Izvor: Politika, 07.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kap po kap, za bolje prinose
Ovogodišnja suša uticala na poljoprivrednike u Vojvodini da više razmišljaju o kreditima za kupovinu sistema za navodnjavanje
Novi Sad – Ovogodišnja suša i promena klimatskih uslova očigledno utiču na poljoprivrednike da menjaju svoj odnos prema navodnjavanju zemljišta. Sa terena već stižu najave o namerama individualnih proizvođača, poljoprivrednih firmi i zadruga da na svojim parcelama uvedu sisteme za navodnjavanje. Od 90.000 hektara, na koliko su podignuti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistemi za navodnjavanje, zbog nedovoljne zainteresovanosti proizvođača, sada se koristi tek trećina.
Javnom vodoprivrednom preduzeću "Vode Vojvodine", koje jedino u pokrajini ima pravo na distribuciju vode kanalskom sekundarnom mrežom, stiže sve više zahteva za navodnjavanje.
– Zahtevi se rešavaju u što kraćem roku, tako da nerešenih zahteva uopšte nema – kaže za "Politiku" generalni direktor "Voda Vojvodine" Branislav Radanović. – Organizovali smo se tako da svaki realni zahtev odmah bude na dnevnom redu, ali treba znati da mnogo šta zavisi i od potencijalnih korisnika vode, pa i lokalnih samouprava koje, po pravilu, obezbeđuju finansijska sredstva. Dakle, "Vode Vojvodine" su u potpunosti spremne da prate intenziviranje navodnjavanja useva, gde god je to moguće, i proizvođači mogu računati da naše preduzeće neće biti "usko grlo" za njihove investicije.
Regionalni sistemi
Prema zvaničnim procenama, u Vojvodini je moguće navodnjavati skoro polovinu obradivog zemljišta, odnosno oko milion hektara. Samo iz hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav moguće je navodnjavati oko 500.000 hektara u većem delu Bačke i Banata. Posle gradnje osnovne kanalske mreže, kopani su manji kanali, koji su zajedno sa velikim prirodnim vodotocima Dunavom, Savom i Tisom stvorili gotovo idealne uslove za navodnjavanje.
Pošto hidrosistem DTD ne "pokriva" celu Vojvodinu, pre dvadesetak godina počela je i gradnja regionalnih sistema "severna Bačka", "Banat" i "Srem". Oni su podeljeni na podsisteme, ali, zbog opšte besparice, u proteklom periodu nisu završeni. Kada svi budu gotovi, iz njih bi moglo da se navodnjava više od 400.000 hektara. Ove investicije (ukupno je do sada uloženo 30 miliona evra) posebno su značajne za Srem gde je procentualno najmanje zastupljena "veštačka kiša". Za preostale poslove na sva tri regionalna sistema treba uložiti još oko 36 miliona evra, od čega najviše upravo u Sremu.
Direktor Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine Jožef Sabo kaže za "Politiku" da je upravo raspisan novi konkurs za dodelu sredstava za nabavku zalivnih sistema i opreme za navodnjavanje, koji je otvoren do 20. avgusta. Krediti će biti atraktivni za korisnike, ne samo zbog dodatno snižene kamate od 2,1 odsto i jednogodišnjeg grejs perioda, već i zbog veoma jednostavne konkursne procedure.
Grejs period
– Potrebno je da podnosilac ima registrovano gazdinstvo, da je platio porez i predračun za željenu opremu. Treba priložiti i dokumentaciju neophodnu za hipoteku, dok "biznis plan" više nije potreban. Najviši iznos kredita za nabavku sistema i opreme za navodnjavanje jeste 10.000 evra. Anuiteti se otplaćuju polugodišnje, a rok otplate za zajam u maksimalnom iznosu je 30 meseci nakon isteka grejs perioda. Za kredit odobren do 5.000 evra rok otplate je 24 meseca nakon isteka grejs perioda, koji u ovom slučaju iznosi devet meseci – kaže Jožef Sabo.
Budući da je Vojvodina značajan proizvođač duvana, nije nimalo slučajna ni vest koju smo upravo dobili iz kompanije "Alajans Van Tabako", koja je u poljima pod ovom kulturom postavila u ovom trenutku probni sistem navodnjavanja "kap po kap" uz korišćenje vodotopivih đubriva. Sistem fertigacije (đubrenje i navodnjavanje) zaživeo je do sada na četiri plantaže duvana u Srbiji, u vlasništvu kooperanata ove kompanije.– Znatna je razlika između plantaže na kojoj je postavljen sistem "kap po kap" uz vodotopivo đubrivo i one na kojoj je primenjen dosadašnji sistem proizvodnje duvana. Biljka duvana ima više listova, a oni pri dnu su manje požuteli, tako da očekujemo kvalitetan rod i bolje prinose – prenela nam je svoja iskustva Milanka Panić, proizvođač duvana iz Bogatića, jedan od pionira ove vrste navodnjavanja kod nas.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 07.08.2007.]
.jpg)
