Izvor: BKTV News, 05.Sep.2012, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko hoće da Srbiju spusti na kolena?
Nema razloga kriti – premijer Dačić je u Briselu imao izuzetno težak i uzbudljiv dan. Od svakog predstavnika Evropske unije čuo je po nešto novo. Nešto različito. I nešto preteće! I danas je pitanje dana – da li se zanositi samo onim što prija našem uhu. Zašto?
Svako drugo tumačenje, osim da smo sami sebe doveli dovde, bilo bi problematično. Da ne kažem i proizvoljno. Premijer je faktički dobio potvrdu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za ono što predsednik Nikolić govori još od početka izborne kampanje – Srbija mora da zna punu istinu o čemu se progovaralo, šta je dogovoreno i šta je sve priznala vlast, koja je u maju otišla u istoriju.
Za one koji se bave politikom, stvari su postale već iz jedne polurečenice Stefanovića, koji je u ime Tadića, u proteklom periodu pregovarao sa Prištinom. I pristanke, i ustupke – javnosti je delio na kašičicu. Izuzev uspeha, ako ih je bilo! Zato, on je poslednji koji ima pravo da kaže da je nova Vlada počela razgovore sa Briselom nesupehom.
A ako je neko očekivao da će drugačije biti, onda je ili politički analfabeta, ili se plaši da ova vlada kojim slučajem ne uspe da Srbiju ponovo digne na noge, kada ju je prošla već bila spustila na kolena pred zahtevima Brisela i dobila pohvale svojih političkih i možda i drugih mentora!
Istina je, koja je odavno poznata svima, u onom što je rekao predsednik Evropskog parlamenta Šulc:“ Van Rompaj i drugi u EU imaju s tim u vezi (misli na uslov da Srbija neće ući u EU ako ne prizna Kosovo – moja pr.) i unutrašnji problem, jer neke od naših članica ne priznaju Kosovo, ali Evropska unija kao celina traži od Srbije da prizna Kosovo”.
I šta u tome ima išta novo. I bilo šta čudno. Zar nije Merkelova, nemačka kancelarka Borisu Tadiću ispred palate Srbija u Beogradu de fakto to rekla. I da nema ništa od pomisli da sever Kosova makar zadrži sadašnji status.
Iza toga stoji Nemačka, sa tim je saglasan Pariz i Vašington, ali na to ne pristaju baš tako Madrid, Kipar i još po neka zemlja Evropske unije. Čak i one koje su pod pritiskom formalno stale iza priznanja nezavisnosti Kosova!
Naša sudbina je u našim rukama. I otuda je predsednik Nikolić mudro krenuo putem – postići nacionalni konsenzus oko Kosova. Čini se najnormalnije i politički najpoštenije prema sopstvenoj naciji otvoriti javnu debatu u parlamentu i postaviti pitanje – da li smo za Kosovo ili saginjanje glave i predavanja te teritorije koja je sada pod protektoratom Evropske unije.
Lično nisam uverene da se stvari mogu drugačije rešavati, osim da se sve oko Rezolucije 1244 rasprvi u Ujedinjenim nacijama. Zašto bi Nemačka ili bilo ko drugi imao više prava da na ovaj način rešava svoje geopolitičke interese, ako je, od kada je veka i sveta, to isto bilo i područje interesa ostalih evropskih država, a posebno Rusije. Čega se to mi stidimo? I da li je razlika ako budemo protektorat Istoka ili Zapada? Naš cilj i naša istorijska obaveza je da ostanemo faktor mira na Balkanu, a to možemo da budemo samo ako Srbiju ekonomski izvučemo iz gliba u koji su je gurnuli oni koji su njome vladali dvanaest godina!
Hajde da isteramo na čistac – ko hoće da Srbiju spusti na kolena i u ime koga i zašto „prisvaja Balkan“. Nije „bratstvo i jedinstvo“ puklo tek tako, već su ga mnogi podrivali i spolja i iznutra. Niti je slučajno da su oni koji su svoju državu dobili posle Prvog svetskog rata, odricanjem Srbije od ponuđenih granica, jednostavno negde u podsvesti zadržali i ljubav prema austrougarskim vrednostima, a samim tim i da neće biti podstrekači da Srbija uvek iznova dobija nove uslove na svom putu ka evropskim integracijama.
Bili smo i ostali Evropa. Branili smo po cenu svoje slobode prodor islama na zapad Evrope. Ratovali za račun velikih sila u svakom ratu i uvek gubili u miru ono što smo dobijali u ratu. Hajde jednom da hrabrost, dostojanstvo i patriotizam pokažemo i mudrom glavom, a ne samo puškom.
Mirko Stamenković
Tweet
