Izvor: Večernje novosti, 19.Jan.2020, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da vazduh bude čistiji? Štetne čestice udišemo godinama, vreme sve pogoršalo, slično nas očekuje u februaru!
U Beogradu je razlog za to bio saobraćaj, a u Boru, Smederevu i nekim drugim gradovima industrijsko zagađenje GRAĐANI mnogih gradova u Srbiji udisali su zagađen vazduh 10 dana u kontinuitetu u januaru, potvrđeno je za "Novosti" u Agenciji za zaštitu životne sredine. Slična situacija bila je i u decembru, a u oktobru smo, kažu u Agenciji, imali kritične dve nedelje, iako još nije startovalo grejanje. U Beogradu je razlog za to bio saobraćaj, a u Boru, Smederevu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nekim drugim gradovima industrijsko zagađenje. Kako su pokazala sva merenja, najnoviji "udar" nije rezultat povećane emisije štetnih čestica, već su glavni krivac atmosferske prilike, odnosno veći broj vezanih dana pod maglom, bez vetra ili snega. S obzirom na vremensku prognozu, slične "talase" možemo očekivati i u februaru. Iz izveštaja Ministarstva za zaštitu životne sredine vidi se da je emisija štetnih gasova na sličnom nivou poslednjih nekoliko godina. Na to kakav vazduh udišemo utiče šest glavnih zagađivača: PM 2,5 čestice, PM 10 čestice, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon u nivou zemlje. PROČITAJTE JOŠ - ALARMANTNO ZAGAĐENjE VAZDUHA: Čak pola godine dišemo otrove! Najopasnije su PM čestice od 2,5 mikrona, kao najmanje. Nastaju sagorevanjem fosilnih goriva (auspusi automobila, grejanje na drva i ugalj), lako prodiru u telo i, ako se natalože, mogu izazvati kardiovaskularne i probleme disajnih organa. Opasne su i suspendovane čestice - PM 10, kao i gasovi, posebno sumpor-dioksid. Raznose se krvotokom i deluju na nervni sistem. Najznačajnije emitovane količine praškastih materija (PM) u 2018. godini potiču iz termoenergetskih postrojenja, mineralne industrije, intenzivne proizvodnje stoke i prehrambene industrije. Najveći deo emisija suspendovanih čestica PM10, kako pokazuju godišnji izveštaji o stanju životne sredine, odnosno o kvalitetu vazduha, za 2017. i 2018. godinu, dolazi iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta. Ovaj procenat se kreće između 53 i 59 odsto. Udeo industrije u zagađenju vazduha je oko 13 odsto, poljoprivrede oko 10, a saobraćaja između šest i 10. Uticaj toplana manje snage i individualnih ložišta na emisiju opasnih PM 2,5 čestica već godinama premašuje 75 odsto.PROČITAJTE JOŠ - Srbija ovih dana udiše KANCEROGENI vazduh: Evo koji gradovi i koja populacija su najugroženiji U emitovanju praškastih materija prednjače TENT A i B, TE "Kolubara", TE "Kostolac", smederevska Železara, pančevačka Rafinerija, HIP "Azotara", RB "Kolubara", RTB "Bor"... Glavni izvor štetnog sumpor-dioksida je proizvodnja električne i toplotne energije, a slede mineralna industrija, proizvodnja životinjskih i biljnih proizvoda iz prehrambenog sektora, proizvodnja i prerada metala. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da najveće količine i ovog gasa emituju TE "Kostolac", TENT A i B, TE "Morava", TE "Kolubara", pančevačka Rafinerija, ali i Gradske toplane Kruševac, "Lafarž", Topionica "Bor", HIP "Azotara". Najveći emiteri azotnih oksida takođe su iz sektora proizvodnje električne i toplotne energije (udeo 50 odsto), dok je na drugom mestu drumski saobraćaj (24 odsto), pa hemijska i mineralna industrija, i proizvodnja životinjskih i biljnih proizvoda iz prehrambenog sektora. Azot-oksid emituju TENT, "Kostolac", Azotara, TE "Kolubara", "Lafarž", smederevska "Železara", cementara "Kosijerić"... Količine prizemnog ozona ne premašuju srednju godišnju vrednost, ali su u pojedinim gradovima povremeno veće, i to danima u kontinuitetu. Recimo, u Kikindi, na nekim tačkama u Novom Sadu, u Pančevu, na Kameničkom visu... PUŠENjE VIŠE ŠKODI PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju, od posledica zagađenja vazduha kod nas godišnje umre nešto više od 3.500 ljudi, a u svetu oko sedam miliona. Kako je nedavno rekao prvi čovek SZO za Srbiju Marijan Ivanuša, pušenje je mnogo štetnije po zdravlje od zagađenog vazduha. NAJBRŽE DO DOBRIH EKOLOŠKIH REZULTATA: HEKTARI POD NOVOM ŠUMOM NAJJEFTINIJA mera protiv aero-zagađenja jeste pošumljavanje. Ministarstvo životne sredine je u 2018. godini izdvojilo 41 milion dinara, na osnovu čega je pošumljeno 150 hektara u 12 opština. Prošle godine, takođe, izdvojen je 41 milion dinara u ove svrhe i pošumljen je 131 hektar. Ista suma opredeljena je za ovu namenu i u 2020. godini. Pošumljavanjem se nije bavilo samo resorno ministarstvo, već i mnoge društveno odgovorne kompanije i državna preduzeća. Samo je u akciji "Zasadi drvo" posađeno više od 50.000 sadnica, na 34 lokacije širom Srbije. Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji je u 2018. godini pošumljeno 1.547 hektara zemljišta, što je pad od 22 odsto u odnosu na 2017. godinu. Zato je, u istom periodu, porasla seča šuma za oko 50.000 kubnih metara. Najveća seča je na teritoriji Beograda, gde je posečeno milion kubnih metara, odnosno 19 odsto više u 2018. nego u 2017. godini.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
