Izvor: Vesti-online.com, 11.Jul.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je prvi počeo?

Današnje afere s prisluškivanjem i uhođenjem "svih od strane svih" imaju svoju predistoriju u godinama koje i nisu tako daleko. Iz hladnog rata ušlo se odmah u ledeni mir, a nepoverenje između Istoka i Zapada nije bilo jedino na talonu - ni na Zapadu vlade savezničkih država nisu verovale jedna drugoj, pa su špijunske službe svuda imale i dalje pune ruke posla. Dakle, rat kao da nije završen, niti je pad gvozdene zavese promenio nešto u svesti svetskih moćnika.

Slobodan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Janković

Ovo je neprimećeno potrajalo naredne dve i po decenije posle pada Berlinskog zida, da bi tek sada neki zanimljivi detalji, pa i ucene - isplivali na površinu, doduše stidljivo, ali ipak.

U centru ove priče je vodeća evropska ekonomska sila Nemačka koju su posle Drugog svetskog rata Amerikanci hitro podigli na noge ne bi li poslužila kao bedem pred sovjetskim trijumfalnim pohodom po Istočnoj Evropi.

Ipak, gazde iz Vašingtona, posle najvećeg rata u istoriji čovečanstva, pokrenutog s nemačkog tla, nisu baš bezrezervno verovali Nemcima koje su budno nadgledali uz pomoć svojih trupa u tamošnjim bazama, ali i uz podršku moćne mašinerije za prisluškivanje.

Tako se stiglo sve do 1990. godine.

Zapadni saveznici su odobrili ujedinjenje Nemačke tek pošto su se čelnici u Bonu obavezali na to da će se odreći dela svog suvereniteta. U tom prelomnom trenutku novije nemačke istorije, zapadnonemački državni vrh je progutao knedlu i odobrio obaveštajnim službama SAD i Velike Britanije da nastave posao i vršljaju na nemačkoj teritoriji kao u posleratnim godinama, kada su poraženu zemlju podeljenu na okupacione zone, čvrsto držali pod svojom kontrolom.

Bez pristanka Nemaca (kancelar Helmut Kol, šef diplomatije Hans Ditrih Genšer), britanska premijerka Margaret Tačer zasigurno bi zaustavila proces ujedinjenja dve Nemačke, obelodanio je juče autor teksta na jednom nemačkom internet sajtu.

Naime, tokom čuvenih razgovora 2+4 (dve nemačke države+SAD, Britanija, Francuska i Rusija) zapadnonemačka strana morala je da garantuje zapadnim silama da će one smeti i nadalje legalno da špijuniraju u Nemačkoj. Zvanično, o tome nije bilo reči, ali su Amerikanci iza kulisa sve ovo isposlovali i utanačili, tvrdi nemački novinar Erih Šmit Enbom.

Zapadnim silama su nemački domaćini još 1968. godine prostrli crveni tepih za uhođenje, usvajanjem zakona G-10, koji je kasnije nazvan "najvećim grehom u istoriji pravne države". Taj zakon je 2001.godine samo delimično menjan i on je danas uporište za saradnju Telekoma i nemačke obaveštajne službe BND.

Strane obaveštajce u današnjoj Nemačkoj zanima uglavnom industrijska špijunaža, a tek potom vlastodršci u Berlinu. Posle ujedinjenja su zapadne službe budno pratile proces jačanja ekonomske saradnje Nemačke s Kinom i Rusijom, ali i rast izvoza naoružanja u vreme prve vlade Angele Merkel. Nije zanemarljiv ni nadzor zapadnih sila nad vodećom ulogom vlade u Berlinu u prevladavanju finansijske krize u Evropi jer Amerikanci i Englezi ne žele tu da dožive bilo kakvo iznenađenje.

Tako smo stigli do aktuelnog skandala sa otkrićima Edvarda Snoudena o neverovatnim razmerama američkog špijuniranja ostatka sveta. U prvi mah se mnogima učinilo da će ova priča uzdrmati čovečanstvo, ali već pomenuti Erih Šmit Enbom, kao vrhunski poznavalac rada obaveštajnih službi, mirno tvrdi da će cela afera uskoro (za tri-četiri nedelje) potonuti "u pesak".

Krunski dokaz za ovako smelu tvrdnju je već na stolu: Evropska unija je zagalamila na SAD zbog špijuniranja njenih institucija, ali nije ništa postigla tom kuknjavom. U Vašingtonu se niko nije obazirao na zapomaganje iz Brisela. I to je kraj.

Nastavak na Vesti-online.com...