Izvor: BKTV News, 27.Nov.2012, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako kazniti državu?
Ohrabruje da se država latila borbe protiv kriminala, koji se meri sa nekoliko miliona evra. I da se sada ispituju i hapse i oni koji su oštetili državni budžet samo na pogrešno usmerenom regresiranom djubrivu. Svakako, ne i bez lične koristi.
Ohrabruje i činjenica da se jure i oni koji su bili u upravnim odborima kompanija ili konsalting firmama, preko kojih se izvodila ta ne mnogo komplikovana i lako prikrivana operacija sticanja lične korisit, a nanošenje štete državi. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<
Ohrabruje i da se traga za direktorima kompanija koji su učestovali u tim posredovanjima, čak i bez pominjanja čija je firma. Jer, vlasnik i ima menadžment da on stvara profit, poštujući postojeće zakone. Ali bi to moralo da bude opšte parvilo.
U slučaju Mobtela to nije slučaj. On, istina, još nije došao na red, ali se „slučaj Karić“ svesno odugovlači već sedam godina, iako je Bogoljub bio samo akcionar. Iako je prodao Mobtel pre nego što je neko na volšeban način najprofitabilniju firmu oterao u stečaj, promenio je ime i prodao na čudan način za 1,5 milijardi. Ceo menadžment Mobtela je i dalje na „čekanju“ za „krivicu“, koje tužilaštvo jednostavno ne može da definiše. Jer. Radilo se pod pritiskom onih koji su Karića politički prognali, valjda zbog toga što im je ostavio kompaniju vrednu koliko i 2000 drugih , koje su prodate za sličnu ukupnu sumu jednog Mobtela?!
Ohrabruje da su neke stranke, kao Demokratska, na čelu sa novim liderom, najavila da će bivše ministre zameniti u poslaničkim klupama. To je dvojako dobro – narodu će se najzad pokazati da njegova reč ima težinu. Jer, izbori su pokazali da je narod kaznio Tadića i njegovu stranku, jer je bio nezadovoljan načinom i rezultatima njegove vladavine. A i ministri više ne mogu da se kriju iza poslaničkih imuniteta.
Nemoguće je i dalje prikrivati sistemske greške, koje potvrdjuju onu već izandjalu izreku da „svaka država ima kriminal, a naši kriminalci i svoju državu“. To više neije ni metafora ni uzrečica „bez pokrića“. Nemoguće je da bivši predsednik vlade Mirko Cvetković nije znao da njegov raniji poslodavac Zvonko Nikezić, čijeg je sina uzeo i za državnog sekretara u ministarstvu gde je i sam bio ministar – predstavlja države u upravnom odboru Agrobanke , koja je napravila gubitak peko 300 miliona evra! Ili, da njegov ministra poljoprivrede, zajedno sa Zvonkom Nikezićem, menja uredbe da bi Azotara prodavala i gubila na pšenici!
Ako nije znao – jadna je ta država sa takvim predsednikom Vlade. A ako je znao – onda ni njegov obraz nije čist.
Uopšte, dve poslednje afere su čista greška države i olakog podešavanja uredbi ili delegiranju svojih predstavnika tamo gde se dogadja korupcija i kriminal na štetu države. Neće biti ni da vlada Vojvodine nije svesna da uzimanjem Metals banke i pretvranjem u pokrajinsku razvojnu banku – nije znala koliko je bivša banka bila u dugovima i koliko ima nepokrivenih kredita. A kada se tako nešto radi, onda je jedino pravo objašnjenje – državni vrh ili pokrajinski funkcioneri žele da prikriju državne greške i kažnjavaju narod preko države!
Opravdana je bojazan, bez usaglašavanja zakonskih normi i stavova organa koji primenjuju pravdu, teško da će se krimanl ikorenisti dokle god je moguće držati u političkom izgnanstvu sedam godina čoveka koji je omogućio državi da dodje do prihoda od 1,5 milijardi evra i bez sankcija, makar poreskih, imati vlasnka fabrike koju je „kupio“ od države za vrednost katanca na ulaznoj kapiji.
Reč je dakle, o sistemu koji mora i sistemski da se rešavati. I u čemu sadašnje afere mogu samo da ubrzaju nova zakonska rešenja, ali i da omoguće da se stvari ne svode na robijanje već i materijalno obeštećenje!
Mirko Stamenković
Tweet
