Izvor: RTS, 07.Jun.2014, 00:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako sprečiti bujične poplave

Dok se Srbija oporavlja od poplava na Šumarskom fakultetu upozoravaju da da se moraju menjati zakoni kako bi se poplave sprečile ubuduće. Srbija nema dovoljno stručnog kadra a poslednjih 20 godina nije ulagano u zaštitu zemljišta od erozija o uređenje bujičnih slivova.

Stručnjaci su upozorili - bujice nisu šala i zbog toga se, za početak, termin bujična poplava mora uvrstiti u zakon o vodama. Objasnili >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su da bujice nastaju brzo, nose zemlju, kamenje, đubre, stvaraju klizišta, zagađuju obradivo zemljište.

Visinu bujičnog toka od 40 centimetara čovek ne može da preživi. Zašto su se kod nas pojavile i napravile toliku štetu?

"Najvažnije kiše, zatim neuređenost slivova, znači problemi sa erozijom u slivovima. Treće, imamo problem urbanistički, u poslednjih 20 godina izgradnja u plavnim zonama. Kada vidimo naše vodotokove oni liče na mini deponije", upozorava profesor Šumarskog fakulteta Stanimir Kostadinov.

"Naše reke će i u narednom periodu biti opterećene zagađenjima koja donose iz okolnih zemalja, koje su takođe bile zahvaćene poplavama. Takođe, ugroženost biljnog i životinjskog sveta je više nego očekivana u ovakvim uslovima", kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

Nedostatak stručnjaka, nespremna lokalna samouprava, mala ulaganja u vodprivredna preduzeća, problemi su koji čekaju hitno rešavanje.

"Naš sistem je tek sad ugrožen. Znači do sada je taj sistem mogao da izdrži neke velike vode u toj mreži, međutim od danas on nije sposoban ni za četvrtinu jer on je razbijen", kaže Predsednik Skupštine vodoprivrednih preduzeća u Srbiji Slobodan Marković.

Moraju, upozoravaju upućeni, da se menjaju zakoni o vodama, poljoprivrednom zemljištu i šumama. Kvaliteno pošumljavanje smanjilo bi bujice. Iako prostorni plan Srbije predviđa 41,7 odsto zemlje pod šumama, sada ga je pod drvećem 10 odsto manje.

"Jedan od najvećih izgovora za izbegavanja odlaganja reformi u vodoprivredi jeste da nema para. Međutim para ima ali idu tamo gde ne treba da idu. Pre svega skidanje šljunka iz reka, to je jedan ozbiljan biznis koji se u najvećem delu odvija nelegalno", kaže profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić.

Nastavak na RTS...