavljaju u pozicije žrtve, pa su uvek drugi krivi za nepravdu koja je napravljena nad njima. Kao kod sebe, i kod drugih primećuju najčešće negativne aspekte u ponašanju i negativno prosuđuju o ponašanju. Njihovo nezadovoljstvo može da se manifestuje u čestoj promeni posla ili u stalnim nastojanjima da se pronađe novi posao.
Budući da su ove osobe sklone nezadovoljstvu, negativne informacije o drugima i negativne emocije šire i na druge članove organizacije kao virus. Zato je potrebno dobro ispitati razloge njihovog nezadovoljstva i pokušati razrešiti ih. Na nezadovoljstvo prouzrokovano zadacima ili ulogama u kompaniji lakše je uticati i promeniti ga. Naime, zbog monotonog posla za pojedinca produktivnost može s vremenom da pada, a davanjem dodatnih ovlašćenja ili zadataka ova monotonija može da se razreši.
Konflikti u ulogama ili nejasno definisan posao zaposlenima može takođe da smanji zadovoljstvo i da utiče na psihičko ili fizičko povlačenje s posla. Česta pojava zbog smanjenja broja radnika jeste dodeljivanje poslova preostalim radnicima, što dovodi do preopterećenosti ulogom, odnosno do preširokog obima zadatka. Potrebno je paziti da nezadovoljstvo ne dovede do odlaska produktivnih zaposlenih, odnosno do nefunkcionalne fluktuacije.
Kako neki pojedinci mogu da imaju problema s autoritetom, neretka su i nezadovoljstva poslom zbog direktno nadređenih osoba. Ne preklapaju li nam se stavovi i neke osnovne vrednosti sa stavovima i vrednostima šefova, nemamo li društvenu podršku od nadređene osobe i nemaju li šefovi vremena da nam razjasne posao, nećemo se ustezati od komentara da su nestručni, da nas zatrpavaju poslom, da nas nerviraju". Kako su i organizacije toga svesne, sve se veći naglasak stavlja na timske aktivnosti ne bi li se postigao međuljudski sklad potreban za održavanje zadovoljstva u organizaciji.
Priređeno prema: Poslovni dnevnik
.jpg)
