Izvor: RTS, 08.Mar.2014, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da procveta zarada od cveća
U Srbiji u poslednjih pet godina izvoz cveća raste, ali daleko sporije i manje nego što bi zaista moglo. Zbog toga i dalje više cveća uvozimo, nego što ga izvezemo. Stručnjaci preporučuju udruživanje proizvođača cveća.
Osim ženama, osmi mart je omiljeni dan i proizvođačima cveća. U poslednjih pet godina izvoz cveća raste, ali daleko sporije i manje nego što bi zaista moglo. Zbog toga i dalje više cveća uvozimo, nego što ga izvezemo.
Ako je suditi po >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << slici cveća sa najveće pijace cveća u Beogradu koja je poslednjih dana otvorena 24 sata, u Srbiji i te kako volimo cveće. Mnogi ne žale da daju pare za saksiju ciklama, begonija, ljubičica.
"Ja kupujem kad god zatreba, za bilo kakvo slavlje, za bilo šta. Volim ruže, muškatle različitih boja, ja to presadim, kupim majci, sestri. Kad prođe jedan period onda presadim i cele godine cvetaju", rekao je jedan građanin.
Proizvođači kažu da nije svaki dan 8. mart. Cveće se najviše kupuje u vreme praznika, a interesovanje je nešto veće u proleće i jesen, kada se sređuju bašte i vrtovi. Od ove proizvodnje, tvrde, može da se živi, ali bi bilo mnogo bolje kada bi cveće prodavali po realnim cenama.
"Cena cveća bi trebalo da se menja, a ostala je ista zadnjih šest-sedam godina, s obzirom da je sve skočilo i seme i repromaterijal. Mi teško podižemo cenu cveća", kaže Ivan Đorđević, proizvođač cveća iz Rače Kragujevačke.
Iako se poslednjih godina izvoz povećava, mnogi i dalje uglavnom prodaju na domaćem tržištu.
Ivan Đorđević kaže da su radili izvoz za Crnu Goru, mada ne nešto šire, zato što je cena cveća u Evropi niža nego kod nas, zbog jeftinijeg repromaterijala.
Zbog toga stručnjaci preporučuju udruživanje.
"Ukolikobi se udružili i zajednički nabavljali seme i sadni materijal iz Holandije, Italije, Francuske, onda bi bili u daleko boljem položaju ne samo na našem tržištu, nego i kao izvoznici cveća", kaže Miladin Ševarilić, agroekonomista.
Odnedavno proizvođači cveća imaju pravo na podsticaje države. Ipak, mnogi ih ne koriste.
"Objekte što imam urađeni su pre 15, 20 godina, bez subvencija, sad su te uredbe dosta komplikovane", kaže Zoran Božić, proizvođač cveća iz Požege.
I pored toga što ima odlične uslove za proizvodnju, Srbija više cveća uvozi, nego što ga izveze.
Zoran Božić kaže da uvozimo cvetnice iz Holandije, Mađarske, a da je sam proizveo tu cvetnicu u Požegi.
"Crna Gora je uzimala moju cvetnicu, dok nije počela da se proizvodi i u Crnoj Gori", kaže Božić.
Ševarlić kaže da uglavnom uvozimo rezano cveće, a izvozimo sadnice i semenski materijal iz Srbije, što znači da bismo u budućnosti mogli da budemo daleko veći izvoznik.
"Pogotovo imajući u vidu bescarinsku razmenu sa Rusijom, jer već postoji interesovanje stranih investitora da ulažu u razvoj cvećarstva u Srbiji, kako bi isto eksportovali na rusko tržište", kaže Ševarlić.
Samo prošle godine, na uvoz cveća potrošili smo blizu 10 miliona dolara, a izvezli za polovinu te vrednosti. Znatnija podrška proizvođačima, značila bi smanjivanje minusa koji sada imamo u trgovini cvećem.
.jpg)
