Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Avg.2015, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimatske promene: Srbija na raskršću
Ova godina bi, nakon suočavanja sa posledicama klimatskih promena 2014, trebalo da bude godina usmeravanja Srbije i regiona na put promena u energetici koje bi podrazumevale manju upotrebu uglja i time smanjenje emisije gasova staklene bašte, piše danas portal EurAktiv Srbija.
To je, između ostalog, jedan od rezultata koji se očekuju na predstojećem godišnjem sastanku Energetske zajednice 16. oktobra u Tirani, barem u redovima aktivista koji žele da sačuvaju Zemlju, navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << se u pregledu objavljenom na EurAktivu pod nazivom "Srbija na raskršću: energetika i klimatske promene".
Ekolozi budnim okom motre i na to da li je ekološki aspekt dovoljno zastupljen pri dogovaranju regionalnih energetskih projekata na sastanku o Zapadnom Balkanu koji će se održati u četvrtak u Beču.
Decembar bi trebalo da donese i odlučujući pomak u borbi protiv klimatskih promena na svetskom nivou, budući da pregovarači naporno rade da usaglase svetski dogovor o smanjenju zagađenja, u kojem će za razliku od prethodnog Protokola iz Kjota sve zemlje preuzeti obaveze.
U okviru priprema za konferenciju u Parizu, Srbija je prvi put prihvatila ciljeve za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i najavila korake u cilju donošenja zakona važnih za smanjenje emisija gasova i borbu protiv klimatskih promena.
Srbija je u junu 2015. godine predložila svoj doprinos za smanjenje ugljen-dioksida - da do 2030. za 9,8 odsto smanji emisije u odnosu na 1990. godinu, što je u EU pozdravljeno kao korak u dobrom pravcu, dok su ekolozi oštro kritikovali nedostatak ambicija i osporili način utvrđivanja cilja.
Prema podacima Svetske banke, Srbija je 2011. imala emisije od 6,8 metričkih tona po stanovniku, što je za 0,5 tona više nego prethodne godine. Te emisije su na sličnom nivou kao u Bugarskoj i Kini (po 6,7), a dosta više nego u Hrvatskoj (4,8).
U borbi protiv klimatskih promena, razvoj energetike će uz smanjenje emisija gasova biti nesumnjivo izazov za Srbiju, pošto veliki deo energije potiče od uglja, termoelektrane su relativno stare a sredstava za ozbiljnija ulaganja u ekološke standarde u postrojenjima, obnovljive izvore energije i mere za energetsku efikasnost nema.
Srbija, prema oceni zvaničnika, Srbija neće moći tek tako da se odrekne uglja, pa će proizvodnja energije iz lignita, po svemu sudeći, još dugo biti dominantna, navodi se u analizi.
Usvajanje visokih ekoloških standarda u energetici kao najvećem emiteru gasova, obaveza je koja proističe iz procesa pristupanja EU ali i potreba s kojom se suočava Srbija s obzirom na posledice klimatskih promena.
U Srbiji se materijalna šteta izazvana klimatskim promenama od 2000. procenjuje na više od pet milijardi evra, od čega je oko 70 odsto posledica suša i visokih temperatura.
Samo od poplava 2014. godine šteta je iznosila više od 1,7 milijardi evra.
Bez usklađivanja na ekološkom planu sa evropskim propsima, takođe, postoji mogućnost da postrojenja koja ne ispunjavaju standarde budu zatvorena kako se zemlja bude sve više približavala EU i da se zbog eventualnih prekoračenja emisije ugljen-dioksida plaćaju visoke kazne.
