Izvor: Blic, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako stres utiče na naše telo
Praznični dani i preterivanje u jelu i piću, u kombinaciji s promenljivim vremenom, mogu veoma negativno da se odraze na ljudski organizam.
MOZAK
Hronični stres utiče na pamćenje. U periodima krize, nadbubrežne žlezde luče adrenalin i kortizol. Hormon stresa preusmerava šećer u krvi ka mišićima, pa se tako smanjuje količina glukoze koja dospeva u hipokampus - deo mozga zadužen za memoriju. Vremenom stres smanjuje hipokampus, što je simptom koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dovodi u vezu s Alchajmerovom bolešću.
GOJAZNOST
Stres utiče na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. Naše telo reaguje na stres tako što nas priprema za akciju. Adrenalin podstiče masti da uđu u krvotok i tako se proizvodi energija koja omogućava da se suočimo s problemom ili ga izbegnemo. Ali ako niste aktivni, energija ostaje neiskorišćena pa je telo skladišti oko struka.
KOŽA
Naučne studije pokazuju da nadbubrežne žlezde osobe pod velikim stresom proizvode velike količine hormona norepinefrina i epinefrina. Time se povećava lučenje sebuma (loja) koji zapušava pore i doprinosi nastanku bubuljica. Pored toga, stres izaziva pojačanu osetljivost kože, što dovodi do stvaranja bubuljica i akni. Zato se ljudima koji pate od ekcema pogoršava stanje bolesti ukoliko su pod stresom.
KOSA
Kosa raste u dva ciklusa - faza rasta koja traje oko tri godine, posle koje sledi faza odmora od tri meseca. Ali stres može da dovede do toga da veliki broj vlasi pre vremena uđe u fazu odmora. Posle tri meseca, te vlasi ispadaju kad ponovo nastupi faza rasta.
SRCE I KRVNI PRITISAK
Pod stresom, pritisak raste, a krv brzo dospeva u mozak i ekstremitete. Ali ako ste izloženi dugotrajnom stresu, ubrzan puls i visok pritisak izazivaju kontinuirane poremećaje u krvotoku. Zato su zidovi arterija izloženi povećanoj tenziji, što izaziva njihovo zadebljavanje, pa preti povećana opasnost od infarkta.
IMUNITET
Povećan nivo toksičnih hormona stresa uništava bela krvna zrnca ili izaziva pojačan odgovor imuniteta, koji pokušava da se odupre pretnji. Na kraju se iscrpljuje i može da se okrene protiv sebe jer ne može da napravi razliku između štetnih bakterija i vlastitih zdravnih ćelija.
Šta je stres
Psiholog Ričard Lazarus stres definiše kao „stanje u kom pojedinac ne može da ispuni prekomerne zahteve okoline." Stres je, sve što od nas zahteva prilagođavanje, svaka promena u životima, povoljna ili nepovoljna, fizički napor kao dugo hodanje, nošenje teških predmeta ili nagle promene temperature.
