Izvor: Blic, 20.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će da nas hrani
Stanovnicima Zemlje preti nedostatak hrane, ali vlast u Srbiji za to ne haje. Računaju valjda da glad kod nas ne može doći, zato što je naša zemlja plodna. Ono o čemu ne razmišljaju je ko će tu zemlju da obrađuje.
Zbog loših životnih uslova, njive u mnogim srpskim selima odavno prekriva korov. Voćnjaci i vinogradi su zapušteni, kuće se raspadaju, momci se ne žene, a škole zatvaraju. U potrazi za boljim životom paori beže u gradove, a sela ostaju prazna. Što bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ostajali, kad o njima već decenijama niko ne vodi računa.
Putevi do većine srpskih sela još uvek ne postoje, uostalom kao ni struja, telefon, ili neka druga civilizacijska tekovina. Pri tom su davanja iz agrarnog budžeta toliko mala, da mnogi ne vide računicu zašto bi zemlju uopšte i obrađivali.
Obećanja da će biti bolje, doduše, uvek ima. Seti se našeg seljaka tu i tamo poneki političar. I to najčešće u toku predizborne kampanje. Slika se sa njim, potapše ga po ramenu, obeća mu kule i gradove. I ode.
Ali znaju seljaci da im nije verovati, pa odlaze i oni. Za sada u Srbiji 1.961 selo zvrji prazno, a prognoze kažu da će u narednih 15 godina izumreti još 1.200 sela.
Zato je krajnji je trenutak, gospodo ministri, da obećanja zamenite delima i da ljudima koji bi da žive od svojih deset prstiju zaista to i omogućite. U protivnom se može desiti da svi ostanemo gladni.
