Izvor: Politika, 21.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kap vode zlata vredna
Smederevska Palanka je sedmi dan bez vode za piće. – Reke se povukle iz kuća, ostali mulj i insekti, vojska počela dekontaminaciju
Smederevska Palanka –Iako su do juče kuće plivale u vodi, a bila je tolika da se na pisti sportskog aerodroma nisu videli mali avioni, voda je u Smederevskoj Palanci u ovom trenutku zlata vredna. Meštani su zahvalni za svaku kap vode za piće koja stigne, jer su slavine suve već sedmi dan, a procene kriznog štaba su da će biti još najmanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toliko, jer su se po vodovodu i okolnom naselju izlile fekalne vode. Ne može ni tehnička voda da se pusti, jer prvo mora sve da se opere i da se izvorišta očiste.
Na ulicama palanke u kojoj se ukrštaju reke Jasenica i Kubršnica uglavnom se nalaze majke sa decom i flašama s vodom u rukama i kesama, na biciklu, u kolicima... Tamo gde je gužva, sigurno je voda, objašnjavaju nam meštani, ogorčeni što su ih, uvereni su, zbog političkih igri mediji preskakali, a republika zaboravila. Ovde su do skoro na 60.000 stanovnika bile samo dve cisterne. Sada od sedam do devet cisterni neprekidno kruži gradom.
– Ugroženo je oko 3.500 ljudi, uglavnom iz Karađorđevog naselja, u kojem se nalazi i vodovod, glavno postrojenje koje napaja strujom grad, Institut za ratarstvo koje u svet izvozi semensku robu i koji je pretrpeo najveću štetu... – priča Vladimir Đurđević kojeg zatičemo ispred zgrade Skupštine opštine.
Ovde vri kao u košnici, ne samo zbog velikog broja volontera koji dolaze iz čitave zemlje, već i zbog najavljene posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića koji donosi pomoć. Tempo im je udario, priznaju volonteri i radnici, Radoslav Milojičić Kena (30), sportista i najmlađi predsednik opštine u Srbiji. Kažu da pet dana nije izuvao čizme i da je prvi put noćas spavao.
Smederevska Palanka: prihvatilište u Osnovnoj školi „Olga Milošević” (Foto R. Krstinić)
– Palanka je bila treća po količini padavina u Srbiji, poplavljeno je 7.000 hektara obradive površine, kao i celo Karađorđevo naselje koje ima 1.500 domaćinstava. Inženjeri su omogućili da se voda što pre vrati u korito i sa 20 jakih pumpi smo uspeli da izvučemo preostalu vodu, tako da je ostalo vrlo malo poplavljenih kuća. Najbitnije je da nemamo nijednu žrtvu. Počeli smo sa dekontaminacijom terena, izneti su životinjski leševi kako ne bi došlo do zaraze, danas je prskanje iz helikoptera protiv komaraca – nabraja u dahu Milojičić.
Građani upisuju koju su štetu pretrpeli, a formirane su i komisije za procenu građevinske i poljoprivredne štete. Iz centra grada krećemo ka naselju koje je najviše stradalo. Oseća se neprijatan miris, oko glave zuje insekti, tamo gde se povukla voda ostao je mulj... Prolazimo stadion „Nepokorena mladost” koji je i dalje pod vodom. Na ulazu u Karađorđevo zatičemo momke iz 246. bataljona ABHO.
– Ovde su momci uglavnom iz okoline Kruševca. Radimo na asanaciji i dezinfekciji terena, što znači da ćemo uklanjati sve mikroorganizme koji su izazivači zaraznih bolesti. Na terenu ćemo biti dokle god to bude potrebno – kaže zastavnik Bratislav Tamburić.
Mnogi meštani svoje domove ne napuštaju ni za živu glavu: dok pripadnici vojske u zaštitnim uniformama prskaju prizemlje njihovih kuća, oni sa maskama na licu strpljivo sede na terasama iznad njihovih glava.
Nekoliko stotina metara dalje pumpe izvlače preostalu vodu koja je do kolena u nekim dvorištima. Ljubivoje Jeremić kaže da je on ostao u kući da dežura zbog lopova, kao i većina njegovih komšija. U svakoj kući je ostala po jedna muška glava, ostali su se snašli kod rodbine, prijatelja ili u prihvatnim centrima.
– U kući je voda bila do struka, od kola se video samo malo krov. Sve je unutra uništeno. Jesmo podigli stvari na stolice, ali je voda prešla tu visinu. Nema veze, ionako je prošlo 15 godina od prethodne poplave, bilo je vreme da promenimo nameštaj – govori Ljubivoje, ne gubeći smisao za humor u ovim groznim vremenima.
Njegova porodica nije htela da se evakuiše i na kraju su ih iznosili bagerom. Majka Rajka kojoj je sedamdeset i osma, došla je da obiđe šta je ostalo od imanja. Žao joj je ovce i jagnjadi koji su se udavili, mačka i dve kuce su uspeli da se spasu.
– Uđeš u kuću i nemaš nigde ništa – govori majka Rajka dok stoji u vodi do kolena.
– A bitno je da smo jutros dobili račune za struju – ne predaje se Ljubivoje i sa osmehom odlazi ka grupi volontera koji nešto barataju oko pumpe za vodu. Neki od njih kose travu, za slučaj da tu ima još uginulih životinja, drugi čiste.
Među njima se već pronosi priča o bezimenom momku iz Gorske službe spasavanja koji se zatekao kod prijatelja kada se sve ovo dogodilo: ronio je u mutnoj vodi, zatvarao ventile, to jest namirnice narodu koji je ostao zarobljen u kućama...
U OŠ „Olga Milošević”, koju u srećna vremena pohađa 500 učenika, nema nastave od prošlog petka: u fiskulturnoj sali je privremeno smešteno oko 80 odraslih i 24 dece. Bilo ih je ovde mnogo više, ali se polako vraćaju u kuće. Dočekuje nas Milan Tomić, direktor koji nema dovoljno reči hvale za mlade volontere, a posebno za maturante Medicinske škole, kao i za đake Mašinsko-tehničke škole. Stefan, Todor, Nina, Dragana, Oliver, Esad, Nikola, Aca, Sara i Maja, samo su neki od njih. Zatičemo ih kako razvrstavaju pomoć, mere pritisak, čuje se dečji plač, ali i smeh. Tu su radnici Crvenog krsta, Centra za socijalni rad, Hitne pomoći...
– Teško je, a najteže je što nemamo vodu, pa je problem održavanje higijene – priča Jelena Ćirić.
U sali su samo stari i majke sa decom, muškarci su svi na radu, kako nam kažu, dođu samo da prespavaju.
Dragomir Talijan ima 81 godinu i ovde je privremeno smešten sa suprugom Ljiljanom. Ona kaže da su kuću napustili u toku noći 15. maja i da zbog godina i bolesti nisu uspeli kao većina komšija da podignu stvari na tavan, pa im je bujica sve uništila.
– Niti imamo gde da se vratimo, niti imamo gde da legnemo, niti imamo čime da se pokrijemo – kaže Dragomir kroz suze. Ljiljana kaže da su ljudi u prihvatilištu fini, ima da se pojede i sok popije, ne fale ni lekovi, niti ljubazna reč. Samo voda, zlata vredna.
Srbijo, šalji vodu u Smederevsku Palanku.
Sandra Gucijan
----------------------------------------------
Maloletnici udaljeni, nije bilo kontakta sa uginulim životinjama
U Opštinskom štabu za vanredne situacije kažu da je u dogovoru sa Republičkom veterinarskom inspekcijom ovo područje očišćeno od uginulih životinja, ali da, nasuprot napisima u pojedinim medijima, maloletna lica nisu imala nikakav kontakt sa uginulim životinjama, niti bilo kakvim kontaminiranim predmetima. Sa liste prijavljenih volontera, bez prethodne konsultacije sa štabom, pozvano je deset osoba koje su u tom trenutku bile dostupne. Čim je uočeno da među njima ima maloletnih lica, odmah su udaljeni iz Karađorđevog naselja. Kako se ništa slično ne bi ponovilo, štab je iste večeri uputio javni apel da maloletna lica ne učestvuju ni u kakvim aktivnostima u poplavljenom području, što se na licu mesta i proverava, kažu u štabu.
----------------------------------------------
Nikolić uručio humanitarnu pomoć Smederevskoj Palanci
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio je juče humanitarnu pomoć građanima Smederevske Palanke i poručio da će svako ko se u ovoj situaciji ogrešio morati da bude žestoko kažnjen.
Komentarišući pozive da se sve donacije objave, Nikolić je rekao da sav novac koji stiže u Fondaciju „Dragica Nikolić”za sad namenjen za lekove, opremu i hranu za bebe.„Lekove nabavljamo u skladu sa zahtevima centralne apoteke u Beogradu, koja obavlja evidenciju o tome šta je gde potrebno i šta nedostaje”, rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je nakon predaje pomoći obišao i poplavljeni gradski stadion Nepokorena mladost.
U Smederevskoj Palanci, u kojoj se ukrštaju reke Jasenica i Kubršnica, najviše je poplavljeno naselje Karađorđevo.
Tanjug
objavljeno: 22.05.2014.
