Izvor: BKTV News, 29.Nov.2014, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se „igra“ cenom nafte?
Odluka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da zadrži aktuelni nivo proizvodnje tog energenta od 30 miliona barela dnevno, izazvalo je nove potrese na tržištu „crnog zlata“, od ozbiljnih gubitaka vrednosti naftnih kompanija na berzi, do daljeg potonuća cene nafte, koja je sada duboko ispod nivoa od 80 dolara po barelu, sve više padajući prema ceni od 70 dolara.
Nafta je već decenijama više od sirovine, čak više od strateške sirovine. Zbog nje se vode >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ratovi, globalne sile igraju geopolitičke igre da bi zadobile kontrolu nad zalihama „crnog zlata“, ruše se režimi i padaju vlade. Cena nafte predstavlja jedan od ključnih elemenata globalne ekonomske konjukture. A cena nafte je od juna pala za više od 30 odsto, i pored činjenice da je za naftu osetljivim područjima situacija sve samo ne stabilna.
Kriza u Ukrajini, sukob sankcijama između Zapada i Rusije, u Iraku i Siriji vodi se rat sa džihadistima samozvane „Islamske države“, Nigerija – veliki svetski proizvođač nafte vodi borbu sa epidemijom ebole. I tako, uprkos krizama, cena nafte ide strmoglavo nadole. Ovakvo kretanje cene nafte je neobično i zbog činjenice da se zaista retko dešavalo da cena sirove nafte na svetskom tržištu pada uoči početka grejne sezone na severnoj hemisferi.
I u tim nelogičnostima mnogi vide teoriju zavere.
Niska cena nafte posebno pogađa Rusiju, Iran i Venecuelu. Sa druge strane se pominje tajni dogovor Saudijske Arabije i SAD-a. Ekonomisti traže opravdanje u ekonomskim faktorima – povratak Libije na tržište nafte, velika američka proizvodnja nafte od škriljaca, usporavanje rasta u zemljama koje su poslednjih godina imale dinamičan rast, poput Kine, pa i Rusije, rast zaliha…
A upravo je Rusija mnogo više pogođena niskom cenom nafte, nego što joj štetu prave ekonomske sankcije koje je zvaničnoj Moskvi uveo Zapad zbog krize u Ukrajini. Procena ruskog ministra finansija govori da je šteta koju Rusija trpi od niske cene nafte na nivou od 90-100 milijardi dolara, a da je šteta od zapadnih sankcija upola manja. Rusija takođe najmanje 45 odsto svog budžeta finansira prihodima od izvora energenata, pre svega nafte i gasa. A niska cena nafte vuče nadole i cenu gasa. Ruski budžet je projektovan na ceni nafte od 100 dolara po barelu, a sada je cena ispod 80 dolara.
Oni dovoljno stari u Rusiji se sećaju naftne krize 80-tih godina prošlog veka, kada je cena nafte bila takođe niska, što je prema nekim procenama bio jedan od ključnih razloga ekonomske propasti a kasnije i raspada bivšeg Sovjetskog Saveza.
Neki ruski analitičari smatraju da je SAD pre više od tri decenije obaranjem cene nafte doveo SSSR do bankrota. I zbog toga, ruski Institut za strateške studije smatra da je trenutni pad cena nafte rezultat dogovora između Saudijske Arabije i SAD-a, a na štetu Rusije i Irana.
Interesantno je da se u ovoj krizi Saudijska Arabija ne ponaša po logici tržišta. Naime, na ovom nivou proizvodnje i sa ovim cenama, i oni su u gubitku, jer je i za njih optimalna cena 99 dolara po barelu. Ali ipak oni ne smanjuju proizvodnju, i taj luksuz oni sebi mogu da dopuste, obzirom da se procenjuje da su tokom perioda skupe nafte zaradili čak 450 milijardi dolara.
U prilog tezi da iza ove nafne krize stoji dogovor između SAD i Saudijske Arabije, je i činjenica da od niske cene nafte velike probleme ima i Iran, jedan od ključnih rivala i zvaničnog Rijada i Bele Kuće na Bliskom Istoku. Zvaničnom Teheranu očajnički je potreban prihod od nafte, jer su oni u poslednjih nekoliko godina, zbog sankcija Zapada, izgubili više od polovine prihoda od nafte. A procenjuje se da je za Iran „ravnotežna cena nafte“ najmanje 125 dolara po barelu. Ovakvo kretanje cena nafte pojedini analitičari objašnjavaju kao pritisak na Iran u pregovorima o njihovom nuklearnom programu.
Pod pritiskom niske cene nafte je i Venecuela, veliki protivnik SAD-a u Latinskoj Americi, kojoj je „potrebna“ cena nafte od čak 162 dolara po barelu da bi izbalansirala svoj budžet. „Tradicionalni“ ekonomski analitičari poziciju Saudijske Arabije objašnjavaju i činjenicom da niskom cenom nafte pokušavaju da izbace iz igre i konkurenciju iz SAD-a koja proizvodi naftu iz škriljaca, jer je njihova optimalna cena oko 80 dolara po barelu, a da ispod toga i oni prave gubitke.
Ipak, kada se pogleda ko gubi a ko dobija u ovoj krizi, nameće se zaključak koji ima opravdanja – da SAD ima najviše geopolitičke koristi od aktuelne krize cene nafte.
Niska cena nafte pogurala je dolar nagore, ekonomski pritisak na političke konkurente, pre svega na Rusiju i Iran je dodatno pojačan, iako se uvek postavlja pitanje dugoročnih posledica ovakvih „političkih intevencija“ u globalnim ekonomskim tokovima. Jer ovakve krize pojačavaju nervozu i mogu da dovedu do ishitrenih poteza, posebno onih velikih sila koje takve poteze mogu da povlače, i to sa pogubnim posledicama.
A ova planeta već decenijama sedi na „buretu baruta“, odnosno, „buretu nafte“ koja je takođe veoma zapaljiva. A neko se stalno „igra s vatrom“…
Piše: Zoran Pavić
The post Ko se „igra“ cenom nafte? appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
.jpg)
