Izvor: Blic, 15.Feb.2010, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kiš O Bran
Obožavam Wiesbadensku košavu! Pa, još kad pada sneg ili kiša… Milina! Izađeš sa kišobranom i već na prvom koraku, vetar ti poduva taj amrel, pa ga zavrti i izvrne ga naopačke. A onda se ti okreneš u kontra smeru, pa ti vetar vrati kišobran u pređašnji iliti normalan položaj.
I, paf, raspali te amrel po glavi iz sve snage, a ti, iznenađen ovim nenajavljenim udarcem, opsuješ glasno, da malo dođeš sebi. Nastaviš dalje, a nalet vetra sa tvoje leve strane! Stegneš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dršku od amrela najčvršće što možeš i u nekom trenutku shvatiš da drška i dalje stoji u tvojoj ruci, ali se amrel vrti oko zamišljene ose (i tvoje glave, naravno), kao ringišpil. Neki šrafčić od siline vetra otpao, pa pomeriš ruku uvis i stegneš šipku umesto drške. Nije baš udobno, žulja te, al' k'o veliš, bolje i to nego da iskisneš skroz-naskroz. Zastaneš ispred pešačkog, al' baš u tom trenutku košava dune snažno u tvoja leđa, pa te vetar (sa platnom od kišobrana, kao jedrom), snažno katapultira napred, na ulicu i kolonu automobila koji jure. Svom snagom se odupreš o prvog prolaznika ne bi li se nekako zadržao, al' i taj što si se za njega uhvatio ima isti problem, pa se zajedno, zagrljeni, bacite na zemlju ne bi li kako-tako izbegli saobraćajku. Pljune on tebe, pljuneš i ti njega, razmenite nekoliko udaraca blatnjavim amrelima i tako iščevrljen i ćopav od povreda, nastaviš tamo kud si krenuo. Na kišobran, naravno, više ne računaš. Jer, izakan od košave, tvojih padova i tuče, od njega su ostale samo polomljene žice i malo platna da leluja i da te seti, da si sa tim istim, gosn Kiš O Branom kao zaštitnikom, sa puno optimizma, krenuo iz kuće u avanturu, koja se jednostavno zove - vetar!
