Izvor: B92, 22.Feb.2015, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako izgleda život u Raki, glavnom gradu Islamske države
Kada je Islamska država zauzela Raku, crna boja je preplavila grad. Crne zastave su podignute na mestima gde pripadnici Islamske države žive ili rade, ženama je naređeno da se pokriju, a crnom bojoj obojeni su i neki objekti u centru grada, piše za britanski “Gardijan” Abu Ibrahim al-Rakavi, aktivista iz Rake.
Kada su napadi avijacije SAD počeli, aktivisti su upozorili porodice da ne nose crnu odeću na ulicama i da ne suše taman veš na krovovima zgrada da za njih ne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi mislili da su zastave Islamske države.
I pripadnici Islamske države su reagovali, pa su počeli da ponovo kreče ceo grad. Centralni trg, gde su ljudi razapinjani i gde su se odvijala mnoga okrutna kažnjavanja, obojen je u živahne boje – roze, zelenu, belu i zlatnu.
Izgleda da je "pritisak vladavine" naterao Islamsku državu da napravi kompromise.
Prošlog leta, "zločini" poput pušenja ili nezatvaranja prodavnice tokom vremena za molitvu bi počiniocima doneli kaznu od nekoliko desetina udaraca. Međutim, neki pripadnici "religijske policije" vremenom su počeli da prihvataju novac kao kaznu kod onih ljudi koji mogu to sebi da priušte.
Postoje čak i navodi da su terali trgovce da ne zatvaraju radnje tokom moltivi kako bi posle mogli da dođu i uzmu još novca od njih – oko 1.500 sirijskih funti svaki put, što je oko pet dolara.
Ali nije samo novac to što nedostaje pripadnicima Islamske države. Nedostaje im krv za borce ranjene tokom vazušnih napada ili na prvim linijama fronta. Ljudi ne žele da doniraju krv, tako da moraju na to moraju da budu primorani.
Svako ko ima bilo kakvog posla u nekom od lokalnih sudova, pre nego što podnese svoje papire, dobije uput da ode u bolnicu, donira krv i vrati se sa potpisanim papirom da je to učinio. Tek će nakon toga njihov slučaj biti procesuiran.
Čak i da imate novca, to ne možete da izbegnete. A retko ko ima novca.
Islamska država je zatvorila mnoge kompanije, uključujući i advokatske kuće, jer ID ne veruje u stari pravni sistem, tvrdeći da on pokušava da Alahov zakon zameni zakonom ljudi.
Oni takođe ne žele da ljudi rade, već da pate, čime će se muškarci naterati da se pridruže organizaciji, a žene da se udaju za njihove pripadnike. Pored toga, borci Islamske države stalno konfiskuju vijagru iz apoteka. Mnogi imaju nekoliko žena i stalno trže još zarobljenica koje bi postale njihove konkubine.
Grad je postao zatvor za žene mlađe od 45 godina. Režim navodi da one ne smeju da ga napuste jer bi mogle biti silovane u drugim oblastima.
Ženske članice vojnih jedinice dale su saopštenje koje kaže da svaka devojka koja želi da se uda za borca Islamske države treba da nosi beli veo ispod crnog kako bi ih neko kontaktirao. Devojke to možda ne žele zaista da urade, ali neke porodice imaju ekonomske probleme pa su primorane na to.
Kada se neka od njih uda za pripadnika Islamske države onda dođe do drugih problema. Neke čak ni ne znaju prave identitet svojih muževa, samo "nom de guerre" – ratno ime. Jednoj od devojaka muž je poginuo u bici, a ona sve što zna o njemu je da je iz Tunisa. Nema nikakvog načina da kontaktira njegovu porodicu ili da ih pronađe na bilo koji način.
Takođe, ID je zabranio muškarcima rođenim posle 1992. godine da napuštaju delove grada koji su pod njihovom kontrolom. Ne mogu da se školuju, podižu plate ili rade bilo šta drugo. To znači da niko više ne može da pobegne iz Rake, jer ko bi želeo da pobegne u Tursku bez svojih žena, sinova ili kćeri?
Pored toga, ljudi ne žele da napuštaju grad jer čim neko ode Islamska država im zapleni kuću. Međutim, broj stanovnika se i pored toga veoma smanjio. Pre nego što je Islamska država zauzela grad, populacija Rake bila je oko miliona stanovnika, dok se tamo sada nalazi oko 400.000 ljudi.
Bez posla, oni uglavnom ostaju kod kuće, gledajući televiziju ili provodeći vereme na internetu. Obični ljudi ne mogu da žive bez interneta, ali ni Islamska države ne može da živi bez njega, takođe. Internet je tamo kao heroin, svi su zavisni od njega.
Vreme provode na Fejsbuku ili Whatsapp-u, pošto ne mogu baš da gledaju snimke ili skajpuju jer ne žele da ulaze u probleme sa pripadnicima ID-a koji ponekad na kontrolnim punktovima u gradu proveravaju telefone građana. Ukoliko pronađu slike ili poruke koje su protivne islamu, sledi kazna.
Ljudi su zabrinuti zbog svoje dece koja nisu prisiljena da se pridruže Islamskoj državi, ali im je veoma dosadno. Nema škole, a ID je zabranio svakom ispod 13 godina da radi. Deca su po ceo dan okružena ljudima koji nose kalašnjikove. Kao u filmovima – žive u takvom okruženju i na kraju požele da odu u kamp za regrutaciju, tako da je veoma opasno.
Nakon godinu dana pauze, škole us ponovo otvorene ovog meseca, ali profesori su morali da se osude zbog korišćenja “bezbožničkih” udžbenika u prošlosti. Niko nije srećan novim udžbenicima Islamske države. Roditelji se brinu da će njihovoj deci isprati mozak pa ih uglavnom drže kod kuće.
Nekoliko ljudi drži male škole u svojim kućama i uči decu, ali to je veoma opasno. Iz Islamske države navode da će ubiti svakog učitelja kojeg uhvate da vodi privatnu školu, naročito škole za devojke.
Niko ne smatra da će Islamska država uskoro biti isterana iz grada jer ih ima previše. Broj stranih boraca u gradu je šokantan. Ne postoji oblast grada bez njih i na desetine kuće je oduzeto i dato njima.
Ljudi na Kobane ne gledaju kao na poraz jer su svi odatle otišli i Amerikanci su bombardovali grad kako bi ostvarili pobedu. Postoji mnogo ljudi u Raki koji žele da odu, ali Islamska država zna da nijedna zemlje neće poslati kopnenu vojsku sa njima u gradu.
Džihadisti iz drugih država se uglavnom drže u grupama podeljenim po nacionalnosti ili jeziku – britanski, holandski... – i nemaju mnogo dodira sa običnim ljudima ovde. I jedni i drugi se plaše druge strane.
Ukoliko neko pokuša da razgovara sa strancima, Islamska policija će se pojaviti i pitati ih ili zašto ih uznemiravaju, ili ih optužiti da su špijuni. Međutim i stranci su takođe nervozni, možda zato što njihove porodice ili vlade u njihovim zemljama ne znaju gde su oni. Možda su zabrinuti da će njihove fotografije ili prava imena biti objavljeni i da će zbog toga imati problema ukoliko budu želeli da se vrate kući.
Zapravo, mala je šansa da će se vratiti kući. Lako je doći u Raku, teško je iz nje izaći.
Kada strani borci dođu u grad prva stvar koja se desi je da im konfiskuju pasoše, a na službama u džamijama Islamska država upozorava ljude da ne daju strancima nova dokumenta.
Nekima bude dosadno kada stignu iz Londona ili Njujorka. Raka nikada nije bio uzbudljiv grad i nema ništa da se radi tako da mnogima opadne entuzijazam.
Drugi su jednostavno došli da žive pod kalifatom i ne žele zaista da se bore, pa kada su Islamskoj državi potrebni borci i pokušaju da ih odvedu na front, oni budu nesrećni.
Islamska država ne može sebi da priušti da ljudi beže i svako ko pokuša da se iskrade je pogubljen u tajnosti. Ubili su nekoliko ljudi u zapadnom delu grada i bacili njihova tela u rupu tok smrad nije postao toliko nepodnošljiv da su morali da ih sahrane.
.jpg)
