Izvor: B92, 25.Nov.2019, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klađenje i mladi: "Nigde ne piše da kocka može da ubije“
Istraživanja u Srbiji pokazuju da sve više mladih ima problema sa kockanjem.
"Sada kada prođem pored kladionice, samo se naježim", kaže bivši zavisnik od kockanja.
Iza njega su zadimljene kockarnice, televizori na kojima se isključivo prati teletekst i mečevi, neizvesnost da li će se "vratiti" neki "sumnjivi likovi" kojima duguje novac i nepoverenje najbližih.
Nije želeo da se njegovo ime otkrije u tekstu, jer sada živi "neki drugi život", ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "starog" ne želi da se seća. Kaže da sa suprugom čeka bebu i da je mračan period kockanja ostavio iza sebe.
V. je nakon završetka srednje Zubotehničke škole odlučio da ne upiše fakultet.
"Počeo sam da radim i ubrzo sam deo novca od zarade trošio u kladionici. Uvlačio sam sebe sve dublje, igrao sam više puta dnevno, a kocka je postala deo mog života", kaže on.
Dešavalo mu se da danima ide neobrijan ili da ne ode kod frizera, jer mu je bilo najbitnije da uplati tiket.
V. je imao prijatelje koji su bili izričito protiv toga što redovno ide u kladionicu, ali je bilo i onih kojima je to bila "najnormalnija stvar".
Sa 20 godina je počeo da uzima novac od roditelja i da ih laže za šta mu je taj novac potreban.
"Govorio sam im da mi treba za putovanja, za materijal na poslu, da ću im vratiti".
Pozajmljivao je i od prijatelja s kojima više nije u kontaktu. Od njih je pozajmio novac koji nije nikad vratio.
"Zbog duga su me pretukli i rekli mi da više na njih ne računam".
Ipak to ga nije sprečilo da nastavi da odlazi u kladionice.
Priznao je roditeljima da novac duguje zelenašima, za koje je u početku mislio da su mu prijatelji.
Kaže da ta priča ide tako u kladionicama.
"Oni dođu ponude novac kako bi se povratio, kažu mi da su oni dobro prošli ove nedelje, pa imaju da mi pozajme. Naravno, to sam morao da vraćam s nekom kamatom".
Onda je prelomio i odlučio da se uz podršku roditelja prijavi na lečenje.
"Plašio sam se da ću izgubiti sebe u potpunosti", kaže.
V. je imao jaku želju da izađe iz začaranog sveta kocke, jer je "dobar deo mladosti proveo u tome".
U SOS centar došao pre šest godina.
"Morao sam da se podvrgnem poligrafu, da budem pod stalnom kontrolom, da kažem koliko sam platio kiflu, gde sam i s kim se družim", kaže on i dodaje da mu je ta kontrola u početku smetala, ali da je vremenom prihvatio da "tako mora".
Kaže da je pokušao da prevari poligraf, kako bi sakrio 20 odsto dugova.
"Kao i svaki kockar sam mislio da niko neće posumnjati, da ću odigrati s vremena na vreme kada osetim da ću imati sreće.
"Ali sam video da od toga nema ništa", dodaje on.
Uspeo je da istraje i da uz pomoć porodice i jake volje prebrodi najteži period u životu.
Kaže da sada kada prođe pored kladionice ili kockarnice ili vidi reklamu na televiziji "samo se naježi".
Kada je zagazio najdublje u problem, V. kaže da mu novac nije bio bitan. Bio je važan "taj neki osećaj" dok igra, dok se ne dogodi gubitak ili dobitak.
"Na kraju večeri kada saberem sve, kaže sebi da nije strašno, ali ukoliko bih izgubio, povlačio bih se i želeo samo da prespavam taj dan".
O usponima i padovima u raspoloženju govori i Manojlović koja se psihoterapijom bavi 13 godina.
"Dopamin se luči tokom kockanja, pa se u toku lečenja uz antidepresive, pacijentima daju i stabilizatori nagona, koji drže po kontrolom nalet euforije, nade i očaja", kaže ona.
Kladionica i kockarnica ima u svakom gradu, skoro na svakom ćošku.
"To potvrđuje koliko je to isplativ biznis", kaže Manojlović.
Ono što kockanje i klađenje čini još pristupačnijim jeste mogućnost igranja igara na sreću na nekoj od internet platformi.
"Poslednjih godina sve je veći broj osoba koje nam se javljaju zbog problema koji se mogu definisati kao zavisnosti od kocke, internet i sličnog", navodi se na sajtu Specijalne bolnice za lečenje zavisnosti u ulici Teodora Drajzera u Beogradu.
Šta još kaže zakon o igrama na sreću
Manojlović kaže da ne postoji naučno utemeljena tvrdnja da je kocka genetski prenosiva bolest, ali da ako otac kocka, a majka podržava to, velike su šanse da deca to postanu.
"Društvo je takođe jak faktor", kaže psihološkinja i da dete verovatno razmišlja o tome da se kladi, jer to već radi pola razreda.
Dodaje da je jedina prevencija, baš kao i u lečenju - razgovor. Savetuje da roditelji razgovaraju sa decom, kako bi im predočili da su kockanje i klađenje bolest.
Smatra da se u školama ne govori mnogo o tome, kao o drogama ili o alkoholu.
V. savetuje roditelje da stanu iza deteta i da kontrolišu njegovo kretanje, koliko god to mogu.
"Ne treba da ga opterećuju, da ga nikako ne prisiljavaju na neki način", kaže on.
Starosna granica kockara se pomera na dole, što dokazuje prijavljivanje na lečenje sve mlađih zavisnika. Manojlović kaže da je to zbog "situacije u kome se društvo nalazi".
"Siromaštvo, besparica, borba za egzistenciju", kaže psihoterapeutkinja.
Srbija je takva sredina da nad svakim psihijatrijskim oboljenjem postoji stigma. O tome svedoči i nedostatak table s nazivom na ulazu u SOS centar, jer je nekim pacijentima neprijatno da se sazna gde odlaze svakog dana.
"Na Zapadu se ova oboljenja posmatraju isto kao bilo koji fizički zdravstveni problem i mnogi misle da samo ludi idu kod psihologa ili psihijatra", kaže Manojlović.
Dodaje da svako ko se suočava sa normalnim životnim teškoćama, gubitkom posla ili drage osobe treba da ode da porazgovara s psihologom ili psihijatrom.
"To je u Srbiji nažalost i dalje bauk, a kamoli kada je u pitanju lečenje ove zavisnosti", kaže ona.
Tokom godina prakse mnogu su je pitali da li za patološko kockanje postoji lek.
"Uvek odgovaram da ako narkoman može da se izleči, može i kockar", kaže Manojlović.
Ukoliko verujete da neko vama blizak ili vi sami imate problem sa kockanjem, informacije i savete o lečenju možete dobiti od lekara u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu radnim danima od 8 do 13 časova. Broj telefona: 011 3671 429.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
