Izvor: Politika, 07.Jul.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobni forsirani zaokret
Prema onima koji su posmatrali zadnju fazu leta, pilot je sve manevre odradio školski i krenuo prema pisti „krilom na nož”…
Piloti ginu zato jer lete. To je svesni rizik njihove profesije i oni ga svesno i plaćaju. Najnovija tragedija u srpskom Vazduhoplovstvu i PVO danak je povećanoj aktivnosti letačkog sastava u poslednje vreme. Kada smo bili pod sankcijama i embargom, nije se skoro ni letelo, pa nije ni bilo udesa sa tragičnim ishodom. Sada, kada se leti, dolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i do nesreća. Proporcionalno i statistički gledano, ništa više i ništa manje nego i u drugim borbenim avijacijama u svetu.
Nastupi na aeromitinzima oduvek su donosili i padove letelica, od pojedinačnih do skoro celih akro-grupa. Avioni su padali i tokom pripreme za nastup na aeromitingu, svaki pilot želi da iz sebe i iz aviona uzvuče što više i to se često kosi sa krajnjim mogućnostima i pilota i letelice. Šta se konkretno dogodilo u tragediji pilota potpukovnika Ranđelovića pokazaće nalazi istražne komisije. Avion je bio ispravan, pilot je bio vrhunski, nije došlo do kvara motora niti do nekog požara, ali se tragedija ipak dogodila. Zašto?
Prema onima koji su posmatrali poslednju fazu tragičnog leta aparata Mig-29, pilot Ranđelović je sve manevre odradio školski i krenuo prema pisti u forsiranom zaokretu, dakle okrenut na bok, odnosno „krilom na nož" prema zemlji. U tom položaju izgleda da je ušao u forsirani zaokret čime je došlo do povećanja napadnog ugla i pogoršanja stabilnosti i upravljivosti aviona u bočnom kretanju. Naime, pri povećanju napadnog ugla zbog ulaska vertikalnog stabilizatora u vrtložnu struju pogoršava se stabilnost aviona po pravcu. Otuda je i Mig-29 potpukovnika Ranđelovića i došao oko 1.000 metara izvan predviđene zone letenja. Istovremeno, sa povećanjem napadnog ugla smanjuje se efektivna strela polukrila koje klizi, a povećava se strela polukrila koje zaostaje, zbog čega se i javlja razlika u njihovoj sili uzgona. Pri zaokretanju aviona oko uzdužne ose, on počinje da klizi na drugu stranu.
Naravno, postoji automatika i signalizatori koji javljaju pilotu da se približava maksimalno dozvoljenom napadnom uglu i upućuju ga kako da postupi u nastaloj situaciji. Recimo, postoje specijalni vibratori na komandnoj palici, polužno-impulsna signalizacija i slično što sve deluje u skladu sa reflektornim navikama pilota. Sve to upozorava pilota, sprečava prekoračenje dozvoljenog napadnog ugla aviona, ali ne izvodi avion iz opasnog u bezbedan režim leta.
Avion tipa Mig-29 može da izvodi manevre na relativno velikim napadnim uglovima, preko 20 stepeni i pri maksimalnom koeficijentu opterećenja od devet „g". Naravno, to je mirnodopski režim naprezanja aviona. Za aeromitinge piloti se najčešće upuštaju u mnogo hrabrije lupinge.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 08/07/2009]
