Izvor: Blic, 06.Okt.2013, 17:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključevi Mileninih snova
Izložba „Snovi i sanjarenje“ Milene Pavlović Barili, umetnice srpsko-italijanskog porekla, predstavnice evropske avangarde četvrte decenije XX veka, biće otvorena 10. oktobra u Galeriji „Klovićevi dvori“ u Zagrebu. Reč je o projektu koji je potekao iz saradnje Hrvatske i Srbije, na inicijativu naše Ambasade u Zagrebu.
Dela su vlasništvo Fondacije „Milenin dom“ - Galerija Milene Pavlović-Barili u Požarevcu, a postavka nudi presek slikarkinog opusa prema koncepciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << autorke izložbe Jelice Milojković uz podršku kustoskinja Violete Tomić iz Fondacije Milenin dom i Danijele Marković iz Galerije „Klovićevi dvori“.
Milena Pavlović-Barili rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. kao jedino dete Danice Pavlović i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika.
U monografiji “Žene u srpskom slikarstvu” Olivera Janković primećuje da je Danica Pavlović „u detinjstvu odlučujuće uticala na Milenino vaspitanje”, ali da je i kasnije, kada je otvorena memorijalna galerija, doprinela stvaranju njenog, pomalo bajkolikog lika čuda od deteta i uspešne slikarke koja umire u 36. godini od posledica pada s konja (?!).
Iz Mileninih pisama majci (koja su takođe pohranjena u Požarevcu), međutim, provejava druga slika. Milena piše: “Ja sam ovde (u Njujorku - prim. nov.) sasvim smrvljena. Znam kako nana kaže: ‘Iz ove se kože nema kud’, pa se i ja koprcam, pa ne umem ćud da promenim.”
Milenin mu, Robert Tomas Goselin preneo je 1949. njenu urnu iz Amerike na Nekatoličko groblje za strance u Rimu.
Tamo i danas počivaju i njeni roditelji, dok je u Požarevcu 1962. otvorena Galerija-legat s 800 Mileninih radova, bronzanim odlivkom slikarkinih ruku, porodičnim fotografijama, slikarkinom toaletom.
Deo tog fundusa, u kojem su autoportreti s velom i s šeširom, portret s crnim rukavicama, portreti majke i oca, reklamni dizajn za američke modne časopise (Vogue, Town&Country, Harper´s Bazaar), Zagreb će videti prvi put nakon 1979. godine.
Tajna Leptira
Struka ovako tumači Milenin opus: kompozicije s velovima i draperijama zvuče romantičarski, lampe i sveće na slikama aludiraju na zrna mudrosti, maske su vid štitova od spoljašnjeg sveta, leptiri poručuju da život proleti kao tren, a povijene katarke brodova nagoveštavaju ratne lomove koji su je zauvek odvojili od otadžbine.
Odgonetka u pismu
Odgonetku svojih slika Milena sama ostavlja u pismu majci od 3. 1. 1943.
“Ljudi misle da sam ja samo u prohujalim vremenima tražila obrasce za moje slike, a one su se pojavile iz zaluđenosti moga detinjstva za trave, oblake, ptice, leptire, za naša polja i šumarke… U mojoj mašti su se sjedinile naše priče o vilama brodaricama, koje si mi ti kazivala, sa pesmama Valerija, a polomljene rimske skulpture i sarkofazi, koje sam sa oduševčjenjem i divljenjem gledala u arheološkim nalazištima kod Požarevca, vodili su me do vizija Botičelija i De Kirika.”
Najčitanije SADA:
