Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jan.2020, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako sprečiti "fras" kod dece?

Febrilna konvulzija je prolazni fenomen tipičan kod dece uzrasta između šest meseci i pet godina, koji kod većine spontano prolazi.

Povišena telesna temperatura kod dece nije razlog za paniku, jer je to fiziološki mehanizam koji uglavnom ima povoljne efekte u borbi protiv infekcije. Međutim, kada se desi da usled porasta temperature deca dožive febrilne konvulzije, u narodu poznate kao „fras”, roditelji se izbezume, jer je klinička slika vrlo dramatična.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
"Dete je bez svesti, pogled mu je obično fiksiran, uperen naviše, ekstremiteti su mu zgrčeni ili ima trzaje. Pošto ne mogu da ga dozovu, roditelji ga obično polivaju vodom i pljeskaju ga po obrazima, ali i da sve to ne rade, ono bi se samo povratilo. Iako izgleda kao večnost, to stanje uglavnom traje dva do tri minuta (maksimalno se toleriše 15 minuta), nakon toga spontano prođe", istakla je dr Biljana Jeremić, specijalista pedijatrije.

Postoje deca kojima se fras ponavlja u kratkom roku. Može da se desi da se napad dogodi kod kuće, dovedu dete na kliniku i lekari ga zbrinu, a fras se ponovi. U tom slučaju neophodno je primiti ga u bolnicu i uraditi mu EEG.

"Kod većine ne bude nikakvih promena i ona bi, čisto kontrole radi, trebalo da nastave da dolaze na kontrolu kod neurologa. Ali, ukoliko se ustanovi da promene postoje, toj deci se propisuje neka vrsta terapije koja ih štiti od napada i to piju onoliko dugo koliko neurolog smatra, a onda se obustavlja", objašnjava pedijatar.

Mada se ranije smatralo da se sklonost ka febrilnim konvulzijama nasleđuje, „fras” ne mora da se javi kod dece čiji su roditelji imali istu vrstu napada u detinjstvu, kao što ne znači da ne može da se desi i onima kod kojih nije bilo takvih problema u porodici.

Doktorka podseća da se konvulzija dešava u sklopu raznih infekcija – od urinarnih, preko upale uha, do virusnih infekcija, praćenih prolivima i povraćanjem koje se dešavaju sezonski, a gotovo svako dete je podložno nekoj – koje nekoliko dana tinjaju, pa roditelj ili vaspitač u vrtiću mogu i da ne primete da je dete pre toga imalo temperaturu. Do skoka dolazi neočekivano, u roku od nekoliko minuta, zbog brzog metabolizma kod dece i brzih varijacija u elektrolitnim odnosima u telu.

Na roditeljima je da preduzmu ono što oni mogu, ali prvo bi trebalo da sačuvaju pribranost.

"Dete treba odmah postaviti na bok i praktično ne raditi ništa, već sačekati da taj napad prođe. Ukoliko traje duže, konvulzija se prekida rektalnim dijazepamom u tubici. To su čepići koji se u toku napada stavljaju u analni otvor. Time nestaje grč i štiti se mozak. Ali, mora se nastaviti sa obaranjem visoke temperature i obavezno dete odvesti na pregled kod pedijatra", savetuje doktorka.

Ipak, najbolje je ne dozvoliti da do „frasa” dođe. Da bi se ta neprijatna situacija izbegla, treba blagovremeno početi sa obaranjem temperature i unošenjem tečnosti, najbolje nekog elektrolita. To ponekad može da traje celu noć pa roditelji moraju da budu vrlo uporni i satima da bdiju nad detetom, kontrolišući i skidajući mu temperaturu.

Međutim, tada se često nesvesno prave greške.

"Kada se dete razboli, ono ima groznicu i majke se boje da se ne prehladi i dobije upalu pluća, pa ga utopljavaju i time samo povećavaju rizik od nastanka „frasa”. Pošto malo dete nema razvijen centar za termoregulaciju, još više će se pregrejati. Zato ga odmah treba raskomotiti. Dete koje „gori” pritom obavezno treba rashlađivati tuširanjem mlakom vodom ili orošavanjem vlažnim pamučnim peškirima. Kod nas je uvreženo i masiranje alkoholom, ali to ne dolazi u obzir jer se apsorbuje preko kože", izričita je doktorka.

Neophodno je primeniti i medikamentnu terapiju koja je stub borbe sa visokim temperaturama.

"Kao i evropske zemlje, mi smo dosta obazrivi, pa već pri 38,5 stepeni odmah dajemo antipiretik, lek protiv temperature. Ali ne treba ga davati ako je temperatura niža, zato što je cilj da se kod tako male dece prirodno izgradi imunitet. Antipiretik se dozira po kilogramima telesne težine. Kako rastu i doza se povećava", kaže naša sagovornica.

Svakog roditelja najviše brine da li će njihovom mališanu zbog febrilne konvulzije ostati neke trajne posledice.

"Ako je dete neurološki potpuno zdravo, veoma je mala verovatnoća da će u kasnijem životu dobiti epilepsiju nakon febrilne konvulzije, odnosno verovatnoća da je dobije jednaka je kao kod nekoga ko nikad nije doživeo „fras”. Febrilne konvulzije nisu epi-napad, kao što mnogi pomisle, iako na njega liče. To je samo reakcija nezrelog mozga na nagli skok temperature. Ova pojava tipična je kod dece uzrasta između šest meseci i pet godina", navodi doktorka.

Za razliku od odraslih, kod dece centar za termoregulaciju u tom uzrastu još nije prilagođen velikim promenama i ne može da stigne tako brzo da odreaguje pa se temperatura podiže naglo i onda se desi „fras”. Srećom, radi se o prolaznom fenomenu koji kod ogromne većine dece prolazi posle pete godine, ističe dr Biljana Jeremić.

Temperaturu skidati polako

Temperatura sama po sebi nije opasna. Ona može da dostigne 40, pa i 41 stepen, što obično biva kod pneumonije, upale uha, urinarnih infekcija ili kod virusnih infekcija koje se ne leče antibioticima, kao u slučaju bakterijske infekcije, već organizam mora sam da se izbori protiv toga.

Međutim, roditeljima ne zvuči sasvim ohrabrujuće kada kažemo da samo skidaju temperaturu i da daju vitamine i dosta tečnosti. Nismo ni svesni koliko dete pri visokoj temperaturi gubi tečnost, a dehidratacija umnogome doprinosi tome da dete dobije konvulziju. Zato bi trebalo da gutljaj po gutljaj unosi elektrolitne rastvore, supicu, sokiće ili vodu.

Ne treba insistirati na tome da se temperatura spusti ispod 37 stepeni, dovoljno je da se svede na 38 stepeni. To je prevencija da do „frasa” ne dođe. Sledećih četiri do šest sati treba mu davati i terapiju za lečenje osnovne infekcije i onda će polako i temperatura jenjavati. Sve u svemu, leči se uzrok koji podiže temperaturu.

Povišena temperatura tada može da traje sedam do osam dana, ali sama po sebi neće ostaviti nikakve posledice, osim ako dete ima meningitis, encefalitis ili upalu slepog creva pa je to i izazvalo temperaturu. Ali, to se u današnje vreme retko dešava. Lekari bi trebalo da prepoznaju ove tri bolesti, jer osim temperature, postoje i drugi parametri koji ukazuju na svaku od njih. Zato bi već nakon tri dana febrilnosti trebalo da roditelji odvedu dete odabranom pedijatru, pogotovo ukoliko postoje i neki drugi parametri koje prepoznaju, jer najbolje poznaju svoje dete.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...