Izvor: Blic, 06.Jul.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kaznama protiv raspikuća

Banjaluka - Državne institucije beleže blago poboljšanje finansijske discipline, ali i dalje postoje propusti u poštovanju procedura, zakona i pravilnika, kao i rasipništvo novca poreskih obveznika u BiH - kaže za „EuroBlic“ Milenko Šego, glavni revizor BiH. On smatra da se samo koordiniranim radom nadležnih institucija može uvesti više reda u trošenju i obezbediti višemilionske uštede. Međutim, ako revizorski izveštaji, kaže, budu završavali samo u ladicama, onda je sav posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzaludan.

Koliko institucije BiH racionalno troše budžet?

- Završili smo reviziju za 2009. pri čemu su obuhvaćene 62 institucije koje se finansiranju iz državnog budžeta. Zabeleženo je blago popravljanje finansijske discipline u odnosu na prethodne godine. Od 62 institucije - 28 ih je dobilo pozitivno mišljenje, 19 institucija pozitivno mišljenje sa ukazanim propustima i 15 institucija - mišljenje sa rezervom. To praktično znači da u tim institucijama postoje propusti u poštovanju procedura, zakona, pravilnika i rasipništvo...





U čemu se ogleda to poboljšanje?

- Parlament BiH je utvrdio procedure i modalitete kako postupiti sa institucijama koje su napravile propuste. Primera radi, pozivaju predstavnike tih institucija na saslušanja, što ume da bude poprilično mučno. Izrečene su i sankcije institucijama koje tri godine zaredom imaju negativan izveštaj, pri čemu im je umanjen budžet za 1,2 miliona KM. Bez obzira na to što imamo poboljšanje, i dalje je visok procenat kršenja propisa. Ako uzmemo u obzir ovih 15 institucija koje su dobili mišljenje sa rezervom, vidi se da one vuku skoro 60 odsto ukupnog budžeta. Na potezu je izvršna vlast, odnosno pokretanje pitanja odgovornosti za one koji prave propuste.

Gde su najveća odstupanja u radu državnih institucija?

- Imamo trend u svetu da se oko 95 odsto preporuka revizora realizuje, a kod nas oko 60 odsto, što dovoljno govori. Osim toga, primedbe se uglavnom odnose na lošu primenu Zakona o javnim nabavkama, nedovoljno izgrađenom sistemu internih kontrola, slabosti u planiranju budžeta, neusklađenosti izvršenja rashoda sa internim propisima i slabosti kod popisa imovine... Među institucijama koje nikada nisu imale pozitivno mišljenje revizora jesu Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane, Direkcija za civilno vazduhoplovstvo, Fond za povratak, Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice, Agencija za bezbednost hrane, Ministarstvo bezbednosti...





Koliko su propisane kazne primerene težini propusta?

- U BiH su doneti solidni zakoni i sve institucije imaju pravilnike o disciplinskoj odgovornosti. Međutim, revizija sama po sebi nije cilj. Kada mi završimo izveštaje, institucije sistema trebalo bi da deluju u koordinisanoj akciji. Potrebna je pre svega javna odgovornost. U svetu se za neke mnogo manje propuste u trošenju javnog novca podnosi ostavka i podleže pritisku javnosti i medija. To, nažalost, kod nas nije slučaj, mada ima razloga za tako nešto u mnogim institucijama. Morala bi se pokretati interna disciplinska odgovornost. Svaki šef institucije, direktor agencije, svaki ministar bi trebalo da pozove na odgovornost podređene i pokrene pitanje disciplinske odgovornosti.

Koliko se Zakon o javnim nabavkama zloupotrebljava u praksi?

- Bez obzira na sve, mislim da je dobro da imamo taj zakon. Međutim, on je možda komplikovan i trebalo bi ga pojednostaviti, posebno deo u vezi sa procedurama oko nabavki. Za 2009. je na nivou institucija BiH ostvareno javnih nabavki oko 100 miliona KM. Evidentan je veliki nesporazum između Saveta ministara i njegovih institucija jer je formirana zajednička komisija iz resornih ministarstava i službe za zajedničke poslove koja je zadužena za nabavke kancelarijskog materijala, tonera, goriva, računara, kopir-aparata, avio-karata, usluga servisiranja... Međutim, ta komisija je formirana u 2008. i tek je krajem 2009. uradila svega četiri nabavke. Nije uopšte zaživela, a institucije su u međuvremenu nabavljale opremu po starim pravilima i time napravile propuste. Formiranje te komisije bio je pucanj u prazno, jer samim tim se zamagljuje pitanje odgovornosti.

Koliko je efikasan rad institucija?

- Stalno insistiramo na tome da ih zajedno analiziraju Parlamentarna skupština i Savet ministara koji, inače, nikada nije razmatrao nijedan revizorski izveštaj. Primera radi, u 15 institucija je nabavljeno opreme u vrednosti 5,5 miliona KM i utvrdili smo da su moguće uštede, i to milion KM. Mnoge institucije, recimo, nisu „balansirale” između tehničkih karakteristika i najpovoljnije cene. Ako su ukupne nabavke na nivou države bile oko 100 miliona KM i ako su i tamo moguće uštede, kao što se pokazalo sa računarskom opremom, onda se može zamisliti koliko su one moguće i o kojim sumama je reč.

Sofisticirani pritisci

Postoje li pritisci na rad revizora?

- Pretnje i slični pritisci ne postoje. Međutim, postoje veoma opasniji i sofisticiraniji pritisci. Naime, revizija ne može opstati, ako nije nezavisna. Zakonom o platama i naknadama u institucijama BiH Glavna služba revizije je uvrštena u šemu obračuna sa izvršnom vlašću. To je nespojivo. Osim toga, naša kancelarija je svrstana u upravne organizacije, tj. pod direktnu ingerenciju Saveta ministara. Po tom zakonu, mi bismo dostavljali izveštaj o radu Saveta ministara, on bi imenovao generalnog revizora, što je totalni apsurd.

Nastavak na Blic...

RSplaneta.com: Rasipništvo u institucijama