Izvor: B92, 06.Jul.2020, 10:11
Kina i bubonska kuga: Mongolija preduzima mere predostrožnosti nakon slučaja zaraze
Seoski pastir je pozitivan na ovu infekciju koja se može lečiti antibioticima.
Vlasti u Kini su pojačali mere predostrožnosti pošto je u jednom gradu u autonomnoj oblasti unutrašnje Mongolije potvrđen jedan slučaj bubonske kuge.
Prema izveštajima države, pacijent iz Bajanura, lokalni pastir, nalazi se u karantinu i u stabilnom je stanju.
Zvaničnici su izdali upozorenje trećeg stepena, drugo najniže u četvorostepenom sistemu alarmiranja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Bubonska kuga koju izaziva bakterijska infekcija, može biti smrtonosna, ali se leči uobičajenim antibioticima.
Slučajevi bubonske kuge se periodično javljaju širom sveta.
U Madagaskaru je registrovano više od 300 slučajeva tokom epidemije 2017. godine.
U maju prošle godine, dvoje ljudi u Mongoliji je umrlo od kuge, kojom su se zarazili nakon što su jeli sirovo meso mrmota, vrste glodara.
Zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije u Ulan Batoru, prestonici Mongolije, rekao je za BBC da se sirovo meso mrmota i bubrezi smatraju narodnim lekom za dobro zdravlje.
Kuga je potencijalno smrtonosna infektivna bolest koju izaziva bakterija po imenu Jerisnija pestis koja živi u nekim životinjama - uglavnom glodarima - i njihovim buvama.
Bubonska kuga je najčešći tip ove bolesti koju ljudi mogu dobiti. Ime potiče od simptoma koje izaziva - bolni, natečeni limfni čvorovi ili buboni na preponama ili na pazuhu.
Od 2010. do 2015. širom sveta je registrovano 3.248 slučajeva, od čega je umrlo 584 ljudi.
Kroz istoriju, ova bolest se zvala i Crna smrt, kao referenca na gangrenozno potamnjivanje delova tela, kao što su prsti na rukama ili nogama, do čega može doći tokom bolesti.
Ljudi mogu da se zaraze:
Brzo lečenje antibioticima je ključno. Bolest je često smrtonosna ukoliko se ne reaguje.
Rana dijagnoza, laboratorijski testovi i drugi uzorci, mogu da spase živote.
Kuga još uvek postoji u mnogim delovima sveta. Poslednjih godina bilo je epidemija u Kongu i Madagaskaru.
Iako je kuga bila uzrok epidemija u srednjem veku, današnja širenja ove bolesti su na sreću mala.
Doktor Metju Drajden, konsultant u oblasti mikrobiologije na Univerzitetu Sauthempton u Ujedinjenom Kraljevstvu je rekao:
"Bubonsku kugu izaziva bakterija i, za razliku od Kovida-19, se lako leči antibioticima. Iako ovo može da deluje zabrinjavajuće, jer je u pitanju još jedna velika zarazna bolest koja se javlja sa istoka, deluje da je u pitanju jedan sumnjiv slučaj koji se može lako lečiti".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
