Izvor: Blic, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimax, klima, eto šta je…
Volim da isčitavam naslove prodavnica u Wiesbadenu. Pa, tako, pročitam na jednoj tabli – KLIMAX. I, krenem da dešifrujem to što piše, iliti, šta je to što naslov oslikava? Pa, počnem bukvalno - u dotičnoj radnji, sa dotičnim naslovom, prodaju neke preparate za žene srednjih godina – protiv nesanice i naglih valunga. Ali, to ipak prodaju apoteke, pomislim, a ovo nije apoteka. Uf, možda prodaju garderobu za dotične dame – finu, laganu, sa malo više lufta, kad ti nagrne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagla vrućina da je lakše podneseš. A, možda nije ni garderoba, možda samo nude krpe u raznoraznim bojama i veličinama, kojima na svakom mestu (kad ti graške znoja obliju čelo), možeš da izvadiš tu krpu iz torbe i da se obrišeš ko čovek, hoću reći, fina, kulturna klimakterična žena. A, možda nije ništa od ovoga, možda naprosto, prodaju klima uredjaje, pa mu ono X dodje kao ukras, tek da privuče kupce. I razmišljam tako, šta li je maštoviti vlasnik imao na umu kad je smišljao ime radnje i kako je kroz to ime oslikao napolju - ono što ima unutra. I rešim da proverim. Udjem - kad tamo, ni preparata za klimakterične žene, ni garderobe za pomenute dame, a ni famoznih klima uredjaja. Stoji doduše neka tehnika, a za tezgom dama srednjih godina. Zajapurena u licu, oznojena po čelu, nervozno mi reče da vrata ostavim otvorena, jer je (njoj) pretoplo. Posle par minuta, zamoli me da vrata ipak zatvorim, preznojila se, kaže, pa može da se prehladi. Potom mi nervozno saopšti da je radno vreme isteklo i da dodjem sutra. Zbunjena, izadjoh iz prodavnice, pogledah naslov još jednom i zaključih, da gazdarica naslovom nije oslikavala robu koju prodaje – već sebe.
