Izvor: TvojPortal.com, 29.Sep.2011, 16:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se u „evropskom“ Smederevu biraju strateški partneri
Grad Smederevo ima oko 120.000 stanovnika. Oni (prema proceni) „proizvedu“ oko 100 tona čvrstog komunalnog otpada dnevno. Više decenija unazad, deo otpada koji se organizovano prikuplja, završavao je u koritu reke Jezave – na gradskom smetlištu. Tako je, neko, nekada, negde, odlučio – pretpostavljam u komitetu Partije.
Reka Jezava je u svom donjem delu nekadašnjeg toka – mrtva reka. Ostali komunalni otpad (više od polovine) završava na „divljim deponijama“, >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << seoskim smetlištima, u jarugama, potocima, na obalama Dunava… Ovakva slika vidi se često, još uvek, i u mnogim drugim gradovima Srbije.
U Smederevu, već više od deset godina, radi se na rešavanju problema odlaganja otpada na ekološki i ekonomski prihvatljiv način. Još pre usvajanja državne strategije (u vreme Vlade koju je vodila DSS) Smederevo je odredilo lokaciju koja zadovoljava sve potrebne ekološke i urbanističke kriterijume. Usvojen je urbanistički plan, započeta eksproprijacija i obezbeđena sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine (u vreme kada je ministar zaštite životne sredine bio iz DSS) za početak izgradnje ekološke sanitarne deponije. Kako je strategija predviđala regionalno rešavanje ovog problema, 2007. (u vreme kada je predsednik opštine Smederevo bio iz DSS) potpisan je ugovor sa Gradom Požarevcem i opštinom Kovin o zajedničkoj realizaciji projekta. Na osnovu dobrih i loših iskustava drugih lokalnih samouprava u Srbiji, Demokratska stranka Srbije koja je tada učestvovala u vlasti, zalagala se za izgradnju sanitarne deponije u saradnji sa strateškim partnerom i za posebno rešavanje problema prikupljanja otpada preko postojećeg javnog preduzeća i putem novih javno-privatnih partnerstava. Početkom 2008. pripremljena je i odluka o nastavku tog posla. Tome se, međutim, usprotivila DS tvreći da ima drugačiji – bolji koncept. Tadašnji predsednik privremenog organa u Smederevu, član DS i sadašnji načelnik Podunavskog upravnog okruga, tvrdio je da Smederevo može uz pomoć ministarstava ekologije i NIP-a (u kojima su bili ministri iz DS) ovaj problem da reši bez strateškog partnera – „našim sopstvenim snagama i pameću“. Procedura je zaustavljena, tako što su dva člana privremenog organa iz DS bili „protiv“, dva člana iz DSS „za“, a peti član koji pripadao stranci G17+ bio je (po nalogu centrale partije) „opravdano odsutan“.
Juna 2008. u Smederevu se formira nova lokalna vlast u kojoj vodeću ulogu ima DS, koja ima i gradonačelnika. Nova vlast raskida Ugovor sa Požarevcem, a sklapa novi sa Smederevskom Palankom.
Skupština grada usvaja Regionalnu strategiju upravljanja otpadom u kojoj se kao partneri navode Smederevska Palanka, Kovin i, kao potencijalni, neke opštine iz Braničevskog okruga. Skuština je usvojila i Lokalnu strategiju u kojoj se kao partner pojavljuje – opet Požarevac!? Nova vlast se opredeljuje za koncept poveravanja poslova sakupljanja i odlaganja (i selekcije i reciklaže?) otpada strateškom partneru „u paketu“. U sklopu realizacije svog opredeljenja vlast u Smederevu rastura JP „Komunalac“ i formira četiri nova javna preduzeća. Raspisuje se konkurs i posle godinu dana se poništava – pod izgovorom da „pregovori“ sa izabranim potencijalnim partnerom nisu uspeli. O čemu se pregovaralo, javnosti nikad nije jasno saopšteno. Cena koja je tada bila nuđena, za odlaganje jedne tone otpada na deponiju, kretala se oko 20€. Sve vreme, od 2008. do danas član gradskog veća za ekologiju – lekar po struci (i naravno – član DS) govori o primarnoj selekciji, raznobojnim kontejnerima, najmodernijim transfer-stanicama, reciklažnom centru sa tehnologijom 21. veka… A reka Jezava, koja je zatrpana zaslugom nekog njegovog ideološkog pretka koji se „starao“ o istoj oblasti – nestaje. Izvorište pijaće vode, u godominskom polju, u neposrednoj blizini – je zatvoreno.
Konačno, sredinom 2011., raspisuje se novi konkurs sa kriterijumima dijametralno različitim od onih u prvom. Kriterijumi su sakriveni od odbornika Skupštine kroz nemušti Zaključak kojim se „Komisija ovlašćuje da kriterijume unapredi u odnosu na prvi konkurs – kako bi se obezbedila konkurentnost svim firmama sa teritorije EU ?!“. Sve ovo „strateški“ izglasava prosta većina od 33 odbornika (Skupština grada Smedereva broji 70 odbornika).
Kriterijumi za bodovanje
„najbolja“ ponuda
„loša“ ponuda
„najgora“ ponuda
Cena odlaganja 1 tone otpada na deponiju
27 €
22,68 €
22,14 €
Cena odnošenja otpada po članu domaćinstva/mesečno
1,49 €
1,51 €
0,972
Cena koju će plaćati četvoročlana porodica za odnošenje smeća godišnje (cena h 4 h12)
1,49h4h12= 71,52€
1,51h4h12= 72,48€
0,972h4h12= 46,66€
Cena koju će plaćati 100000 Smederevaca za odnošenje smeća godišnje
1,49h12h100000=1.788.000€
1,52h12h100000=1.812.000€
0,972h12h100000=1.166.400€
Cena koju će platiti 100000 Smederevaca za odnošenje smeća za 25 godina
44.700.000 €
45.300.000 €
29.160.000 €
Cena odlaganja oko 100 tona dnevno (1kg po stanovniku)
27h100=2700€
22,68h100=2268€
22,14h100=2214€
Cena odlaganja oko 100 tona dnevno (1kg po stanovniku) za godinu dana
2700h365=985.500€
2268h365=827.820€
2214h365=808.110€
Cena odlaganja za 25 godina
24.637.500€
20.695.500€
20.202.750€
Ukupna cena iznošenja i odlaganja smeća za 25 godina koju će („ovako“ ili „onako“) da plate građani Smedereva
69.337.500 €
65.995.500 €
49.362.750 €
Epilog sledi. Ako i ova rabota „prođe“ u Smederevu (a bojim se da hoće, jer su u smederevskoj vlasti tri godine prolazile i bajke o rafineriji, univerzitetu, hiljadama radnih mesta…) to će papreno da košta naše građane u narednih 25 godina.
Sledeća tabela prikazuje neke od parametara ponuda i cene koje će Smederevci plaćati (imena ponuđača su namerno izostavljena).
Komisija je utvrdila 14 kriterijuma na osnovu kojih je ocenjivala ponude.
Ako saberemo bodove po 10 kriterijuma koji se odnose na tehnološko rešenje, obavezu preuzimanja radnika, ostale pogodnosti i CENU iznošenja i odlaganja, „najbolja ponuda“ dobiće 62 boda, „loša“ 65, a „najgora“ 68 !?
Međutim Komisija je „evropskim“ kriterijumima unapred obezbedila pobedu „najboljem“.
Za četiri kriterijuma : dinamički plan i visina početnih ulaganja, visina ukupnih ulaganja, broj referenci i finansijski kapacitet, „najbolji“ dobija maksimalnih 60 bodova, „loš“ 30,5 a „najgori“ 19,7 – „evropski“ precizno.
Bodovi dobijeni po ova četiri kriterijuma odlučili su kome će biti poveren posao upravljanja komunalnim otpadom u Smederevu u narednih 25 godina. Po našem mišljenju ovo su trebali da budu prethodni kriterijumi za kvalifikaciju, sa donjom granicom prihvatljivosti za konkurs i da se podrazumevaju. Činjenica je da su „loš“ i „najgori“ ponuđač već izgradili nekoliko sanitarnih deponija u Srbiji i da njima upravljaju. „Najbolji“ nije poznat po angažovanju u Srbiji u ovoj oblasti, ali je svojim „finansijskim kapacitetom„ od 35.764.000.000 € (više od 35 milijardi € !!!) koji je preuzeo od multinacionalne kompanije kojoj pripada i visinom ulaganja od 43.691.000 €, naprosto „oduvao“ konkurente. To što je za 20.000.000€ skuplji od „najgoreg“ manje je važno ?
Nameće se pitanje: Kakav to partner treba Smederevu ? Da li smo mi Pariz ili London sa preko 10 miliona stanovnika?
Smederevu je potreban strateški partner koji je jači i od budžeta države Srbije ?!
Ostala dva ponuđača, slabiji su finansijski od „najboljeg“ 10 i čak 100 puta. Za smederevsku vlast, firma sa kapacitetom od 3 milijarde € je mala ?!
Drugi kriterijum na osnovu koga je „najbolji“ i potvrdio da je „najbolji“ je visina ukupnih ulaganja. „Najbolji“ je ponudio 43.691.000 €, „loš“ 11.002.520 €, a „najgori“ 22.375.000 €. Ovolike razlike u ponudi upućuju na zaključak da konkursom uopšte nije ili je neprecizno utvrđeno u šta će strateški partner da ulaže svoj novac. Specifikacija ulaganja, „naravno“ ne postoji.
Ne navijam ni za jednog ponuđača, jer se ne slažem sa ovakvim konceptom u kome isti „partner“ – i meri i vozi i naplaćuje. Pitam se samo kako se neko usuđuje da bira ponudu koja će građane Smedereva i budžet Grada da košta skoro 70 miliona € za narednih 25 godina ?! Budžet Grada u nekoliko prethodnih godina, iznosio je oko 20 do 25 miliona €. Pomenuti član Gradskog veća (lekar i član DS) braneći ovakav izbor, tvrdio je da „ovo nije profitabilna delatnost i da se strateški partner mora motivisati“ , a predsednik Komisije je dopunio da „mora da se vodi računa o interesima strateškog partnera“.
Težak račun je morala da izvede Komisija koju je formirao gradonačelnik u Smederevu. Bilo je u Komisiji pravnika, mašinaca, lekara. Ne znam da li je bio i neki matematičar, ekonomista ili stručnjak za ekologiju.
Da li je računica zaista toliko složena ili je ovde u pitanju najprostije sabiranje i oduzimanje u režiji smederevske „evropske“ vlasti ?
Možda je suštinu odgovora na ovu dilemu izrekao jedan odbornik, najstariji u Skupštini, koji iako pripadnik skupštinske vladajuće većine, nije želeo da glasa za ovu rabotu, objašnjavajući svoj stav dečački iskrenim – jednostavnim rečenicama: „Vama trebaju pare. U pitanju je samo novac !“
Voleo bih da ovaj tekst pročita g. Miljko Radisavljević i da u okviru svojih ovlašćenja pokrene mehanizme pravne države. Možda zaista učinimo nešto u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i dobijemo neki poen za kandidaturu u EU? Ili se ti poeni u sadašnjoj „evropskoj“ Srbiji drugačije stiču – kao na opisanom „strateškom“ konkursu u Smederevu ?
Saša Radosavljević je član Odbora za infrastrukturu i ravnomerni regionalni razvoj Ekonomskog saveta DSS.
