Izvor: Politika, 03.Dec.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga štite sindikati?
Razumem ja gospodina Orbovića i njegove političke zaštitnike. Oni brane svoja sigurna radna mesta, svoje pristojne plate i sve ostale privilegije
Hajde da zamislimo da je gospodin Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, poslodavac. Da li bi zapošljavao ljude po zakonu koji on predlaže? Ne bi.
Evo zašto:Orbović predlaže da otpuštanje radnika postane daleko složenije nego što je sada i da trenutni poslodavac plaća otpremninu za ukupan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radni staž, bez obzira gde je i koliko dugo zaposleni ranije radio.
Recimo, njegovoj firmi je jako potreban jedan radnik/radnica i našao ga/ju je među armijom onih koji su ostali bez posla poslednjih godina,a prethodno je ta osoba deceniju, dveradila u nekoj drugoj firmi. Gospodin Orbovićbi ga/je rado zaposlio,ali ima dva problema. Prvo, nije siguran da će mu posao za četiri-petgodina ići tako dobro kao sada,pa se plaši da dotičnu osobu nikako neće moći da otpusti ako se nađe u problemu. Otpuštanje će ići teško jer je Zakon o radu to učinio komplikovanim. Drugo, čak i akouspe da je otpusti, gospodinu Orboviću bi bilo vrloskupo da toj osobi plati otpremninu za sve godine koje je radila u drugoj firmi, mada je spreman da plati za vreme provedeno u njegovoj firmi. Ako bi platio za sve godine, izračunao je gospodin Orbović, biće na gubitku. Da li će gospodin Orbovićzaposliti tu osobu? Naravno da neće!
E sad, nije meni žao gospodina Orbovića kao poslodavca, ali mi je žao te osobe koja je mogla bar tih narednih četiri-petgodina da radi kod gospodina Orbovića (a ako gospodinu Orboviću posao bude dobro išao, možda i ceo radni vek). Imala bi platu, usavršavala bi svoje sposobnosti i generalno bi se bolje osećala nego da izlazi na ulicu, blokira puteve i nosi transparente protiv ovoga ilionoga.
Hajde da vidimo sada koga to gospodin Orbović – i drugi koji isto zagovaraju – štiti?
Sigurno ne štiti ljude koji rade na crno, a njih je više od 400.000. Oni nemaju nikakve ugovore, nikakve doprinose i, uglavnom, radi sa njima šta ko hoće i može. Oni bi bili presrećni da dobiju posao u firmi gospodina Orbovića, poslodavca, makar i na kraći periodod tih četiri-petgodina. Samo da sve bude legalno i da im se plaćaju doprinosi za penziono i zdravstveno. A otpremninu za tih nekolikogodina bi doživeli kao dobitak na lutriji.
Ne štiti se ni najveći broj ljudi koji legalno rade u privatnom sektoru,a njih je oko milion. Većina privatnih firmi, naime, sa svojim radnicima potpisuju ugovore koji postojeće radno zakonodavstvo doneklečini fleksibilnijim. Ti ugovori, po pravilu, predviđaju relativno jednostavne razloge za otpuštanje,a ni otpremnina nije izdašna kao što bi gospodin Orbovićželeo. Ovi zaposleni su, uglavnom, relativno zadovoljni što imaju posao, što primaju plate, što stiču radno iskustvo i što im se plaćaju doprinosi. Otpremninu vide kao nešto što će im pomoći da premoste teškoće ako, ne daj bože, ostanu bez posla. Neki od njih misle da – ako do neželjene situacijedođe – mogu otpremninu da iskoriste da pokrenu neki svoj, privatni posao.
A ljudi koje gospodin Orbović – i svi koji pričaju slične priče – najmanje štiti jesu nezaposleni – njih je oko milion: 750.000 onih koji traže posao i još 250.000 onih koji su digli ruke od traženja posla. A kad si nezaposlen i nemašizvore prihoda,radio bi i na crno, i kod gospodina Orbovića makar na četiri-petgodina i u bilo kojoj privatnoj firmi. Otpremnina ti ni u snu ne pada na pamet.
Dakle, da sumiramo: koga, zapravo, štiti gospodin Orbović (i njegovi istomišljenici)? To je – kao što je vlada nedavno izračunala – oko 750.000 ljudi koji rade u državnoj administraciji (na svim nivoima), u državnim i javnim preduzećima i u preduzećima koja većgodinama ništa ne rade, a ako veći rade,to čine neefikasno i nemaju tržište. Ovi radnici primaju plate iz budžeta. Ukratko, sve su to ljudi koje izdržavaju poreski obveznici. Ti zaposleni, u proseku, imaju veće plate od svih ostalih u srpskoj privredi, većina njih ima radna mesta koja su sigurnija od bilo kojih drugih u privredi Srbije i mahom ne brinu da li su im uplaćeni doprinosi (a ako se ispostavi da nisu,eto ih,blokiraju neki put, pa se brzo uplate). Oni često uzimaju pune otpremnine i sele se iz jedne u drugu državnu ili javnu firmu. Nije malo ni onih koji te otpremnine spiskaju,pa na ulicu da traže još.
Razumem ja gospodina Orbovića i njegove političke zaštitnike. Oni brane svoja sigurna radna mesta, svoje pristojne plate i sve ostale privilegije. I to je legitimno. Samo mi nije jasno zašto bi ostali,veći deo građana Srbije,dozvolio da nas gospodin Orbovići njegovi istomišljenicivuku u žabokrečinu u kojoj – kad to njima više ne bude važno – neće više biti radnih mesta ni za njih ni za nas.
Ekonomista iz Beograda
Mila Radosavljev
objavljeno: 03.12.2013.
