Izvor: Blic, 15.Okt.2010, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kit Ričards: Džeger je nepodnošljiv već 30 godina
Mik Džeger je početkom osamdesetih godina postao nepodnošljiv, piše u svojoj autobiografiji "Life" (Život), koja uskoro treba da se nađe u prodaji, Kit Ričards, gitarista benda Rolingstons.
Slavni muzičar, koji pevača Rolingstonsa oslovljava nadimcima "Brenda" i "Njegovo Visočanstvo", poredi život s Mikom sa druženjem sa brbljivim papagajem.
"Voleo sam Mika, ali već 20 godina nisam ušao u njegovu garderobu. Ponekad pomislim da mi nedostaje moj prijatelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i pitam se kud je nestao?", navodi Ričards u svojoj knjizi, koja će od sutra izlaziti u delovima u listu "Tajms".
"Početkom 80-ih Mik je postao nepodnošljiv"
"Bio je početak 80-ih kada je Mik postao nepodnošljiv", izjavio je Ričards koji je Džegerov solo album "Goddess In The Doorway" uporedio sa Hitlerovim "Mein Kampfom", rekavši da ga "svi imaju, ali ga niko ne čita".
On, takođe, proziva Džegera kao glavnog krivca za razvod od supruge Džeri Hol i optužuje ga da je bio posebno grozan prema Marijan Fejtful s kojom je bio u vezi.
Ričards (67) je u razgovoru sa novinarkom "Tajmsa" rekao da je Džeger pročitao njegovu knjigu i da mu je ona "zapravo otvorila oči".
Jedino što je Džeger tražio da Ričards izbaci iz knjige je podatak da je pevač ovog benda imao vokalnog trenera
Jedini deo koji je Džeger tražio da izbaci je onaj u kojem Ričards otkriva da je frontmen Roligstonsa imao vokalnog trenera.
Na pitanje novinarke "Tajmsa" da li u knjizi pokušava da se "obračuna" sa Džegerom, Ričards je rekao da je među njima bilo svađa, što je sasvim normalno.
"Trudiš se i održavaš nešto 50 godina", dodao je on, tvrdeći da i dalje želi da radi sa Džegerom i da planira da krene na turneju sa Rolingstonsima.
U knjizi, Ričards iznosi i svoje stavove o političarima, opisujući Bila Klintona kao "velikog" čoveka, ali "užasnog" saksofonistu.
"Bil Klinton je veliki čovek, ali užasan saksofonista"
Otkriva i da se još uvek dopisuje sa bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom na temu rata u Iraku, savetujući mu da se "čvrsto drži svog oružja".
Uprkos dugogodišnjem korišćenju droga, Ričards se ipak nada da je pred njim još puno godina i dodaje da još nije "upisao smrt u svoj rokovnik".
"Još uvek ne želim da se sretnem sa svojim drugarom Luciferom. On je tip s kojim ću se sresti, zar ne? Ne idem ja na ono drugo mesto, to je činjenica".
Droga je još jedna važna tema u Ričardsovoj autobiografiji. On priznaje da bi ponovo počeo da uzima heroin kada bi mu bila data prilika da proživi još jedan život.
Kaže, međutim, da je ostavio kokain i dodaje: "Svega sam se sada odrekao - što je samo po sebi svojevrstan trip."
